СЛАМАЊЕ ДОНБАСКОГ ЛУКА

Специјална војна операција у Украјини

Након неколико преломних момената ток Специјалне војне операције иде ка кулминацији, па би достизање прокламованих руских циљева – демилитаризација и денацификација Украјине – могло постати извесније

Опредељење украјинске стране је одсудна одбрана Донбаса, организована у три оперативна појаса. Први је имао предњи крај на линији Северодоњецк – Лисичанск – Попаснаја, други и најдужи на линији Северск – Соледар – Бахмут – Константиновка – Авдејевка – Марјинка – Угљедар (аутор га назива Донбаски лук), док трећи и најкраћи има предњи крај на линији Славјанск – Краматорск – Дружковка. Први је заузет у јуну 2022, док је други пробијен у јануару 2023. године и на њему је тренутно тежиште дејстава. Центар гравитације руских снага највероватније је град Славјанск и демилитаризација и денацификација Украјине може се реализовати окружењем и уништењем украјинског оперативног потенцијала на трећем појасу. Према садржају, постигнутим резултатима и времену трајања, аутор је досадашњи ток СВО поделио на етапе, а етапе на фазе. Сваку етапу обележили су једна до две руске нападне операције на мање градове и велики број нападних бојева, борби и активних дејстава. Однос снага нападач–бранилац углавном је био неначелан, најчешће 1 : 1. Украјинска страна у другој етапи изводила је офанзивна дејства на Харковском, а у четвртој и на Запорошком операцијском правцу. Нападних операција стратегијског нивоа није било.

НАПАД НА КИЈЕВ Анализом обавештајних података о украјинским плановима за нападну операцију на Донбас у руском Генералштабу почетком 2022. године уочено је да је супротна страна потценила јачину снага на Криму и то запажање имплементирано је кроз стратегијски развој. Дуж границе с Белорусијом, ради одвлачења пажње, руске снаге су знатно увећане, а у периоду од 10. до 20. фебруара и предислоциране у Белорусију, где су изведене масовне вежбовне активности под називом Союзная решимост. То је код украјинске стране створило утисак о плану нападне операције на Кијев који није постојао, осим у домену демонстративног, па су из Донбаса хитно пребачене снаге у циљу везивања руских снага и спречавања заузимања главног града. Руска страна је имала супротну намеру – везивање што јачих украјинских снага у одбрани градова Кијев и Харков – ради испољавања тежишта на југу, у чему је и успела. Прву, најкраћу етапу СВО – припремног карактера – обележили су руско стратегијско изненађење и двострани обухват уз експлоатацију на оперативном и тактичком нивоу кроз непрекидну иницијативу. Уз развлачење и везивање украјинских снага на фронту ширине 3.000 километара, велики број тактичких десаната, високопрецизне ракетне ударе, демонстративни напад на Кијев и хитно заузимање Маријупоља, постепено је преношено тежиште на Донбас – са аспекта ратне вештине кључни простор овог рата.

МАРИЈУПОЉ Идејна замисао за руску нападну операцију на Маријупољ била је обилазак индустријске четврти Калмијус и усмеравање главних снага ка западним и централним деловима града, чиме је постигнута изолација украјинске одбране у индустријском делу. Уз одмицање линије фронта ка северу, одсецање украјинских снага од приобалног дела и напуштање одбране Калмијуса, постепено је смањиван маневарски простор бранилаца. Тако су украјинске снаге приморане на позициону одбрану у челичани „Азовстаљ“, што се завршило њиховим окружењем и предајом. Руска страна се, ради неутралисања украјинске групације од око 8.000 бораца и омогућавања копнене везе Крима и Донбаса, дуго бавила завршницом битке за Маријупољ и након више од месец дана блокаде мање руске снаге и даље су биле везане дејствима око 2.000 бранилаца. Јуриши су 21. априла обустављени, а „Азовстаљ“ је блокиран ради ослобађања већег дела руских снага и њиховог упућивања у Донбас. Епилог је био предаја преосталих делова 36. бригаде морнаричке пешадије и пука „Азов“ 20. маја 2022. године. Друга етапа СВО и руско заузимање Донбаса почело је 19. априла 2022. године.

ЗАУЗИМАЊЕ СЕВЕРОДОЊЕЦКА У пролеће 2022. руске снаге, у првој фази друге етапе СВО, на Краснолиманском и Луганском операцијском правцу постигле су већи број успеха. Извршени су продори на тактичким правцима Изјум – Барвенково, Изјум – Долина, Красни Лиман – Јампољ, Стара Красњанка – Привоље, Александровка – Северодоњецк и Попаснаја – Верхнокајанка. Код места Привоље извршиле су насилни прелазак реке Северски Доњец, формирале мостобран на јужној обали, увеле свеже снаге и овладавши Белогоровком продужиле дејства према Лисичанску. У мају су заузеле Рубежноје, а у јуну Лисичанск и Северодоњецк што је био успех оперативног значаја. Након заузимања првог оперативног појаса украјинске одбране, чиме је Луганска област стављена под руску контролу, могао се очекивати даљи руски напад ради пробијања северног дела другог оперативног појаса (Северск – Соледар – Бахмут) и избијања на линију Славјанск – Краматорск. Међутим, украјинска страна је тада први, и за сада једини пут, при одбрани Лисичанска применила задржавајућу одбрану, чиме је додатно ојачана линија Северск – Соледар – Бахмут. Због тога, али и због украјинског успеха оперативног значаја на Харковском операцијском правцу у септембру 2022. године, до очекиваног напада није дошло, као што ни Северск (осим борби вођених у оближњим насељима Серебрјанка и Верхнекаменско) није заузет.

ЗАУЗИМАЊЕ СОЛЕДАРА У првој половини 2023. године реализована је трећа етапа СВО. Заузимањем Соледара у јануару 2023. од приватне војне компаније „Вагнер“ пробијен је други оперативни појас украјинске одбране, и то на њеном тежишту, што је био руски тактички успех са тенденцијом задобијања оперативног значаја. Нарушена је компактност одбране Донбаског лука, са могућношћу руског подилажења Северску са југа и Бахмуту са севера и стављање у оперативно окружење ове две отпорне тачке. Пресечен је рокадни путно-железнички комуникацијски сноп у захвату другог оперативног појаса, док је важна уздужна комуникација стављена под контролу артиљеријске ватре. Успесима својих јуришних одреда компанија „Вагнер“ је у Соледару везивала знатне снаге непријатеља, чиме је украјински Генералштаб био принуђен да ојачава одбрану ангажовањем јединица планираних за дејства на другим правцима. Тада је руска страна први пут применила стратегију „усисавања“ украјинских резерви у тзв. мясорубку.

БАХМУТ Бахмут, који се дуго налазио у оперативном окружењу, у мају 2023. године такође су заузеле јединице приватне војне компаније „Вагнер“. Тада је с руске стране први пут примењена тактика остављања једног правца као „жиле куцавице“ непријатељске одбране, који се непрекидно осматра и држи под артиљеријском ватром. Осим што се остварује негативан утицај на морал бранилаца, у смислу подстицања на неконтролисано одступање, на отвореном простору наносе му се знатно већи губици. Нападна операција заузимања Бахмута почела је 8. октобра 2022. године. По начелима ширина рејона одбране батаљона је од 3 до 5 км, а у Бахмуту је на украјинској страни била до 1,5 км. Политички врх Украјине није одустао од одсудне одбране, па је руска страна наставила са стратегијом „усисавања“ украјинских резерви у тзв. мясорубку. Руска нападна тактика обухватала је најмасовнију врсту артиљеријске ватре „ватрени вал“, уз константне притиске јуришних група на изабраним тактичким правцима. Умешним избором тежишта, али и његовим сталним променама на правцима напада, непрекидно је стваран повољан однос снага. То је подразумевало и велике губитке нападача и огромне утрошке артиљеријске муниције, који су мерени вагонима. У уличним борбама масовно су коришћени ракетни бацачи термобаричних ракета (ручни бацач „бородач“, као усавршенија верзије РПО „шмељ“ и „ТОС-1 солнцепјок“), једреће авио-бомбе ФАБ модификоване додатним крилцима и сателитском навигацијом и минобацачи 240 мм „тјуљпан“.

ЗАУЗИМАЊЕ АВДЕЈЕВКЕ У другој половини 2023. године, у четвртој етапи СВО, украјинска страна претрпела је неуспех у нападној операцији на Запорошком операцијском правцу. По инерцији је уследила друга фаза ове етапе, коју су обележили украјински пузајући напад и руска активна одбрана. Авдејевка је до руског заузимања била један од преосталих делова јужног дела Донбаског лука и најважнији и најутврђенији украјински одбрамбени положај у донбаској агломерацији. Деценију су украјинске снаге из овог упоришта дејствовале артиљеријом по Доњецку, Горловки и Јасиновати. Уз раније заузимање места Пески, руске снаге су у околини претходно заузеле читав низ насеља (Степовоје, Богдановка, Первомајскоје, Веселоје, Опитноје, Ласточкине, Северне и др.) и град је дуго био у оперативном окружењу. Авдејевка има издужен облик, с положајем управним на линију фронта, и најрентабилнији начин њеног заузимања био је широки обострани обухват, што је руска страна и применила. Због политичке одлуке за одсудном одбраном Донбаса опет су „усисаване“ украјинске резерве предвиђене за друге правце. Важан моменат био је руско заузимање брда Терикон. Снаге нападача су чак прокопавале тунеле испод положаја бранилаца тако да је напад вршен и одоздо, уз минирање и рушење украјинских фортификацијских објеката. Поновљена је нападна тактика која је у Бахмуту дала резултате – стављање града у оперативно окружење, уз остављање уског појаса у захвату једне комуникације према западу. Иако се постављењем генерала Сирског на дужност начелника Генералштаба отпочело са ојачавањем снага у Авдејевки упућивањем, између осталих, и 3. јуришне бригаде („Азов“), убрзо је уследило одустајање од њене одбране. Одступање украјинских јединица из града крајем фебруара 2024. године указивало је на тешку ситуацију на целом фронту. Остало је нејасно да ли је одустајање од одбране Авдејевке уследило на основу одлуке војног врха, или као последица свршеног чина изазваног неконтролисаним напуштањем положаја.

ОБОСТРАНИ РАСПОРЕД СНАГА Руске снаге у трећој и четвртој етапи СВО биле су груписане у пет стратегијско-оперативних групација, а недавно је формирана и шеста. Тежиште дејстава је на Доњецком, где напада групација „Центар“ и делом на Јужнодоњецком операцијском правцу, где напада групација „Исток“. На Бахмутском напада групација „Југ“, а на Краснолиманском и Купјанском операцијском правцу групација „Запад“. Одбрамбена дејства на Херсонском и нападна дејства ограниченог карактера на Запорошком операцијском правцу изводи групација „Дњепар“, а у циљу развлачења украјинских снага групација „Север“ напада на Харковском операцијском правцу. Украјинске снаге, сврстане у пет стратегијско-оперативних групација, на свим деловима фронта су у дефанзиви. „Таврија“ изводи дејства на Запорошком, Јужнодоњецком и Доњецком, „Хортиција“ на Бахмутском, Краснолиманском и Купјанском, „Одеса“ на Херсонском, „Север“ на Харковском операцијском правцу, док је групација „Марон“ у резерви. Однос зараћених снага је нешто већи од 1 : 1 у корист украјинске стране.

ТЕЖИШТЕ ДЕЈСТВА Након заузимања Авдејевке, Первомајског и Марјинке руска страна је добила простор за иницијативу и напредовање ка западу, што ће украјинску одбрану доводити у све тежи оперативни положај, посебно уколико дође до пресецања комуникације Константиновка – Покровск – Курахово. Тиме би, уз заузимање Северска и Угљедара као две крајње тачке Донбаског лука, на њему била сломљена украјинска одбрана. Дакле, падом Авдејевке отпочела је пета етапа СВО, чија је суштина сламање другог оперативног појаса украјинске одбране, тачније заузимање његовог јужног дела. Због тога је аутор става да је тежиште руских нападних дејстава на Доњецком операцијском правцу, на шта указују три показатеља: тренутно велики значај Константиновке, концентрација три руске стратегијско-оперативне групације у релативно малој зони и карактер руских дејстава алегоријски назван „очеретински цвет“. На овом правцу руска групација „Центар“ заузела је више украјинских отпорних тачака него све остале групације заједно на остатку фронта (Очеретино, Бердичи, Новокалинове, Новобахмутовка, Нетајлово, Архангелско, Орловка, Соловјево, Сокол, Керамик…), из чега се види и значај заузимања Авдејевке. Утисак „цветања“ јавља се због наизменичних дубоких продора ка западу и обезбеђивања достигнутих линија на ширим основама. Након трошења снага уводе се други ешелони који настављају са продорима, уз координисана дејства у захвату рокадних комуникација и претњу стављања украјинских снага у котлове, што их приморава на одустајање од одбране на „брзу руку“ и стална одступања. Пажњу треба усмерити и на значај садејства руске групације „Центар“ са суседним групацијама. Уколико групација „Југ“ заузме Часов Јар њен јужни обухватни крак имаће важну улогу при стављању у окружење украјинске групације у Торецку, као и при подилажењу Константиновки. Уз све то на психолошком плану од изузетног значаја може бити заузимање Часовог Јара јер је од њега Краматорск, у коме се налази командно место украјинске групације која брани Донбас, удаљен око 40 километара. Важно је и садејство са групацијом „Исток“ у дејствима ка Угљедару и Курахову, где се види сврха руских нападних дејстава на Красногоровку.

ПОМОЋНИ ПРАВЦИ Групација „Исток“ интензивира и дејства према Великој Новоселки и Старомајорском ради угрожавања правца Дњепропетровск – Павлоград – Покровск, својеврсне „жиле куцавице“ одбране Донбаског лука. Највероватније да ће ускоро и делови руске групације „Дњепар“ предузети ограничена офанзивна дејства на Запорошком операцијском правцу ради одбацивања делова украјинске групације „Таврија“ са тзв. линије Суровикина. На северном делу ратишта руска страна је до октобра 2022. године у захвату државне границе бранила зону са предњим крајем на линији Козачја Лопањ – Липци – Веселоје – Терноваја – Старица, али су након украјинске офанзиве те снаге повучене. Тренутно слабији делови руске групације „Север“ изводе нападна дејства општим правцем Белгород – Харков са перспективом скорог достизања поменуте линије, због чега је украјинска групација „Север“ знатно ојачана хитним пребацивањем снага са других праваца. Актуелне су борбе за градић Волчанск, а циљ руских нападних дејстава је развлачење украјинских снага. Снаге руске групације „Запад“ интензивирају дејства ка Купјанску и Северску, где се успешно бране делови украјинске групације „Хортиција“. Улога руске групације „Запад“ могла би бити да у погодном моменту заузме Купјанск, Јампољ, Изјум и Северск (што је убрзаним топљењем украјинског оперативног потенцијала у Донбасу све извесније) и тиме створи услове за увођење главнине снага групације „Север“, највероватније на правцу Белгород – Купјанск – Славјанск.

ЗАКЉУЧАК Задатак главних снага руске групације „Север“ могао би бити уклињавање у залеђе украјинских снага које бране трећи оперативни појас одбране, а претходно сламање Донбаског лука један од најважнијих корака у припреми руске нападне операције стратегијског нивоа ради уништења украјинског оперативног потенцијала у Донбасу – са аспекта ратне вештине кључног простора овог рата.