Загонетна трагедија

Пад иранског хеликоптера

Ређају се спекулације могућег узрока изненадне смрти високих иранских функционера – од кише и магле, до спољних и унутрашњих непријатеља

На нестабилну ситуацију на Блиском истоку, где лоше вести сустижу једна другу брже него било где у свету, надовезала се и хеликоптерска несрећа (20. маја) на северозападу Ирана, у региону Верзеган, у којој су трагично страдали председник Ирана Ебрахим Раиси, министар спољних послова Исламске Републике Хосеин Амир Абдолахијан, гувернер Источног Азербејџана Малик Рахмати и још неколико сапутника.
Раиси је претходно био у Азербејџану, где је с тамошњим председником Илхамом Алијевом учествовао у церемонији пуштања у рад хидроелектране Кхудаферин и отварању хидроелектране Гиз Галаси изграђене на реци Араз. Иранска делегација је иначе путовала у три хеликоптера. Друге две летелице с другим министрима су безбедно стигле на своје одредиште. Инцидент се догодио 106 километара од Табриза и 600 километара од Техерана.
Иранска држава је саопштила да су напоре да се лоцира место несреће ометали магла, ветар и јака киша, објављујући снимак спасилачких екипа које јуре кроз маглу. Каснији ТВ снимци спасилачких екипа сугеришу да је реч о несрећном случају, мада се не искључују ни могуће теорије завере, баш због многобројних страдања у прошлости, изазваних осмишљеним и тајним акцијама.
До пада је дошло два месеца након што је Иран покренуо масиван напад ракетама и дроновима на Израел, одговарајући на израелску ваздушну акцију у којој су 1. априла убијена два иранска генерала у Сирији. Првобитни одговор Израела на директан напад на његову територију био је толико пригушен да је квалификован као симболичан.
За оне који су спремни да верују да иза несреће стоји Израел, место инцидента подстиче спекулације. Раисијев хеликоптер пао је у планинску шуму близу границе са Азербејџаном, који је најмање пријатељски настројен од иранских суседа – делом зато што одржава односе са Израелом и има историју сарадње са Мосадом.
Азербејџански председник реаговао је брзо, у настојању да са Бакуа скине сваку могућу одговорност. Односи између Азербејџана и Ирана, иако су обе земље шиитске, далеко су од добрих. Баку брине због могућих реперкусија иранског режима на азербејџанску мањину која му није склона, док Техеран сматра да је та етничка група, уз Курде, у великој мери одговорна за протесте који су избили после убиства младе курдске жене, Махса Амини у полицијској станици јер није носила хиџаб, како то захтева иранска морална полиција.
Израел је саопштио да није умешан у Раисијеву погибију, мада они никада нити потврђују, нити демантују акције за које су у прошлости оптуживани. САД наводно немају интереса за ескалацију кризе у региону јер раде на осетљивим питањима решавања рата у Појасу Газе. Коначно, ту је унутрашња политика Исламске Републике, оптерећена поделама, нарочито с обзиром на упорне гласине да је Хамнеи, који је владао 35 година, болестан. У верском спектру иранског руководства постоје озбиљни сукоби између реформиста и конзервативаца. Моћна иранска војска, пре свега Револуционарна гарда, жели да сачува садашњи систем.
Конзервативној струји је припадао и Раиси. Уједно, био је виђен и за наследника врховног вође ајатолаха Али Хамнеиа, који је објавио да је потпредседник Ирана Мухамед Мохбер задужен за извршну власт и да има рок од 50 дана за одржавање председничких избора. Према Уставу, у случају да председник Ирана премине, први потпредседник преузима дужност шефа државе током прелазног периода од 50 дана до одржавања избора, уз одобрење иранског врховног вође који има последњу реч у свим државним питањима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *