Ослобађање Асанжа

НАГОДБА НА ШТЕТУ МЕДИЈА

Најпознатију сужањ западног естаблишмента је на слободи. Њу ће платити медији јер ће пресуда бити упозорење онима који се дрзну да заступају истину по сваку цену

За Џулијана Асанжа је, изгледа, завршена вишегодишња битка с ветрењачама лицемерног западног правног система. После четрнаестогодишње саге и борбе са Сједињеним Државама, оснивач „Викиликса“ могао би бити слободан човек. Он и америчко правосуђе сусрели су се на пола пута, али нити је он у потпуности отклонио „ореол“ Дон Кихота, нити је Америка наједном скинула етикету охолог и неумољивог џелата и вратила слику слободне и обећавајуће земље коју представља најпознатији кип испред Њујорка.
Након пет година проведених у енглеском затвору Белмарш, Асанж је прихватио амерички споразум о признању кривице у замену за слободу и напустио Велику Британију. Да ли би ово могло бити и крај вишегодишње интерконтиненталне саге у којој је Асанж за једне постао узбуњивач и племенити борац за истину, а за друге егзибициониста који је објављивањем бројних осетљивих информација угрозио животе америчких агената и обавештајаца и тако постао претња за националну безбедност, сазнаћемо ускоро на Северним Маријанским острвима, куда се Асанж упутио.
Према нагодби, Асанж ће признати кривицу за једно од 18 дела за које га оптужују америчке власти – заверу за добављање и откривање информација о националној безбедности, а потом ће бити пребачен у његову домовину Аустралију.
Асанж је оптужен за време администрације бившег председника Доналда Трампа због масовног објављивања тајних докумената, које је у јавност изнела Челси Менинг, бивша аналитичарка америчке војне обавештајне службе, такође кривично гоњена по Закону о шпијунажи. Провео је 1.901 дан – више од пет година – у затвору у Лондону, борећи се против изручења у Америку.
Симбол медијске слободе постао је 2010. године, када је обелоданио снимке у којима амерички војници у Ираку убијају цивиле а његов „Викиликс“ објавио стотине хиљада поверљивих америчких војних докумената о ратовима у Авганистану и Ираку, уз низ дипломатских депеша, што је највећи безбедносни инцидент те врсте у војној историји ове земље. Од тада Сједињене Америчке Државе траже његово изручење.
У америчким покушајима изручења Асанж је свашта претурио преко главе – од оптужби две Швеђанке за силовање, до скоро седам година боравка у амбасади Еквадора, из које је избачен када се у тој земљи променила власт, после чега су га ухапсили Енглези.
За све то време растао је и број гласова оних који су говорили против америчког прогона Асанжа и заговарали његово ослобађање. Рим га је прогласио почасним грађанином. Група од преко 35 америчких професора права упозорила је у отвореном писму америчком државном тужиоцу Мерику Гарланду да кривично гоњење Асанжа по Закону о шпијунажи угрожава Први амандман Устава САД који штити слободу штампе и слободу изражавања. Многи су изражавали уверење да Асанжов случај говори о фундаменталним питањима слободе медија и људских права. Џулијан Асанж није крив ни за један злочин. „Викиликс“ је само разоткрио кршење људских права, а то није злочин, рећи ће многи.
Пуштање оснивача „Викиликса“ из затвора поздравили су и бројни светски званичници, попут председника Мексика, Колумбије и Кубе… Амерички новинар Такер Карлсон је Асанжов излазак прокоментарисао на Иксу речима: „Добар човек, коначно слободан. Ситуација се мења.“ Председнички кандидат Роберт Ф. Кенеди Млађи такође је поздравио ослобађање „хероја генерације“, али је признање кривице назвао „великим ударцем слободи медија“.
Признавањем кривице Асанж је од узбуњивача постао шпијун, а суд ће га тако и третирати, само што ће му одредити мању казну и у њу урачунати досадашње време проведено у затвору. Што би код нас рекли „и вук сит, и овце на броју“. Страдаће медији јер ће пресуда Асанжу бити упозорење другима шта их чека ако нешто слично покушају.