Ujedinjeni protiv razjedinjenih

Nikada nije bilo anemičnije kampanje kao pred ove izbore. Od izbora do izbora iznova se ponavlja razjedinjenost opozicije, njihovo okapanje oko izbornih uslova, dok je lista vlasti još šira i komotnija

Lokalni izbori, koji upravo slede, po mnogo čemu su neobični. Prvi put posle skoro dve decenije biće razdvojeni od parlamentarnih ili predsedničkih, i to nepunih šest meseci nakon prošlog izlaska na glasanje. Njima je prethodilo dugotrajno preganjanje i pregovaranje oko termina i vrste izbora, a kada je pao kakav-takav dogovor vlasti i opozicije, usledila je nikad kraća i nikad nevidljivija kampanja. Skoro da je nije ni bilo. I, naravno, muke i jadi opozicije oko izlaska ili bojkota ovih lokalnih izbora, što je rezultiralo raspadom starih i stvaranjem novih koalicija. Tu su i neka nova izborna pravila…
U nedelju, 2. juna, izbori će biti održani u 89 gradova i opština širom Srbije. Kada su gradovi u pitanju, osim u Beogradu, glasaće se i u Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu, Čačku… Lokalni izbori biće u onim opštinama u kojima nisu održani u decembru 2023. godine. Prethodni lokalni izbori u većini mesta održani su 2020, u specifičnim uslovima usled pandemije virusa korona, zajedno s parlamentarnim i pokrajinskim. Beograđani će, takođe, birati lokalnu vlast u svojih 17 opština.

BITKA ZA VELIKE GRADOVE U centru pažnje na lokalnim izborima biće glasanje u tri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. S obzirom na to da je deo opozicije odlučio da ne učestvuje u izbornoj trci u srpskoj prestonici (bez obzira što je osvojila više glasova u čak šest od 17 prestoničkih opština i to onih centralnih, najvećih), više uzbuđenja se očekuje van Beograda.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana rekao da očekuje da će patriotska lista, koju predvode Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, pobediti u 85 gradova i opština. „Postoji veliki problem u tri, četiri mesta u Srbiji. Ja očekujem da mi pobedimo u 85, a da Mađari pobede u tri ili četiri grada. Velika je utakmica u tri ili četiri grada, biće vrlo neizvesno“, rekao je Vučić na TV Prva odgovarajući na pitanje o ishodu izbora.
Na izborima za odbornike u Skupštini grada Beograda nastupa 14 lista, a većina je predstavila svoje kandidate za gradonačelnike. Pored gradskih, biće održani i lokalni izbori.
Za razliku od nekih gradova u provinciji, u Beogradu su skoro sve liste otvoreno izašle s kandidatima za budućeg gradonačelnika Beograda koji se ne bira direktno na izborima već ga bira većina u Skupštini grada. Mandat gradonačelnika traje četiri godine. Da bi neko postao gradonačelnik srpske prestonice, potrebno je da za njega glasa najmanje 56 od 110 odbornika koliko ih ima u Skupštini grada Beograda.
Kandidat koalicije okupljene oko SNS je dosadašnji gradonačelnik i aktuelni predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. Šapić po treći put dobija poverenje SNS u koju se „utopio“ pristupanjem sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS). Kandidat na listi naprednjaka za gradonačelnika bio je i na izborima 2022. i u decembru 2023. godine. Kandidat koalicije „Biram borbu“ je Dobrica Veselinović, „Kreni-promeni“ Savo Manojlović, a „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića kandiduje dr Borislava Antonijevića. I to su prema procenama četiri trenutno najjače liste u glavnom gradu.
Zbog novih izbornih pravila oko 52.000 građana Srbije neće moći da glasa na novim adresama. U praksi, za građane i predstojeće izbore to znači da oni koji su prebivalište promenili od 3. jula 2023. do 3. juna 2024. ne mogu da glasaju na novoj adresi, već na onoj na kojoj su bili prijavljeni do 3. jula prošle godine. Izmenama zakona oko 10.000 građana će biti uskraćeno za pravo glasa 2. juna, a to su oni koji su se preselili iz lokalnih samouprava u kojima su održani izbori 17. decembra 2023. godine.
Takođe, na preporuku ODIHR-a i OEBS-a biće uvedena nova biračka mesta. Gradska izborna komisija (GIK) u Beogradu je, na primer, utvrdila broj od 1.265 biračkih mesta, što je uvećanje od 85, odnosno sedam odsto u odnosu na broj biračkih mesta na izborima 2023. godine.
S druge strane se tvrdi da je skupštinska radna grupa za unapređenje izbornih uslova faktički prestala s radom. Grupa se početkom maja sastajala svakodnevno, pokušavajući da stigne da bar nešto usvoji do izbora, ali je ubrzo naišla na zid. Čim se približilo odlučivanje, počela je, navodno, opstrukcija članova vladajućih stranaka. Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“ i predsednik radne grupe, iznosi da je još 14. maja pismeno zatražio od predstavnika vlasti da se izjasne do kada bi bili spremni da pristupe glasanju.
„Nakon što se ni 17. maja nisu pojavili, ponovo sam poslao upit članovima grupe, pitajući ih da li bi bili spremni da u ponedeljak, 20. maja, dođu na sednicu, kao i da li bi bili spremni da glasaju po bilo kom predlogu. Pošto nisam dobio nijedan odgovor, sednicu za 20. maj nisam ni zakazao. Umesto toga, izveštaj o radu sam poslao skupštinskom odboru koji je i formirao grupu“, rekao je Nenadić za NIN. Tako je radna grupa za unapređenje izbornih uslova defakto prestala s radom. Međutim, kako je izborna kampanja u punom jeku, na tu činjenicu se niko nije posebno osvrnuo.
KOALICIJE I RASKOLI SNS na lokalne izbore ide u najširoj koaliciji. U njoj su i oni koji su joj bili protivkandidati u decembru prošle godine poput „Zavetnika“ i Srpske radikalne stranke, koji zimus nisu prešli cenzus, ali i stari koalicioni partneri, Socijalistička partija Srbije.
Deo opozicionih stranaka okupljenih oko tadašnjeg „Saveza za Srbiju“ te izbore je bojkotovao zbog, kako su naveli, „loših izbornih uslova u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani i da glasaju slobodno i bez pritisaka“. Praktično sa danom kad su raspisani izbori došlo je do raspada koalicije „Srbija protiv nasilja“, koja je bila druga najjača politička snaga posle izbora održanih 17. decembra prošle godine. Na jednoj strani su ostali (selektivni) bojkotaši, a na drugoj su oni koji su se zalagali za izlazak na izbore formirali novu koaliciju – „Biram borbu“. Tabor bojkotaša su oformili Stranka slobode i pravde (Đilas), Srbija centar (Ponoš), Zajedno (Nebojša Zelenović), a zatim im se pridružila koalicija Nada – Novi DSS i POKS.
Ipak, u nekim gradovima, poput Novog Sada i Valjeva, skoro kompletna opozicija se našla na jednoj listi. Ispostaviće se da čak bojkotaši izlaze na izbore u više gradova i opština od nekih stranaka i pokreta koji ih ne bojkotuju. Narodni pokret Srbije izlazi u 57 od 89 gradova i opština, Zeleno-levi front u 34, Novi DSS u 27, Đilasov SSP u 16, Ponoševo Srce u 10, „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića u osam, „Kreni-promeni“ Save Manojlovića u sedam…
U hipertrofiji izbornih lista mnoge će biti poznatije po svom nazivu nego po kandidatima koji su relativno nepoznati i užoj i široj javnosti, a pri tome među njima ima i mnogo plagijatora koji prepisivanjem imena liste pokušavaju da skrenu pažnju na sebe. Liste na opštinskim izborima u Zemunu „Pokrenimo okrenimo“ i „Zemun protiv nasilja“ nemaju nikakve veze sa pokretom „Kreni-promeni“ i nekadašnjom koalicijom „Srbija protiv nasilja“. Birače bi mogla da zbuni i činjenica da se pokret Branimira Nestorovića pocepao u prethodnom periodu, pa tako u prestonici na izbore izlaze dve liste sličnog imena „Mi – snaga naroda“ i „Mi – glas iz naroda“. U Kikindi je, na primer, predata lista pod nazivom „Kikinda protiv nasilja – Milorad Miki Aleksić“. Nosiocu liste se samo ime razlikuje od predsednika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića. A sa bivšom opozicionom listom „Srbija protiv nasilja“ nema ama baš nikakve veze.
Ove izbore takođe će obeležiti debi pokreta „Kreni-promeni“ Sava Manojlovića u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, kao i tek nekoliko beogradskih opština. Zaobilazeći sve iz prozapadne opozicije, među kojima su mu se mnogi nudili za saradnju poput Zeleno-levog fronta, ali i Aleksandar Jovanović Ćuta, njegov saborac tokom ekoloških protesta, Manojlović je saopštio da na izbore izlazi samostalno.
Sve više je naznaka da bi on mogao da bude novi lider opozicije umesto Dragana Đilasa, koji, što zbog bojkota, što zbog oštre kritike i verbalnog napada na zapadne ambasadore zbog njihove podrške izlasku na izbore. Došlo je čak do sukoba ova dva opoziciona lidera a čaršija bruji da Đilas ne namerava da titulu vođe opozicije prepusti novom prozapadnom džokeru Manojloviću. Ovaj pak tvrdi da ga sapliće, i optužuje ga za obaranje izborne liste „Kreni-promeni“ za opštinu Vračar. Žalbu na odluku izborne komisije o proglašenju ove liste uložio je, naime, advokat nevladine organizacije CRTA Vladimir Tupanjac, koji je istakao da je Manojlovićeva lista imala 370 važećih potpisa za podnošenje liste, a potrebno ih je 600.

SUDAR OKO VOĐSTVA Ovaj sukob mnogi već nazivaju ratom Soroša protiv Rokfelera (za koga se zna da, između ostalih, finansira i Manojlovića), a dodatno je eskalirao Đilasovom izjavom. „Govore mi upućeni da je Savo ispostava službe. Do danas nisam verovao u to. Ali kada vidim da laže na isti način kao Vučić i njegovi tabloidi, kada me bestidno, bez ikakvih dokaza, optuži da sam srušio njegovu listu na Vračaru i još kaže da ima informacije da će je Vučić vratiti, onda priča dobija smisao“, ističe Đilas, dodajući da „nema vremena da se bavi Savom“.
Ako se malo zaviri u Manojlovićevu biografiju lako se može uočiti da je on već duže vreme pripremao svoj politički angažman. U žižu javnosti dolazi 2020. kada pokreće „Kreni-promeni“, inicijativu registrovanu kao udruženje za zaštitu i ostvarivanje prava građana. Rođen je u Prištini, po struci je pravnik, diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu, a postdiplomski se školovao u Švajcarskoj. U zvaničnoj biografiji navodi da je završio kurs na Harvardu, bio je stipendista Vlade Srbije, Kluba privrednika, Rotari kluba Beograd Čukarica i Fondacije Konrad Adenauer, odnosno nemačke vlade.
Naročito je zanimljiv njegov harvardski period gde mu predaje Maršal Ganc, profesor koji je vodio predsedničku kampanju Baraka Obame 2008. i 2012. godine. Gancov model zasniva se na tome da ispričate svoju priču kako biste ubedili i motivisali druge, da regrutujete volontere izgradnjom odnosa, skenirate društveno okruženje i isplanirate kako da pokrenete najvažnije aktere da vam pruže podršku i da prikupite sredstva za akciju. Zapravo, upućeni tvrde, da je u pitanju model kako se sprovode obojene revolucije. Zna se da je Ganc uticao na rad „Srbije u pokretu“, organizacije Marine Pavlić, inače izvršne direktorke „Kreni-promeni“. „Srbija u pokretu donela je odluku da osnuje klubove građana/ki koji će se boriti za promene u lokalnim zajednicama širom Srbije, a ova ideja organizovanja dobila je pohvale od Maršala Ganca, profesora javnih politika na Harvard Univerzitetu“, hvalili su se tada.
Otkrilo se da pokret „Kreni-promeni“ finansira Fondacija braće Rokfeler. Na sajtu ove fondacije 2022. objavljeno je da je podržala rad pokreta sa 60.000 dolara, a pre toga 2021. sa 25.000 dolara. Nakon što je ovo otkriveno Manojlović je poručio: „Bolje uzeti novac od Rokfelera, nego srpski novac dati Klintonovima.“

MUKE S LISTAMA Inače, „obaranja“ lista je bilo i na drugim opštinama, poput Novog Beograda, Voždovca, Vračara,u Jagodini…, što mnogi tumače opstrukcijom, naročito prema onima koji bi mogli da dobiju značajno veći broj glasova. Nakon izmene izbornih uslova koje je tražila opozicija, i njima uslovljenih prigovora na nekoliko lista „Kreni-promeni“ i opozicione koalicije „Biram Beograd“, uz međusobne optužbe vlasti i opozicije o nepoštovanju dogovora, dve opozicione liste zapretile su da neće izaći na izbore. Osim ako se prigovori ne odbace. Postalo je napeto kada je i Branimir Nestorović iz „Mi – snaga naroda“ izjavio da u tom slučaju ni on neće izaći na izbore jer ne želi da na njima učestvuju samo njegov pokret i Vučić.
Nosilac liste „Mi snaga naroda – Novi Sad“ Branimir Nestorović je čak podneo tužbu Višem sudu u Beogradu zbog navodne diskriminacije, protiv države Srbije i GIK u Novom Sadu zbog obaranja te izborne liste. Grupa građana „Mi – snaga naroda“ navela je u saopštenju da njihova izborna lista nije prihvaćena jer na njoj nema najmanje 40 odsto zastupljenog pola, „iako su pruženi dokazi o neosnovanosti takvih odluka“. „Uz tužbu su priložene osporene odluke sa spiskom od oko 50 izbornih lista, koje su gradske komisije prihvatile i proglasile iako u njima nema najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola. Među tim listama nalaze se i liste Srpske napredne stranke“, navodi se u saopštenju.
Nekada vrlo aktivna i javno prisutna opoziciona inicijativa političke grupe građana ProGlas, formirana od strane nestranačkih javnih ličnosti tokom parlamentarnih izbora u Srbiji, odlučila je da se, zbog narušenog jedinstva opozicije, do 3. juna ne pojavljuje u javnosti.
Svi izbori svode na bitku dva bloka – vlasti i opozicije, što je i sada slučaj. Uz jednu malu razliku. Biće to okršaj ujedinjenih protiv razjedinjenih.

Jedan komentar

  1. Milica po modelu Mari Le Pen

    Neverovatno. Milica Djurdjević Stamenkovski je na skupštinskim sednicama i na velikim političkim skupovima njene stranke “Zavetnici” – pozivala na “nacionalno okupljanje u državotvorni pokret” za odbranu nacionalnih interesa i države Srbije. Na velikom narodnom skupu u hramu Svetog Save sve do Terazije ulice su bile pune naroda. Članstvo “Zavetnika” se dijametralno uvećavalo. Ona se snažno protivila na skupštinskoj sednici Vučićevom prihvatanju francusko-nepačkom predlog-ultimatumu i Ohridskom sporazumu za članstvo Kosova u UN!

    Ja sam se nadao da je na političkoj sceni nastupila nova patriotska opozicionarka (Milica) po modelu francuskinje Mari Le Pen, koja na predsedničkim izborima Francuske zamalo da pobedi predsednika Makrona.

    MEDJUTIM, Vučić je preduhitrio Milicu i On pozvao na formiranje “Velikog pokreta” za narod i državu (kako je nazvao prvobitno preuzetu Miličinu inicijativu), i uspeo je čak da Milicu i njenu stranku “Zavetnike” uključi u SNS-SPS kao koalicioni partner. Neverovatan obrt. Možda su nakon toga Zavetnici u startu izgubili pola članstva, a tako snažno su počeli patriotsku politilku za Srbiju!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *