Суђење које (ни)је требало да се деси

BETA

Док присталице Доналда Трампа сматрају да је судско гоњење ком је он изложен политички мотивисано и бесмислено, демократе истичу да је бивши републикански председник претња америчкој демократији

Уколико овако нешто могу да учине мени, могу да учине било коме… то су лоши људи и верујем изопачени људи – отпочео је говор бивши амерички председник Доналд Трамп, након што је порота суда на Менхетну пресудила да је крив по свакој од тридесет четири тачке оптужнице. Председавајући Представничком дому америчког Конгреса републиканац Мајк Џонсон изјавио је поводом пресуде да је реч о „срамном дану у америчкој историји“. „Демократе славе пошто су осудиле лидера опозиционе странке на основу смешних оптужби, заснивајући случај на сведочењу осуђиваног криминалца“, навео је Џонсон. „Злоупотреба нашег правосудног система је кључна особеност Бајденове администрације и данашња одлука је додатни доказ да демократе ништа неће зауставити у ућуткивању противника и сламању политичке опозиције“, стоји у саопштењу републиканаца.
Расположење на другом крају политичког спектра је сасвим обратно. „Данас смо у Њујорку видели да нико није изнад закона“, наводи се у саопштењу кампање за председничке изборе Џозефа Бајдена и Камале Харис. „Претња коју Трамп представља по нашу демократију никада није била већа. Он води све неурачунљивију кампању освете и одмазде, обећавајући да ће од ‘првог дана’ бити диктатор и позивајући на ‘суспензију’ Устава како би задобио и одржао моћ“, стоји у саопштењу, које је у савршеном складу са расположењем тврдокорних Трампових противника. Некадашњи тужилац Хари Литман изјавио је да је [дан доношења пресуде] био „величанствен дан“ и „дан за славље“.

НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ Изрицање казне заказано је за 11. јул, управо уочи дана када би Трамп и званично требало да постане кандидат Републиканске странке на новембарским председничким изборима. За сваку од 34 тачке оптужнице може бити одређена новчана казна до 5.000 долара или четири године затвора. Најнижа казна за случајеве кривотворења књиговодствених пословних записа није прописана, тако да Трамп може да прође са условним упозорењем, односно ослобађањем. Евентуално затворско кажњавање бившег председника уноси и многе логистичке проблеме, не најмање из разлога што може да постане и наредни председник.
Јурцање обезбеђења Тајне службе по затворским ходницима може да буде занимљив предложак за хумористичку серију, али је тако нешто у пракси доста теже извести. Амерички медији преносе штуро саопштење Тајне службе које врви од техникалија: у случају да се укажу специјалне потребе, служба ће учинити све што је изводљиво да у складу са својом мисијом обави дужности.
Било како било 77-годишњак који није раније осуђиван може да очекује благу казну. Међутим, обичном 77-годишњаку, хипотетичком њујоршком пословном човеку, не би било ни суђено за овако нешто. Овај случај, међутим, ни по чему није обичан, и у америчком контексту, ни по чему није уобичајен. Он има пре свега велико политичко, медијско и симболичко значење. Алекс Сорош, активистички наследник Џорџа Сороша, поручио је преко Икса да би сваки медијски извештај о Трампу требало почињати речима „осуђени криминалац“ (convicted felon).
Друга страна није импресионирана овим тужилачким успехом нити је негативан звук медијске кампање одвраћа од подршке Доналду Трампу. Пре ће бити да је озлојеђена. За бројне присталице Доналда Трампа ово је само доказ политичке злоупотребе правосудног система и „лова на вештице“ који не престаје од његовог укључења у прву трку за место председника. У дану након доношења пресуде, према наводима Трампове кампање, прикупљено је рекордних 52,8 милиона долара „малих доларских донација“. Трамп и његова одбрана најавили су жалбу вишим судским инстанцама. Случај, сва је прилика, неће ни изблиза бити до краја разрешен пре избора (шансе да осуђеник буде упућен на издржавање казне пре окончања апелационог процеса су ништавне).
Поједини критичари америчког правосудног система упућују да овај процес одражава нашироко распрострањене мањкавости од којих често трпе „обични“ амерички грађани: висок степен волунтаризма тужиоца, безобалне правне одредбе на основу којих се темеље кривични процеси те сумње у непристрасност целокупног процеса у политички осетљивим срединама. О случају против Доналда Трампа, тужилачкој акробатици и политичкој пристрасности како тужиоца, тако и изборног округа одакле се одабира порота писали смо раније (број 810). Међутим, и сама пресуда доноси неколико занимљивих увида у амерички правосудни систем и – што је још важније – у текућу америчку политику.

НЕЈАСНО ПРАВО „Могли сте да осетите тежину историје у судници, иако остаје да се види у ком правцу ће кренути та историја. За неке, ово је била осуда првог председника као криминалца. За друге, био је кључни тренутак којим је злоупотреба правосудног система постала белодано очигледна“, пише умерено конзервативно настројени професор права Џонатан Тарли. Читав случај изграђен је на крхким и пренапрегнутим темељима: Трампов правни саветник Мајкл Коен исплатио је порнографској глумици накнаду да прећути своје интимне односе са Доналдом Трампом; Трамп је надокнадио тај трошак, а његове књиговође према пресуди погрешно га завели у пословним књигама. У уобичајеним ситуацијама овако нешто било би књиговодствени прекршај који би био намирен новчаном казном – као што је то, на пример, учинила кампања Хилари Клинтон за новчану накнаду исплаћивану ауторима „Стиловог досијеа“, компилације махом измаштаног материјала којим је требало уништити изборне изгледе Доналда Трампа 2016. године.
Међутим, да су криви књиговодствени записи били једина тема процеса, суђење по свој прилици не би било могуће због застаривања (исплате су извршене 2017. године). Ели Хониг, правни коментатор Си-Ен-Ена, који је изузетно скрупулозно пратио овај процес, бележи: „Да би увеличао оптужбе до најнижег нивоа кривичног дела (класа Е, на скали од А до Е) –и како би повратио у живот случај у оквирима дужег рока застарелости за кривична дела – окружни тужилац је морао да назначи да је кривотворење пословних записа било учињено са ‘намером да се почини друго кривично дело’“. То друго кривично дело санкционисано је чланом 17-152 њујоршког изборног закона као илегални начин да се утиче на изборе.
Одабир судије Хуана Мерчана, који је супротно одредбама њујоршких правилника, донирао једну омању суму од 35 долара антитрамповској политичкој кампањи, по свој прилици није био случајан пошто су му додељени и други случајеви личности повезаних са Трамповом организацијом. Биће то несумњиво једна од тема будућег апелационог процеса. Као и чињеница да је тужилац Алвин Браг кампању у свом округу засновао на гоњењу Трампа (и да је преувеличавао своје деловање). Ћерка судије Мерчана је истакнути политички активиста, а у изборном округу одакле су одабирани поротници око 90 одсто гласача гласало је за Џозефа Бајдена, односно раније Хилари Клинтон.
„Тачке оптужнице против Трампа биле су опскурне, и готово у целости без преседана. У ствари, ниједан државни тужилац – ни у Њујорку, ни у Вајомингу, нити било где другде – никада се није позивао на савезне изборне законе да би за директан злочин или део ширег злочина подигао случај против било кога, за било шта“, бележи Хониг. Упркос неповољном политичком окружењу, било је и гласова који су веровали да порота неће бити једногласна, те да њихово већање неће довести до осуђујуће пресуде. Судијска упутства су им, међутим, у овом смислу олакшала посао. После шест недеља суђења и двадесетак сведочења потврђена је свака тачка оптужнице.

ЈАСНА ПОЛИТИКА Није јасно колики ће бити политички домашај процеса. Према истраживању јавног мњења Еј-Би-Еса и Ипсоса тачно половина испитаника држи да је пресуда правична, док нешто мање сматра да би она требало и да оконча Трампову председничку кампању. Но око 45 одсто сматра да је у питању било неправично суђење. Према истраживању Ројтерса/Ипсоса, страначко расположење је одлучујуће приликом оцене правичности судског процеса: 89 одсто демократа држи да је суђење Трампу „превасходно о спровођењу закона и поштовању владине закона“, док 87 одсто републиканаца сматра „да је превасходно политички мотивисани покушај да се спречи Трампов повратак у Белу кућу“.
Симптоматично је да је у овом тренутку у изборној години најмања шанса да они од којих зависи исход избора уопште прате суђење или да су уроњени у свакодневне вести о политичким дешавањима. Изборе ће, сва је прилика преломити неколико десетина или стотина хиљада неодлучних у колебљивим државама. Према неким истраживањима, Трамп у њима доста добро стоји. Међутим, крајњи исход може да зависи од чинилаца које пет месеци уочи избора није могуће ни наслутити. Главна Трампова узданица је Бајденова непопуларност, док је, у обратном смеру, Трампова омраженост нешто у шта Бајденов тим полаже највеће наде. У понечему понавља се изборна 2016. година: двоје невољених кандидата који могу да победе само свог садашњег супарника међу хипотетичким противницима из редова друге странке.
Све преостаје маркетиншким стручњацима. Да ли ће разрадити довољно уверљиве поруке да се злокобни призвук фразе „осуђени злочинац“ угнезди у свест довољног броја неодлучних? Или ће поза жртве неправичног политички мотивисаног судског прогона пренути неке Американце који држе до владавине права више него до страначке опредељености и омразе према „наранџастом човеку“. Сто педесет дана уочи избора правници и маркетиншки зналци неће моћи да предахну. Борба утисцима се наставља..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *