Безначајни ударају на неустрашиве – Дозлогрдили су, вала! – каже, уз моју нему са­гласност, један мој обично врло уздржан пријатељ.Наставља без икакве задршке, али сада уз моју помоћ: “Свакога боговетног дана Србима и Вучићу прете неки од случајних и безначајних људи са ‘важним’ титулама. Неки ликови са тужним и отужним, да не кажемо срамним биографијама, који у потрази за својим идентитетом и важношћу ударају на Србе”. Ево, рецимо, иза некаквога вишекратног пуцача на српство Елмедина Конаковића Дина, титуларног министра спољних послова Владе БиХ, наступа извесни Зукан Хелез, други титуларни министар одбране у Влади БиХ. Зукан је, иначе, познат по томе што су му се по БиХ причињавали руски војни кампови око Рогатице, што је наводно видео на снимцима које, наравно, није ни видео ни поседовао, што је морао да јавно призна када се суочио са изјавом тужилаштва. Лагао је значи. Обојица отворено Србима прете новом “Олујом” или неком другом злом судбином. Уништењем Републике Српске. Стварно се морамо упитати да ли су ови људи, од којих је један са два месеца факултета, нормални?! Да ли они стварно мисле да се неко њих у Србији или било ко од Срба боји? Нама су само додијали. Не производи то код нас било какав страх. Нама је жао што на овакав начин “помамљују” оне који су их бирали и који их подржавају и њима призивају могућа страдања. Они се угледају на разне Виоле из белог света, не схватајући – а како и би – које долазе и пролазе. А они нам остају ту, у суседству. Они мисле да неку моћ могу позајмити од амбасадора Мајкла Марфија коме се улизују, а који када се нађе у глупој неприлици призива О’Брајена, правећи од њега извор међународног права! И озбиљно мисле да је Кристијан Шмит надуставна и наддејтонска институција. Већа од Савета безбедности УН. Не изостаје ових дана ни Курти, са све својом нелегалном војском и неким “дрон – бајрактарима”, те другим претећим наоружањем опет уз подршку другог америчког амбасадора Џефрија Ховенијера, у Приштини. Оканите се више ћорава посла да страшите неустрашиве! Знамо сви како се то увек завршавало. Него пробајте, како рече председник Србије Александар Вучић у интервјуу “Дневном авазу”, да о Балкану разговарамо сталожено и без странаца. За своје, и опште добро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *