СТРАТЕГИЈА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ

Деструктивни планови против Срба и Србије

фото БЕТА

Како и зашто су форсирани захтеви и циљеви других народа на Балкану на рачун српских стратешких интереса? План моћника са Запада јесте да Срби нигде на Балкану не буду на власти, па ни у Србији

Многе важне личности на Западу су проговориле о прљавим плановима деструкције и игнорисања српских интереса на Балкану углавном када су завршиле своје утицајне каријере. Зато не изненађују нови коментари типа Џефрија Сакса, познатог америчког економисте и професора на Универзитету Колумбија, који тврди да „агресија на СРЈ није имала за циљ спасавање потлаченог муслиманског становништва (како се то објашњава и правда на Западу) него распарчавање Србије како би се добила што боља локација за највећу америчку војну базу у југоисточној Европи“. Сакс објашњава да су Американцима онда, као и данас, приоритет били сопствени интереси, а не помоћ муслиманима на Балкану. Подршка Албанцима и Бошњацима била је само маска за друге циљеве. Требало је створити нову албанску државу („Косово“) на српској територији која ће бити под потпуним утицајем САД, како би највећа америчка база у југоисточној Европи била безбедна.
Док је ствар са Албанцима јасна, преплитање исламског и америчко-немачког утицаја на Бошњаке није баш лако разумети. Већ постигнути договор о миру у БиХ погазио је Алија Изетбеговић по наговору америчког амбасадора Ворена Цимермана, Немца, за кога се ни данас не зна да ли је тада заступао америчке или немачке интересе. Међутим, након тога Бошњаци су ипак тражили подршку у исламском свету и најчвршћу везу су остварили са Ираном – њихови официри су одлазили на обуку у Иран да би касније ирански инструктори дошли у камп Погорелица за обуку бошњачке паравојске. Зато се не треба чудити што је Иран сада гласао за лажну резолуцију о геноциду у Сребреници иако је у латентном сукобу са западним силама које су је осмислиле.
Оружаном акцијом (ваздушним десантом) Американци су дефинитивно избацили из игре Иранце и заједно са Немцима трајно преузели утицај над Бошњацима. И онда, као и данас, усмерили су их против Срба и српских интереса. И тада, као и данас, добро им је послужила та маска „помоћи“ муслиманима на Балкану док толеришу злочине и геноцид над муслиманима у другим деловима света, посебно на Блиском истоку.
Интереси црногорских сепаратиста, пре свега „раздруживање“ и прекид веза са Србијом, остварени су специјалним операцијама моћних западних обавештајних служби, да би Србију и српски утицај одбацили што даље од Јадранског мора, а што је био интерес Запада. То и данас има своју цену, и зато не треба да се чудимо што се све важне одлуке црногорског државног врха доносе у западним амбасадама.

фото БЕТА

СРБИ ПРОТИВ СРБА За нас је више интересантно и поучно то како су западне дипломате и обавештајци успевали да подле антисрпске акције реализују уз помоћ личности које се декларишу као Срби. Како су успевали да придобију поверење Срба у Црној Гори, да би након тога драстично газили српске интересе за рачун западних сила и црногорских сепаратиста? Сецесија Црне Горе вероватно се не би реализовала (јер то није била воља већине народа) да није подржана и потпомогнута од стране неких кључних генерала, Срба, који данас примају српску пензију. Неки од њих су чак били важни саветници Мила Ђукановића током и након сецесије.
Та традиција се наставља, под стриктном контролом „западних амбасада“ ређају се политичари Срби, Здравко Кривокапић, Јаков Милатовић, Милојко Спајић…, они који су пре постављења давали Србима велика обећања, а након истог им наносили велику штету. Велика је то обавештајна деструктивна вештина, чак и у маленој Црној Гори, да политичари које су Срби бирали и подржали погазе све српске интересе. Зато не чуди то што ће Црна Гора подржати сваки антисрпски пројекат попут лажне резолуције о геноциду у Сребреници.
У Хрватској су западне силе својим утицајем већ на почетку грађанског рата исфорсирале и наметнуле проусташку власт са изворном проусташком идеологијом, јер је екстремна усташка емиграција деценијама под стриктном контролом америчких и британских обавештајних служби. Тако су контролишући и подржавајући усташе обезбедили дугорочну контролу над новом независном Хрватском. Американци, Британци и Немци буквално су им помогли да створе етнички чисту државу кроз злочиначке војне акције и разне облике подстицања тихог егзодуса. Нису они то радили због Хрвата, ни због усташа, него што етничко чишћење Срба виде као свој интерес, по логици „где нема Срба нема ни проблема за остварење потпуне контроле и утицаја западне војне алијансе“.

НАСТАВАК ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА Како су тада Бошњаци искористили ситуацију да придобију америчку подршку прекидом веза са антиамерички расположеним исламским државама, тако су сада видели шансу да искористе ситуацију на Блиском истоку и поставе максималне захтеве о унитарној БиХ у којој ће имати апсолутну власт. Јер ако је „међународна заједница“ омогућила, помогла и дефинитивно прихватила етничко чишћење Срба у Хрватској и на КиМ и удаљавање Срба од позиција власти у Црној Гори, била би „права неправда“ према Бошњацима да то не дозволе и не помогну и у БиХ. Тренутак за „ревизију“ Дејтонског споразума је погођен јер западне силе, посебно САД, поново имају јак разлог да своју улогу у масакру и геноциду над Палестинцима маскирају подршком муслиманима на Балкану.
Драгоцена искуства о насилном и тихом прогону Срба на Балкану су толико велика да би све то у БиХ требало да иде далеко брже и ефикасније, тим пре што су многа права и надлежности РС већ отети преко такозваних високих представника. У првој фази, као што су то Срби добро проценили, ићи ће на гашење Републике Српске и потпуно развлашћивање Срба у БиХ по узору на Црну Гору. Лов на подесне Србе који се припремају да буду неки бошњачки „Кривокапићи“ и „Спајићи“ већ је почео. Србију, која је један од потписника и чувара Дејтонског споразума, покушаће да ослабе лепезом хибридних притисака од којих ће једна врста бити масовни захтеви за ратном одштетом. Друга фаза у БиХ наступила би успостављањем централизоване бошњачке и прозападне власти која би покренула притиске и насиље према Србима по узору на дешавања на КиМ, у циљу подстицања тихог егзодуса. Ако би се Срби организовано супротставили, што се и очекује, могуће су злочиначке војне акције бошњачких и НАТО снага под маском „међународне интервенције“ по узору на Хрватску и „Косово“. Има исувише показатеља не само да се тај процес припрема него да је започео. Наравно, за дестабилизацију ће бити оптужени Срби и Србија.
Постоје јака искуства и у погледу „добровољног“ расељавања Срба као вида етничког чишћења. Зашто ће се Срби иселити и где, уопште није битно, само је битно да оду. Тако нешто је успешно урађено у Хрватској. Свима који нису веровали проусташкој власти о питању „мирне реинтеграције“ и који су схватили да је у питању западна превара, а нису имали услове да наставе живот у Србији, широм су отворили врата Западне Европе. Зашто не, добри су радници, временом ће њихове породице изгубити српски идентитет и то је далеко боље решење него да буду константна сметња западним плановима на Балкану. Ако је већ тај подли план успео у Хрватској, зашто га не би применили и у БиХ.

фото БЕТА

СТРАТЕГИЈА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ Није лако на време препознати антисрпске перфидне специјалне операције које спроводе моћне западне обавештајне службе са ослонцем на своје балканске сателите. Прво, зато што тајне припреме могу трајати годинама док се не виде први конкретни (за Србе редовно врло непријатни) резултати. Тако је било и сада код тајне припреме лажне резолуције о геноциду. Друго, често су тајни планови против Срба, Србије и РС толико сурови и неправедни да је тешко (и када се за њих сазна) поверовати да су истинити и да нису у питању измишљене приче „теорије завере“.
Добар пример како те дугорочне акције могу изгледати најпре бесмислене, невероватне, па и смешне, да би на крају постале реалне и опасне по српске стратешке интересе, јесте „стратегија конвергенције“. Неко је још 2021. окупио групу „научника стручњака за Балкан“ на Универзитету Џонс Хопкинс, са задатком да нађу и предложе решење „косовског проблема“. Не знамо ко је наручио и финансирао тај пројекат, али све изгледа као да иза тога стоји америчка ЦИА. Ангажовано је шест „стручњака“, међу којима су неки албански лобисти, затим један Албанац из Приштине Љуљзим Пеци, директор косовског института за политику, и један наш несретник Бранислав Рељић, професор на неком факултету у Турској. Тако су направили маску да су у овом „пројекту“, поред страних „стручњака“ за Балкан, учествовали и Албанци и Срби.
Поучно је како су водили рачуна и о ситним детаљима. Они су тада у својој „стратегији конвергенције“ предложили да се „Косово“ прими у међународне организације и институције, и у НАТО. Све то како би Србију довели у тешку позицију да преговара са „Косовом“ као чланицом НАТО-а и бројних међународних институција. Нисмо одмах проценили степен опасности ове акције. Заиста нам је све то те 2022. године, када су изашли са својим предлогом, било веома смешно и немогуће, а данас нам више није смешно – „Косово“ је постало придружени члан Парламентарне скупштине НАТО-а и на прагу је пријема у Савет Европе.
Зашто би нам идеја западних моћника да Срби ништа не одлучују ни у својој држави била смешна када смо такву ситуацију већ имали? Никада Србија није у тој мери деградирана и уништена као након преврата 5. октобра 2000, када су Србијом управљали западни моћници преко својих саветника у кабинетима наших државника, политичара и генерала. Привреда је уништена пљачкашким приватизацијама, уништене су домаће банке на рачун страних, лажним преформацијама уништена је војска, безбедносне и обавештајне службе и све друго што је представљало снагу и идентитет Србије. Све то је рађено под паролом да „Србија нема непријатеља“, „Србија нема тајни“, и „да је све транспарентно“. Све је било странцима „на изволите“ и све је буквално зависило од њихове воље. Србија је у тој мери уништена да јој ни ратови нису могли нанети веће зло и штету. Ето, управо то се свидело западним моћницима, да Срби имају само једну своју државу, али да ни у њој не одлучују, него да само буду пуки извршиоци интереса западних моћника.

ПРИПРЕМЉЕНИ СПИСАК Такве Србе они хоће на власти у Србији и константно се својски труде да их произведу и „устоличе“. И сада ће многи помислити да је то немогуће и да је то једна од многих прича „теорије завере“. Међутим, један од наших обавештајаца је својевремено имао прилику да му западни дипломата далеко пре преврата у Србији покаже списак лица која ће бити на власти након пада Слободана Милошевића. Нека лица су му била позната, нека нису, али су каснија постављења била врло слична том списку, а ми нисмо схватили да они нису освојили власт него да су „устоличени“. Вероватно тако раде и данас, покушавајући да новцем и на све друге начине утичу на наше изборе, увек спремни да преко унутрашњих деструктивних снага покрену насилну промену власти. Све ради довођења својих саветника и припремљених „српских“ политичара преко којих ће управљати Србијом. Јер таква Србија њима треба, у којој Срби неће владати него ће само глумити власт гурајући искључиво западне интересе.
Не ради се само о државном врху који планирају да нам наметну него и о политичарима и функционерима који ће по дубини, до најситнијих институција спроводити њихове планове и идеје који ће сигурно бити крајње деструктивни и катастрофални за Србију. На путу до циља наишли су на велике проблеме и отпор и нашу снажну одбрану правих интересе Србије, а то су суштинска независност, војна неутралност, очување целовитости Србије и дејтонске Републике Српске, очување искрених пријатељских односа с Русијом и Кином и право да сами одлучујемо о виталним питањима за Србију и сами бирамо пријатеље и партнере широм света. Непријатеље не морамо да тражимо, они су се одавно показали и доказали, као и сада приликом гласања за лажну резолуцију о геноциду у Сребреници.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *