СТРАНИ ЧУВАРИ СРПСКЕ ТЕГЛЕ МЕДА

Србија и литијум

Нова кампања експлоатације литијума позива се на еколошку верификацију из ЕУ, иако је Европа, с друге стране, опредељена за изградњу фабрика батерија и за њихово снабдевање сировинама из Србије

Прича о српском литијуму не силази с двоструког колосека и креће се ка све агресивнијој фази, за сада вербалној, између поборника „руде будућности“ и оних који сматрају да ископавање фамозног „криптонита“, због начина експлоатације, доноси непоправљиву штете, најпре по природну околину.
Већ с појавом приче да се у сливу Јадра на обронцима Цера налази једно од три највећа налазишта јадарита у свету, Србији се наједном насмешила много боља будућност у односу на туробну и мукотрпну прошлост. С еуфоричним оптимизмом се истицало да су литијум-јонске батерије за електричне аутомобиле – као обећавајућа алтернатива аутомобилима које још покрећу фосилна горива – будућност, а земља која поседује руду за њихову производњу Елдорадо. Тек понеко је бојажљиво указивао да то и није баш тако.
Временом критике су постале све израженије и аргументованије и у њима није мањкало ни политичког ангажмана и кампање, како би власт оптужили да заједно с компанијом „Рио Тинто“ ради економске користи жели да уништи реке и шуме јер, наводно, где год је ова компанија радила, за собом је оставила „јад и пустош“.
И тако, пројекат компаније „Рио Тинто“ у долини Јадра од којег је Србија наводно одустала пре две године, поново је постао главна тема, а сва је прилика да је његово обустављање, под притиском протеста јавности због потенцијалне штете по животну средину, било само привид, док се испод површине припремао терен за копање литијума. Да од њега није одустала ни ЕУ, постало је јасније крајем прошле године, када је Европска комисија са Србијом потписала писмо о стратешком партнерству у области батерија за електрична возила и критичних сировина, укључујући литијум.
Литијум је једна од 34 сировине које је ЕУ навела у складу са Законом о критичним сировинама и кључна компонента у настојању ЕУ да одбаци фосилна горива и пређе на чисту енергију. Очекује се да ће доћи до повећања потражње за тим минералом због све веће производње батерија потребних за електрична возила и система за складиштење енергије. Европа жели да сама покрива што већи део својих потреба за литијумом, али не планира да га копа у свом „дворишту“, већ да га увози из Србије.

ЕВРОПА БЕЗ РУДНИКА У Европи не постоји ниједан рудник литијума. Само се помиње планирање екстракције литијума из подземних геотермалних вода у Немачкој без последица по животну средину, али и разматра већ постојећи рудник на граници Немачке и Чешке. Француска има велике залихе литијума у Бордоу, има га и у Скандинавији, Шпанији, у Аустрији су најконцентрованије руде литијума на потезу Беч–Грац–Стразбур, затим у Италији па и у Мађарској или Швајцарској, али за сада се рудници тамо не отварају.
Још пре 18 месеци немачки лист „Ханделсблат“ је објавио тајни документ немачке владајуће коалиције, којим се предвиђа да експлоатација литијума треба да буде подстакнута у Србији, да би се оснажила европска производња батерија и смањила зависност од Кине. Немачка жели да обузда растући глобални утицај Кине, а на тајној листи инвестиционих пројеката који је влада те земље предала Европској комисији налази се и изградња рудника литијума у Србији, пише „Ханделсблат“.
Реч је о плану да се с мртве тачке покрене иницијатива „ЕУ Глобална капија“ која представља одговор на кинески „Појас и пут“, а у документу се наводи да „Балкан треба да буде једно од тежишта иницијативе Глобална капија“. „Тамо (у Србији) треба да буде подстакнута експлоатација литијума да би се оснажила европска производња батерија и смањила зависност од Кине“, пише у документу у који је немачки лист имао увид.
А на клацкалици за и против, нови замах је дао енглески „Фајненшел тајмс“ објавом да се Србија спрема да „Рио Тинту“ да зелено светло за отварање једног од највећих рудника литијума у Европи, који би могао да да значајан подстицај европској индустрији електричних аутомобила. Британски лист наводи речи председника Србије Александра Вучића да је добио нове гаранције од „Рио Тинта“, као и да ће се ЕУ побринути да сви еколошки услови у долини Јадра буду испуњени.
„Уколико све буде текло по плану, рудник би могао да буде отворен до 2028. године“, рекао је Вучић, додајући да би рудник требало да производи око 58.000 тона литијума годишње – што је довољно да покрије 17 одсто производње електричних аутомобила у Европи, односно око 1,1 милиона аутомобила годишње. Уз закључак да „стварно верује да би ово могло да да представља преломни моменат за Србију и регион“.
Острвски лист додаје да Европа практично нема домаћу производњу литијума и „Јадар“ би, према подацима консултантске фирме „Фастмаркетс“, задовољавао око 13 одсто предвиђене потражње на континенту до 2030. године. Долина Јадра садржи висококвалитетни литијум и налазишта рудника су велика у поређењу са сличним коповима у свету, рећи ће за овај лист виши аналитичар „Фастмаркетса“ Мартин Бејкер.
Овај спољашњи „замајац“ из Енглеске требало је да буде подлога политичким актерима у Србији да крену у агресивнију кампању за експлоатацију руде јадарита. Најпре је председница Скупштине Србије Ана Брнабић поручила да сматра да је литијум велика шанса за развој и отварање нових радних места у Србији јер је у њему будућност пошто представља нафту 21. века, те додала да би у наредних шест година у Србију могло да буде уложено 11-12 милијарди евра, а посао би добило 20.000 људи.
Није изостало ни помињање Норвешке, која је, како је рекла Брнабићева, била једна од најсиромашнијих земаља Европе, а када је нашла нафту, одлучила је да је вади и то под изузетно тешким околностима у мору. Једино је пропустила да каже да Норвешка ради сама – од експлоатације, до продаје – без страних компанија.

СРПСКА БАТЕРИЈА У Србији имамо компанију „Елевен С“ која запошљава 110 људи из 21 државе света, која је једина ван Кине успела да направи нову генерацију ЛФП батерија – без никла. То је и више него у складу с најбољим стандардима заштите животне средине. Батерије су тестирали и „Фолксваген“ и „Рено“ и „Стелантис“ а тренутно је на тестирању у „Дајмлеру“ – рекла је Брнабић новинарима, све уз политичку поенту да уколико би Србија искористила шансу на паметан начин, просечне плате и пензије у будућности би могле да буду далеко изнад просека ЕУ.
Ипак, главни промотор „литијума“ је Вучић, који је приликом обраћања из Председништва поново изразио своје залагање за „минерал будућности“, наводећи да ће се око литијума чак водити и ратови у будућности и да није случајно што је пројекат „Јадар“ био прекинут пре две године, те да су тиме поједине западне службе хтеле да успоре развој Србије.
Додуше, његово залагање сада прате помирљивији тонови, па је поручио да је о том питању потребно отворити дискусију којом ће доминирати аргументи, да се ништа неће радити на силу, да жели да грађани Србије одлуче о отварању рудника литијума…
Нагласио је да се неће радити ништа док се не добију гаранције свих у Европи да неће бити никаквих штетних ефеката по животну средину. „Ми у овом тренутку говоримо са свим најмоћнијим и најважнијим људима из Европе и света о заштити животне средине и док нам Немци не буду гарантовали да ћемо имати чисте реке, чисте планине, да ћемо и то одлагање за депонију имати уређено у складу са највишим светским стандардима – нећемо почињати ништа“, рекао је он.
Дакле, гаранције треба да пруже они који у тајним документима предвиђају експлоатацију литијума у Србији, а не у својој земљи, иако у Немачкој постоје значајна налазишта, али и поред финансијски и технолошки моћне Немачке експлоатација не креће.
Огласила се и компанија „Рио Тинто“ саопштењем да нацрт Студија процене утицаја на животну средину, који су реализовали независни стручњаци, показује да се Пројекат „Јадар“ може развити на безбедан начин и у складу с највишим стандардима заштите животне средине Републике Србије и ЕУ, те да ће анализа еколошких последица бити „радикално транспарентна“.
„Рио Тинто“ је објавио прелиминарне нацрте Студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“, на чак 2.000 страна. Ова рударска компанија тврди да пројекат може да се реализује безбедно, уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине. „Нацрти студија засновани су на истраживањима која је спровело више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући 40 универзитетских професора са више од 10 факултета. Резултати научних истраживања показују да се Пројекат ‘Јадар’ може реализовати безбедно уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда заштите животне средине“, навели су у саопштењу и додали да су нацрти резултат рада који је трајао шест и по година.
С друге стране, критичари и противници експлоатације литијума у нашој земљи наглашавају да је у питању само „манипулација на 2.000 страна“, која ће омогућити „оживљавање“ овог пројекта. Они питају Ану Брнабић да ли је тражила сагласност за коришћење студије на седници Скупштине јер у студији пише да је „студија власништво компаније ‘Рио Сава’ и да не сме бити копирана, дистрибуирана, објављена или репродукована у целини или делимично, без претходне писане сагласности ‘Рио Саве’“.
А процедура процене утицаја на животну средину (ЕИА) налаже да је званично покрене Министарство за животну средину. Затим, према Директиви о процени утицаја на животну средину процедура има три корака: скрининг, утврђивање опсега и одговарајућу ЕИА. Друга и трећа фаза обухватају јавне консултације…

СКРИВЕНИ АУТОРИ Удружење Подрињски антикорупцијски тим (ПАКТ) наводи податак да компанија „Рио Сава“ у достављеним документима, као што је Елаборат о резервама, крије имена аутора студија, односно имена професора с којима су сарађивали, те констатује да се на овај начин озбиљно и драстично компромитује цео процес, који компанија и државни органи желе у јавности да прикажу као транспарентан, због чега су се обратили Канцеларији повереника за информације од јавног значаја. ПАКТ подсећа јавност да је још у мају 2020. године установљено да су факултети Рударско-геолошки, Машински и Грађевински приходовали у последњих неколико година од компаније „Рио Сава“ 100,5, 12,05 и 10,2 милиона динара, а сви факултети су одбили да доставе ПАКТ-у и јавности документацију о томе какве су услуге пружали компанији.
И поред решења повереника Рударски факултет игнорише ову одлуку и даље крије тражену документацију од очију јавности, док из ПАКТ-а очекују да ће Канцеларија повереника врло брзо донети идентична решења за Машински и Грађевински факултет и Институт „Јарослав Черни“ (институт је у међувремену постао део приватног капитала „чувеног“ „Миленијума“, о позива се на уговор о поверљивости с компанијом „Рио Тинто“).
У међувремену Чиле, као један од највећих произвођача литијума, планира да национализује своју огромну индустрију, што значи да ће временом контрола над операцијама литијума у Чилеу бити пребачена са индустријских гиганата СКМ и „Албемарле“ на посебну државну компанију.
То представља нови изазов за произвођаче електричних возила који се боре да обезбеде материјале за батерије, јер све више земаља покушава да заштити своје природне ресурсе. Мексико је национализовао своја лежишта литијума, Индонезија је забранила извоз руде никла, кључног материјала за батерије.
С обзиром на то да се ради о стратешки значајном питању, како је навео и Вучић, сличан поступак (национализације) се не наговештава, осим, али само као могућности, да Србија обезбеди производњу батерија и електричних аутомобила у Србији.