ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА |
ОБЈАВЉЕНО 3. 2. 2017 |
Дует двојице најмоћнијих лидера омогућио би решавање глобалних проблема, или бар њихово неутралисање до нивоа који не би угрожавао општу безбедност, а први тест биће сарадња у борби против тероризма
Први телефонски разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа у својству председника САД, одржан у суботу, 28. јануара, трајао је 45 минута. Како је званично саопштено из Кремља, теме су биле борба против тероризма, стање на Блиском истоку, арапско-израелски сукоб, стратешка стабилност и неширење атомског оружја, ирански нуклеарни програм и ситуација на Корејском полуострву, а „дотакнути су и основни аспекти кризе у Украјини“. Од наведених тема први резултати требало би да буду видљиви у вези Сирије, где се очекује да у року од месец дана Вашингтон изради нову стратегију за ову земљу – она обухвата тешњу сарадњу са Русијом и „реалну координацију руских и америчких активности са циљем разбијања Исламске државе и других терористичких групација“. Према саопштењу Кремља, обе стране су „демонстрирале решеност за активан заједнички рад“.НОВА РУСКО-АМЕРИЧКА МЕЛОДИЈА Контакт Трампа и Путина са нестрпљењем су очекивале и присталице и противници зближавања Москве и Вашингтона. Ови последњи траже и најмањи разлог да ударе по Трампу, коме су још пре више месеци прилепили етикету „руског човека“. Зато је занимљиво посматрати какве ће потезе амерички председник повлачити у односу на Русију, посебно о питању укидања санкција Москви. Како истичу експерти у руској престоници, најважније у првом разговору Путина и Трампа јесте његов тон. А он је био више него срдачан: Трамп је говорио о „великим симпатијама“ америчког народа према Русији, Путин му је узвратио истом мером, а договорени су „редовни контакти“ двојице лидера, који би требало да резултирају личним сусретом.
Имајући у виду позитиван и конструктиван набој разговора, основни циљ је постигнут. Први телефонски контакт ни из далека није подсећао на разговоре које је Путин водио са Обамом и који су углавном удаљавали две суперсиле. Са доласком Доналда Трампа треба очекивати тонове који ће произвести нову руско-америчку мелодију. Можда то у почетку неће бити симфонија или хорско певање, али свакако ни хеви метал урлање какво је до сада владало. Зато је сасвим реално да балада о Путину и Трампу ускоро постане светски хит.
Дует двојице најмоћнијих лидера омогућио би решавање глобалних проблема, или бар њихово неутралисање до нивоа који не би озбиљно угрожавао општу безбедност. До тога би могао да доведе лични сусрет Трампа и Путина, о коме се много спекулисало, али нико у овом тренутку не зна ни када, ни где ће се он одржати. Суботњи телефонски разговор, између осталог, треба посматрати и као припрему за самит.
Прошле недеље у јавност је пласирана прича о томе да Трамп намерава да укине санкције Русији које је увео, а затим у неколико наврата пооштравао, Барак Обама. Први је то објавио Фабрис Потје из аналитичког центра Атлантски савет. „Извори јављају да је Трампова администрација припремила председнички декрет о укидању санкција Русији“, изјавио је Потје. Нешто касније и Трампова саветница Келиен Конвеј потврдила је да се ово питање налази „на разматрању код председника“. Све је то подстакло противнике Трампа и Путина да запрете контрамерама у случају да америчком лидеру падне на памет да укида или ублажава антируске санкције. Бивши амерички амбасадор у Москви (2001–2005) Александар Вершбоу први је упалио лампице за узбуну. „Конгрес мора да реагује пре него што Доналд Трамп унилатерално укине санкције“, упозорио је Вершбоу.
ТРАМП ПРОТИВ ЈАСТРЕБОВА Републикански радикал Џон Мекејн одмах је стао на чело групе сенатора који би да Обамину одлуку о санкцијама Русији преточе у закон, ако се Трамп дрзне да је поништи. Одлазећи француски председник Франсоа Оланд, који је био међу најгласнијим Трамповим критичарима, такође се побунио, истакавши да санкције могу бити укинуте тек након „потпуног спровођења минских споразума“ између Украјине и Донбаса. Како је то иста формула којом је Обамина администрација уцењивала Кремљ, имајући у виду да мировни споразуми не могу да буду спроведени док Кијев то не одлучи, јасно је да и француски шеф државе стоји на антируским позицијама. У овом тренутку то је став и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Један од главних фаворита за Оландовог наследника, кандидат француских републиканаца Франсоа Фијон има супротан став. Фијон сматра да је руски народ немогуће сломити санкцијама и да се треба окренути политици сарадње са Москвом. Наспрам Оланда и Меркелове све више је и британска премијерка Тереза Меј. Нова „челична леди“ показала је много више мекоће. После сусрета са Трампом, она је, парафразирајући бившег америчког председника Роналда Регана, лансирала нову паролу за Путина: „Сарађуј, али буди на опрезу.“ „У односима Русије и Запада не постоји ништа неизбежно и није неизбежан повратак на хладноратовску политику.“ Може се лако испоставити да се већ у мају, ако на изборима у Француској победе Фијон или Марин ле Пен, на истој страни на тему укидања антируских санкција нађу Вашингтон, Лондон и Париз.
Спекулације је донекле пресекао шеф Беле куће, који је после сусрета са британском премијерком нагласио да је „за сада рано“ говорити о укидању санкција Русији. „Рачунамо на добре односе са свим државама и можемо да имамо одличне односе са Русијом.“ Из ове изјаве следује да Трамп „за сада“ неће укинути казнене мере, што нико није ни очекивао. Али није рекао ни да то неће учинити у скоријој будућности, што јесу очекивали и захтевали они који на њега врше притисак већ месецима.
Како процењује утицајни руски сенатор и спољнополитички експерт Алексеј Пушков, Конгрес не може да спречи Трампа да укине санкције. Председник може да поништи Обамин указ о увођењу санкција Русији и Конгрес то не може да спречи. У случају да јастребови остваре претњу и санкције преточе у закон, Трамп има овлашћења да такву одлуку замрзне, позивајући се на интересе националне безбедности. Пушков истиче да је најважније да САД и Русија успоставе дијалог и започну сарадњу о најважнијим питањима, а тако ће санкције саме пасти. Тада ће Трампу бити много лакше да одбаци овај баласт, у условима и атмосфери битно другачијим од оних који сада владају. Сарадња у борби против тероризма управо је такво поље на коме Вашингтон и Москва могу видно да побољшају своје односе и успоставе темељ будуће сарадње у разним областима.
Показало се и да је Трамп спреман да буде доследан у спровођењу политике коју је најавио у изборној кампањи. „Дневни ред Доналда Трампа као огледало рефлектује његова предизборна обећања. Трампова администрација објавила је планове који садрже изградњу зида на граници са Мексиком и напуштање САД међународних трговинских уговора, што представља прецизну трансформацију предизборних обећања у реалан акциони план председника“, истакао је амерички „Волстрит џорнал“.
ПРЕОКРЕТ ЈЕ ДОШАО Нису сви аналитичари очекивали да ће Трамп већ у првој недељи на власти повући чак три јака потеза. Најпре је послао у историју Обамин план реформе здравства „Обамакер“. Затим је потезом пера отказао Транспацифички трговински споразум (ТТП) са 11 држава тихоокеанског региона, који је представљао круну напора бившег председника да економски изолује Кину. На крају је потписао указ о изградњи дугачког зида на граници са јужним суседом. Све то, изузев „Обамакера“, до пре само два месеца тумачено је као Трампов предизборни популизам. Данас је то реалност и саставни део америчког законодавства.
Зашто би онда другачије било и са Трамповим најавама да ће побољшати односе са Москвом? Таква перспектива забрињава не само америчке већ и европске неолиберале који су у последње две године показали да често предњаче по степену русофобије. Многи европски лидери били су храбри у нападима на Русију, увођењу казнених мера које су као бумеранг ударале по њиховим сопственим економијама, хтели су више америчких тенкова, авиона и ракета на својој територији. Многи од њих желели су да уз помоћ Американаца баце Русију на колена, како би учествовали у подели огромних сибирских богатстава. Такве намере чак нису претерано скривали.
И онда је дошао преокрет. Може се лако испоставити да је Вашингтон наговарао Европљане, а пре свега Немце, да крену путем антируских санкција, а да сада Американци буду први који ће их укинути. Како ће Ангела Меркел то објаснити бирачима? Како се оправдати за десетине милијарди долара губитака због санкција и угашених десетина хиљада радних места, ако сада треба признати да је била грешка? Европски политичари то не могу да опросте Трампу – баш зато што европски бирачи то неће опростити њима! То ће, у таласима, довести на крају до промена у многим европским државама. И означити нов почетак.