ИЗЛОГ КЊИГЕ

Исидора Секулић
ПИСМА ИЗ НОРВЕШКЕ
Лагуна

Очарана Норвешком, Исидора Секулић пре сто десет година исписује Писма из Норвешке, јединствено класично дело, први модеран путопис у српској књижевности 20. века. Наставши у предвечерје Првог светског рата, Писма из Норвешке не доживљавају позитиван пријем код најугледнијег критичара Јована Скерлића, чија је негативна оцена мотивисана ауторкиним космополитским духом у време српских војевања током балканских ратова.
Исидору Секулић привукли су сурова клима, пуст нордијски пејзаж, фјордови, норвешки човек и његов начин живота. У Норвешкој, суровој и хладној земљи севера, пронашла је дуго тражени мир и место духовних чежњи које је било у складу са њеном уметничком природом и филозофским ставом о животу.

ИЗГУБЉЕНИ ГРАДОВИ – ТРАГОМ ИЗГУБЉЕНИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Младинска књига

У овој монографији описани су најлепши древни градови који су, према избору реномираних стручњака, обележили развој урбаних целина старог света. Изванредне фотографије и детаљне реконструкције помоћи ће читаоцу да разуме значај тих градова за цивилизације које су их изградиле, али и за оне које су их смениле на позорници историје.
Неисцрпан извор знања и инспирације за све заљубљенике у архитектуру, историју, уметност, археологију, као и за страствене читаоце жељне сваковрсних знања. Цивилизација је сложена култура у којој велики број људи дели низ заједничких елемената. Повезивање и разумевање древних цивилизација са хуманистичким и друштвеним наукама, помажу нам да боље разумемо економске и политичке заједничке разлике и разлике међу културама, људима и животном средином. Древне цивилизације пружају увид у то зашто и како се историја одвијала и постала таква каква јесте. Избор од 29 древних историјских монументалних градова из свих крајева света направљен је према очуваности и чињеници да та насеља рефлектују суштину културе и идеологије цивилизација које су их подигле.

Алпар Лошонц
ЕНИГМА КОНЗЕРВАТИВНОГ ЛИБЕРАЛИЗМА
Академска књига

Алпар Лошонц, како у рецензији ове књиге истиче Академик Тибор Варади, настоји да идентификује значајна попришта на којима либерализам, као и обуздавање либерализма формирају нашу животну околину. Научна монографија професора Алпара Лошонца пружа једну озбиљну и истовремено занимљиву научну анализу друштвене, економске и политичке стварности која се формира око нас.
Носећа логика текста Алпара Лошонца је политичко-економска, премда и са значајним освртом на конститутивни супстрат ордолиберализма, односно на синтезу права и економије. Провокација презентоване материје очитована путем третирања ордолибералне динамике посредује генерацијску рефлексивност поводом измењене вишедеценијске констелације коју ордолиберализам третира у ракурсу саморегулишућег капитализма.
Алпар Лошонц, бележи поред осталог проф. др Драган Проле, не подлеже фасцинацији теоријом коју издваја као средишњи предмет своје студије већ ,,напротив, трезвено и разложно указује на противречности ордолиберализма за које показује да проистичу из идејно тешко одрживог споја између конзервативизма, с једне, и либерализма с друге стране. Наиме, конзервативизам указује на очување постојећег поретка по сваку цену, уз максималан скептицизам према увођењу радикалних друштвених промена, док се либерализам превасходно залаже за фаворизовање економске слободе уз максималну подршку приватне иницијативе, чак и онда када се њене интенције драматично разликују од усвојених и традиционално практикованих.

Лука Мичета
КАРАЂОРЂЕ
Лагуна

Свеобухватна биографија једне од најзначајнијих личности у српској историји, смештена у европски контекст револуционарног 19. века. До Карађорђа Србија је била у Европи, али није била европска земља. Од Карађорђа она почиње поново да добија европске обрисе. Карађорђе је заувек променио и рам и слику Србије. Ако би се као мерило међу људима узимали интензитет страсти, снага воље и величина циља, онда се, у том добу, са Карађорђем може мерити само један човек – Наполеон.
„Увек на челу, са опанцима на ногама и пушком о рамену, прек, одлучан и храбар“, доносио је Србима победе а међу Турке сејао страх. Ова орканска природа, будећи у народу страст за слободом, постигла је циљ који је Вожда уздигао до националне, европске величине. Појавио се из таме времена и урастао у живот и повест свог народа.

Константин Владимирович Никифоров
ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
Службени гласник

Константин Владимирович Никифоров (Пекинг, 1956) руски је историчар, стручњак за новију и савремену историју Србије и Балкана. Дипломирао је на Факултету за историју Московског државног универзитета (1982), магистрирао с темом „Спољашња поли-тика Кнежевине Србије током 40-их до почетка 50-их година 19. века“ (1987), док је тема његове докторске дисертације била „Босанска криза и позиција Русије 1992–1995“ (2000). Од 2004. директор је Института за словенске студије Руске академије наука. Главни је уредник Словенског алманаха. Предавао је на Факултету за историју Московског државног универзитета на Катедри за историју Јужних и Западних Словена (2006–2020). Аутор је 220 научних радова, међу којима су „Начертаније Илије Гарашанина“, „Између Кремља и Републике Српске“, „Србија на Балкану у XX веку“. Један је од аутора колективних монографија попут Историја Балкана. На прелому епоха и Југославија у XX веку. Радове објављује на руском, српском, енглеском, немачком, француском, румунском, мађарском, грчком и кинеском језику.

Михаел Мартенс
САН ЗВАНИ ЈУГОСЛАВИЈА: РАЗГОВОРИ О ИВИ АНДРИЋУ
Лагуна

Како у рецензији ове књиге истиче Небојша Лујановић, „Андрићу Југославију никада нису опростили. Пресвлачивши идентитетске шињеле, грубе обавезујуће чиновничке униформе, градио је стратегију припадања свима и неприпадања никоме. Када би се баш морао одредити, или своје изванкњижевно дјеловање усмјерити према нечему, то је било према Југославији као политичкој и друштвеној идеји. Можете је слободно назвати и утопијом јер знамо како је завршила. А након што је завршила, с њоме је престала и постојати југословенска књижевност. Некадашњи њени писци разврстани су по националним читанкама. Оне које није хтио нико, остали су нерасподијељени. Андрић је међу њима. Своје незадовољство некадашњом државом, нације су пројицирале на Андрића. Ту и тамо се неко и дотакне саме умјетности када узме у уста Андрића, али ријетко. Зато нема прикладнијег наслова за ову књигу од Сан звани Југославија. То је наслов у којем је садржано све. Наше слабости, наши страхови; оно што нас спутава и оно што због опсежности не можемо сагледати или разумјети. Тешко је схватити да је идентитет разнолик, да се током човјековог живота мијења, те да може бити састављен од различитих компонената, па се један те исти човјек може некада осјетити Хрватом, некада Босанцем, некада Србином, а некада све то скупа склопити у идентитетски мозаик, па га, у недостатку других рјешења, заогрнути Југославијом.“
Према речима Јосипа Млакића, „Мартенс је у овој новој књизи, путем интервјуа, преко Иве Андрића испричао на сажет начин причу о еуропском 20. стољећу, на који начин су се велике еуропске турбуленције одразиле на ове просторе, али је можемо проматрати и као књигу о стању свијести данас, након трауматичних искустава из ратова вођених 90-их на овим просторима.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *