ИЗЛОГ КЊИГЕ

Уна Поповић
ХАЈДЕГЕР О СЛИКАРСТВУ: ФРАНЦ МАРК, ВИНСЕНТ ВАН ГОГ, ПОЛ СЕЗАН, ПАУЛ КЛЕ
Чигоја

Студија која се налази пред читаоцем посвећена је Хајдегеровој филозофији уметности, односно његовим разматрањима сликарства. Ова значајна тема у интерпретацијама Хајдегерове мисли још увек није добила адекватан третман и обраду; ако се сликарство и помиње, чак и тематски, оно углавном није у првом плану, већ у позадини истакнутијих истраживачких проблема. Ова студија скромни је покушај да се та празнина бар донекле попуни, те да се тема сликарства нагласи као једна од важнијих не само спрам Хајдегерове филозофије уметности, већ и према ширим кретањима његове позне мисли.

Јудит Шалански
ПОПИС НЕКИХ ГУБИТАКА
Дерета

Збирка дванаест прича о несталим стварима. Било да су у питању острво, Сапфина песма или врста тигра, који су некад постојали, а потом су изгубљени или уништени, ауторка их у овим стилски и формално различитим текстовима оживљава истраживањем, замишљањем и уметањем у садашњост, поигравајући се тако трагом и присутношћу: нестало поново оживљава у чину сећања и замишљања.
Спајајући историјско-документаристички приступ и фикцију, Јудит Шалански води зачуђеног читаоца кроз лавиринт људске свести како би пронашао оно што је филозоф Френсис Бејкон назвао „остацима историје који су случајно избегли бродолом времена“. Резултат је својеврсна елегија ‒ чудесно дирљива и необично охрабрујућа, будући да писање о несталим бићима, предметима, грађевинама, артефактима, не може да их врати, али може омогућити да се поново доживе. Попис неких губитака сентиментални је подсетник на непрекидност промена, својеврсни културолошки итинерер по прошлости, али нас наводи и на промишљање не само о губицима, забораву и пролазности, већ и о настанку и сећању, будећи осећање да је разлика између присуства и одсуства маргинална све док постоји памћење. Превод са немачког: Слободан Дамњановић.

Ђорђе Бубало
ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Младинска књига

„Законик благословеног цара Стефана Душана“ је епохално законодавно и уставотворно дело европског нивоа и правне културе и цивилизације. Душанов законик је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и све поданике. Законик се примењивао, уз разне допуне и измене, у неким крајевима све до 18. века. Иако би се данас многе казнене одредбе законика сматрале драконским, у време његовог доношења су биле уобичајене.

Иван Ивањи
БИЛО ЈЕДНОМ У ЈУГОСЛАВИЈИ
Лагуна

Мислим да нема човека у Србији који је био присутан на толико попришта као Иван Ивањи. Можда нема ни у Европи. Стварно присуство пружа шансу да се стварност види ван образаца. Не користи свако ту шансу. Ивањи је користи – бележи Тибор Варади о последњој књизи недавно преминулог писца Ивана Ивањија и додаје да ако читамо његову исповест, видимо и то да стварност и логика нису увек под истим кровом.
Првих десетак година свог живота Ивањи је провео у Бечкереку/Зрењанину, у грађанској породици у којој је гувернанта била Аустријанка из Словеније. Испоставило се да она ради за Гестапо, али баш захваљујући њој Ивањи је достигао такав степен познавања немачког језика да је могао постати Титов преводилац. Ивањи зна шта је једном било у Југославији. Зна, јер је становао у Француској 7, познавао је Ота Бихаљија Мерина, Бранка Ћопића, Иву Андрића, сретао је Ивана Стамболића и многе друге знамените личности. Та имена су и нама позната, али преко Ивањија сазнајемо много више него што је познато. Сазнајемо рецимо за разговор са Титом на Брду код Крања чија тема није била ни Југославија ни несврстаност, већ Титов пудлан Бил, као и зашто Крлежа није хтео да се купа код Опатије… И још много тога што ствара упечатљиву слику о Југославији, земљи која је некада била на месту на којем се данас и ми налазимо. Ако нас занима где смо заправо, мислим да треба читати Ивањија, закључује Варади у рецензији ове књиге.

Шандор Мараи
ХТЕО САМ ДА ЋУТИМ
Академска књига

Дванаестог марта 1938. Вермахт је ушао у Аустрију. Те вечери је у својој лондонској резиденцији у Даунинг стриту број 10 енглески премијер Чемберлен са супругом угостио немачког министра спољних послова Рибентропа и његову супругу. Током вечере, док је Рибентроп био упадљиво добре воље и лежерно ћаскао за трпезом, Чемберлену је уручен телеграм. У телеграму је саопштено да су немачке трупе прешле аустријску границу. Исте те вечери, у Будимпешти, Шандор Мараи постаје свестан да је дошао крај европске грађанске културе и цивилизације. Будимпешта је почела да личи на узаврелу мочвару. На дну те мочваре потмуло је тутњао вулкан, да би наредних месеци дошло до његове ерупције: мочвара је била преплављена крвавом, кужном бујицом. О том помамном и разорном духовном и политичком поводњу говори Мараијева уметничка визија епохе под насловом Хтео сам да ћутим. Са мађарског превео Арпад Вицко.

Др Биљана Мицков
БУДУЋНОСТ КУЛТУРЕ
Културни центар „Милош Црњански“

Зборник се бави појмом „будућности културе“ који пружа нове погледе на развој сектора културе у глобалним размерама. Прегледни радови који су заступљени у зборнику теоријски анализирају савремени приступ култури, иновацијама, те како развијати градове, а да је култура централни фактор у процесима развоја. Посебан осврт је на односу између културе и иновација као неопходног фактора одрживости. Такође, зборник обрађује теме будућности уметности кроз различите уметничке форме. Фокус будућности је приказан кроз развој културе и уметности у градовима и кроз културне политике које градови спроводе у циљу одржања система у култури. Процена и вредновање културних пројеката у градовима заснована је на реалним и практичним искуствима интернационалних организација, универзитета и активиста. Они представљају посвећеност градских влада да интегришу културу у процес одрживог развоја, локално и глобално. Иновације у стратегијама културног развоја градова треба да осигурају да се културне политике поштују и прожимају кроз све јавне политике. Програме који ће подстицати веће учешће јавности у културном животу треба развијати посебно са овим циљем. Значајно је улагање у истраживачке пројекте који истражују и померају границе у сектору културе, а најважније је увођење нових мера, посебно у области иновација и стратешког планирања, које ће обезбедити даљи развој. Зборник радова „Будућност културе“ садржи увод и тринаест прегледних радова који се баве актуелним темама у сектору културе, као и садашњим стањем овог сектора у Србији и глобално.

Мирослав Јосић Вишњић
ОДБРАНА И ПРОПАСТ БОДРОГА У СЕДАМ БУРНИХ ГОДИШЊИХ ДОБА
Лагуна

Јединственим лирским стилом Мирослав Јосић Вишњић у овом свом најзначајнијем делу умешно приповеда о револуционарним догађајима током 1848. и 1849. године и оживљава дух 19. века, његову свакодневицу и драматичне призоре побуне српског народа против мађарског терора. Роман прати одлучност и јунаштво српских устаника током одбране града Бодрога, али и пружа дубоку анализу људске природе, храбрости и отпора под тешким и немогућим околностима. Кроз живописне призоре и сложене ликове преплићу се приче о љубави, пријатељству и трагичним губицима у вртлогу бурних догађаја. Сликовитим језиком, обогаћеним архаизмима и елементима народне поезије и фолклора, аутор омогућава читаоцу да се боље повеже са ликовима и њиховим судбинама. Јосићева књижевна вештина преплиће историјске чињенице с поетском имагинацијом, стварајући дело које надилази пуки опис ратних сукоба и доноси дубље разумевање људске судбине и борбе за идентитет и слободу.
„Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба“ Мирослава Јосића Вишњића споменик је који опомиње и подсећа, упозорава и поучава будуће нараштаје да је трајање сваког народа судбински везано за сећање на подвиге хероја.
„У својим делима он се, попут свих добрих писаца, клонио тенденциозности и непосредног политичког ангажмана, а међу савременицима се издвајао рафинованим стилом и језиком, у којем су критичари запажали сличности са лирском прозом Милоша Црњанског“ – из поговора В. Рибникар.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *