Уједињени против разједињених

Никада није било анемичније кампање као пред ове изборе. Од избора до избора изнова се понавља разједињеност опозиције, њихово окапање око изборних услова, док је листа власти још шира и комотнија

Локални избори, који управо следе, по много чему су необични. Први пут после скоро две деценије биће раздвојени од парламентарних или председничких, и то непуних шест месеци након прошлог изласка на гласање. Њима је претходило дуготрајно прегањање и преговарање око термина и врсте избора, а када је пао какав-такав договор власти и опозиције, уследила је никад краћа и никад невидљивија кампања. Скоро да је није ни било. И, наравно, муке и јади опозиције око изласка или бојкота ових локалних избора, што је резултирало распадом старих и стварањем нових коалиција. Ту су и нека нова изборна правила…
У недељу, 2. јуна, избори ће бити одржани у 89 градова и општина широм Србије. Када су градови у питању, осим у Београду, гласаће се и у Нишу, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Кикинди, Вршцу, Панчеву, Сомбору, Новом Саду, Сремској Митровици, Ваљеву, Пожаревцу, Јагодини, Ужицу, Чачку… Локални избори биће у оним општинама у којима нису одржани у децембру 2023. године. Претходни локални избори у већини места одржани су 2020, у специфичним условима услед пандемије вируса корона, заједно с парламентарним и покрајинским. Београђани ће, такође, бирати локалну власт у својих 17 општина.

БИТКА ЗА ВЕЛИКЕ ГРАДОВЕ У центру пажње на локалним изборима биће гласање у три највећа града у Србији – Београду, Новом Саду и Нишу. С обзиром на то да је део опозиције одлучио да не учествује у изборној трци у српској престоници (без обзира што је освојила више гласова у чак шест од 17 престоничких општина и то оних централних, највећих), више узбуђења се очекује ван Београда.
И председник Србије Александар Вучић је пре неколико дана рекао да очекује да ће патриотска листа, коју предводе Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, победити у 85 градова и општина. „Постоји велики проблем у три, четири места у Србији. Ја очекујем да ми победимо у 85, а да Мађари победе у три или четири града. Велика је утакмица у три или четири града, биће врло неизвесно“, рекао је Вучић на ТВ Прва одговарајући на питање о исходу избора.
На изборима за одборнике у Скупштини града Београда наступа 14 листа, а већина је представила своје кандидате за градоначелнике. Поред градских, биће одржани и локални избори.
За разлику од неких градова у провинцији, у Београду су скоро све листе отворено изашле с кандидатима за будућег градоначелника Београда који се не бира директно на изборима већ га бира већина у Скупштини града. Мандат градоначелника траје четири године. Да би неко постао градоначелник српске престонице, потребно је да за њега гласа најмање 56 од 110 одборника колико их има у Скупштини града Београда.
Кандидат коалиције окупљене око СНС је досадашњи градоначелник и актуелни председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић. Шапић по трећи пут добија поверење СНС у коју се „утопио“ приступањем са својим Српским патриотским савезом (СПАС). Кандидат на листи напредњака за градоначелника био је и на изборима 2022. и у децембру 2023. године. Кандидат коалиције „Бирам борбу“ је Добрица Веселиновић, „Крени-промени“ Саво Манојловић, а „Ми – снага народа“ Бранимира Несторовића кандидује др Борислава Антонијевића. И то су према проценама четири тренутно најјаче листе у главном граду.
Због нових изборних правила око 52.000 грађана Србије неће моћи да гласа на новим адресама. У пракси, за грађане и предстојеће изборе то значи да они који су пребивалиште променили од 3. јула 2023. до 3. јуна 2024. не могу да гласају на новој адреси, већ на оној на којој су били пријављени до 3. јула прошле године. Изменама закона око 10.000 грађана ће бити ускраћено за право гласа 2. јуна, а то су они који су се преселили из локалних самоуправа у којима су одржани избори 17. децембра 2023. године.
Такође, на препоруку ОДИХР-а и ОЕБС-а биће уведена нова бирачка места. Градска изборна комисија (ГИК) у Београду је, на пример, утврдила број од 1.265 бирачких места, што је увећање од 85, односно седам одсто у односу на број бирачких места на изборима 2023. године.
С друге стране се тврди да је скупштинска радна група за унапређење изборних услова фактички престала с радом. Група се почетком маја састајала свакодневно, покушавајући да стигне да бар нешто усвоји до избора, али је убрзо наишла на зид. Чим се приближило одлучивање, почела је, наводно, опструкција чланова владајућих странака. Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србија“ и председник радне групе, износи да је још 14. маја писмено затражио од представника власти да се изјасне до када би били спремни да приступе гласању.
„Након што се ни 17. маја нису појавили, поново сам послао упит члановима групе, питајући их да ли би били спремни да у понедељак, 20. маја, дођу на седницу, као и да ли би били спремни да гласају по било ком предлогу. Пошто нисам добио ниједан одговор, седницу за 20. мај нисам ни заказао. Уместо тога, извештај о раду сам послао скупштинском одбору који је и формирао групу“, рекао је Ненадић за НИН. Тако је радна група за унапређење изборних услова дефакто престала с радом. Међутим, како је изборна кампања у пуном јеку, на ту чињеницу се нико није посебно осврнуо.
КОАЛИЦИЈЕ И РАСКОЛИ СНС на локалне изборе иде у најширој коалицији. У њој су и они који су јој били противкандидати у децембру прошле године попут „Заветника“ и Српске радикалне странке, који зимус нису прешли цензус, али и стари коалициони партнери, Социјалистичка партија Србије.
Део опозиционих странака окупљених око тадашњег „Савеза за Србију“ те изборе је бојкотовао због, како су навели, „лоших изборних услова у којима грађани немају могућност да буду информисани и да гласају слободно и без притисака“. Практично са даном кад су расписани избори дошло је до распада коалиције „Србија против насиља“, која је била друга најјача политичка снага после избора одржаних 17. децембра прошле године. На једној страни су остали (селективни) бојкоташи, а на другој су они који су се залагали за излазак на изборе формирали нову коалицију – „Бирам борбу“. Табор бојкоташа су оформили Странка слободе и правде (Ђилас), Србија центар (Понош), Заједно (Небојша Зеленовић), а затим им се придружила коалиција Нада – Нови ДСС и ПОКС.
Ипак, у неким градовима, попут Новог Сада и Ваљева, скоро комплетна опозиција се нашла на једној листи. Испоставиће се да чак бојкоташи излазе на изборе у више градова и општина од неких странака и покрета који их не бојкотују. Народни покрет Србије излази у 57 од 89 градова и општина, Зелено-леви фронт у 34, Нови ДСС у 27, Ђиласов ССП у 16, Поношево Срце у 10, „Ми – снага народа“ Бранимира Несторовића у осам, „Крени-промени“ Саве Манојловића у седам…
У хипертрофији изборних листа многе ће бити познатије по свом називу него по кандидатима који су релативно непознати и ужој и широј јавности, а при томе међу њима има и много плагијатора који преписивањем имена листе покушавају да скрену пажњу на себе. Листе на општинским изборима у Земуну „Покренимо окренимо“ и „Земун против насиља“ немају никакве везе са покретом „Крени-промени“ и некадашњом коалицијом „Србија против насиља“. Бираче би могла да збуни и чињеница да се покрет Бранимира Несторовића поцепао у претходном периоду, па тако у престоници на изборе излазе две листе сличног имена „Ми – снага народа“ и „Ми – глас из народа“. У Кикинди је, на пример, предата листа под називом „Кикинда против насиља – Милорад Мики Алексић“. Носиоцу листе се само име разликује од председника Народног покрета Србије Мирослава Алексића. А са бившом опозиционом листом „Србија против насиља“ нема ама баш никакве везе.
Ове изборе такође ће обележити деби покрета „Крени-промени“ Сава Манојловића у Београду, Новом Саду, Нишу, Сремској Митровици, као и тек неколико београдских општина. Заобилазећи све из прозападне опозиције, међу којима су му се многи нудили за сарадњу попут Зелено-левог фронта, али и Александар Јовановић Ћута, његов саборац током еколошких протеста, Манојловић је саопштио да на изборе излази самостално.
Све више је назнака да би он могао да буде нови лидер опозиције уместо Драгана Ђиласа, који, што због бојкота, што због оштре критике и вербалног напада на западне амбасадоре због њихове подршке изласку на изборе. Дошло је чак до сукоба ова два опозициона лидера а чаршија бруји да Ђилас не намерава да титулу вође опозиције препусти новом прозападном џокеру Манојловићу. Овај пак тврди да га саплиће, и оптужује га за обарање изборне листе „Крени-промени“ за општину Врачар. Жалбу на одлуку изборне комисије о проглашењу ове листе уложио је, наиме, адвокат невладине организације ЦРТА Владимир Тупањац, који је истакао да је Манојловићева листа имала 370 важећих потписа за подношење листе, а потребно их је 600.

СУДАР ОКО ВОЂСТВА Овај сукоб многи већ називају ратом Сороша против Рокфелера (за кога се зна да, између осталих, финансира и Манојловића), а додатно је ескалирао Ђиласовом изјавом. „Говоре ми упућени да је Саво испостава службе. До данас нисам веровао у то. Али када видим да лаже на исти начин као Вучић и његови таблоиди, када ме бестидно, без икаквих доказа, оптужи да сам срушио његову листу на Врачару и још каже да има информације да ће је Вучић вратити, онда прича добија смисао“, истиче Ђилас, додајући да „нема времена да се бави Савом“.
Ако се мало завири у Манојловићеву биографију лако се може уочити да је он већ дуже време припремао свој политички ангажман. У жижу јавности долази 2020. када покреће „Крени-промени“, иницијативу регистровану као удружење за заштиту и остваривање права грађана. Рођен је у Приштини, по струци је правник, дипломирао је на Универзитету у Београду, а постдипломски се школовао у Швајцарској. У званичној биографији наводи да је завршио курс на Харварду, био је стипендиста Владе Србије, Клуба привредника, Ротари клуба Београд Чукарица и Фондације Конрад Аденауер, односно немачке владе.
Нарочито је занимљив његов харвардски период где му предаје Маршал Ганц, професор који је водио председничку кампању Барака Обаме 2008. и 2012. године. Ганцов модел заснива се на томе да испричате своју причу како бисте убедили и мотивисали друге, да регрутујете волонтере изградњом односа, скенирате друштвено окружење и испланирате како да покренете најважније актере да вам пруже подршку и да прикупите средства за акцију. Заправо, упућени тврде, да је у питању модел како се спроводе обојене револуције. Зна се да је Ганц утицао на рад „Србије у покрету“, организације Марине Павлић, иначе извршне директорке „Крени-промени“. „Србија у покрету донела је одлуку да оснује клубове грађана/ки који ће се борити за промене у локалним заједницама широм Србије, а ова идеја организовања добила је похвале од Маршала Ганца, професора јавних политика на Харвард Универзитету“, хвалили су се тада.
Открило се да покрет „Крени-промени“ финансира Фондација браће Рокфелер. На сајту ове фондације 2022. објављено је да је подржала рад покрета са 60.000 долара, а пре тога 2021. са 25.000 долара. Након што је ово откривено Манојловић је поручио: „Боље узети новац од Рокфелера, него српски новац дати Клинтоновима.“

МУКЕ С ЛИСТАМА Иначе, „обарања“ листа је било и на другим општинама, попут Новог Београда, Вождовца, Врачара,у Јагодини…, што многи тумаче опструкцијом, нарочито према онима који би могли да добију значајно већи број гласова. Након измене изборних услова које је тражила опозиција, и њима условљених приговора на неколико листа „Крени-промени“ и опозиционе коалиције „Бирам Београд“, уз међусобне оптужбе власти и опозиције о непоштовању договора, две опозиционе листе запретиле су да неће изаћи на изборе. Осим ако се приговори не одбаце. Постало је напето када је и Бранимир Несторовић из „Ми – снага народа“ изјавио да у том случају ни он неће изаћи на изборе јер не жели да на њима учествују само његов покрет и Вучић.
Носилац листе „Ми снага народа – Нови Сад“ Бранимир Несторовић је чак поднео тужбу Вишем суду у Београду због наводне дискриминације, против државе Србије и ГИК у Новом Саду због обарања те изборне листе. Група грађана „Ми – снага народа“ навела је у саопштењу да њихова изборна листа није прихваћена јер на њој нема најмање 40 одсто заступљеног пола, „иако су пружени докази о неоснованости таквих одлука“. „Уз тужбу су приложене оспорене одлуке са списком од око 50 изборних листа, које су градске комисије прихватиле и прогласиле иако у њима нема најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола. Међу тим листама налазе се и листе Српске напредне странке“, наводи се у саопштењу.
Некада врло активна и јавно присутна опозициона иницијатива политичке групе грађана ПроГлас, формирана од стране нестраначких јавних личности током парламентарних избора у Србији, одлучила је да се, због нарушеног јединства опозиције, до 3. јуна не појављује у јавности.
Сви избори своде на битку два блока – власти и опозиције, што је и сада случај. Уз једну малу разлику. Биће то окршај уједињених против разједињених.

Један коментар

  1. Милица по моделу Мари Ле Пен

    Невероватно. Милица Дјурдјевић Стаменковски је на скупштинским седницама и на великим политичким скуповима нјене странке “Заветници” – позивала на “национално окуплјанје у државотворни покрет” за одбрану националних интереса и државе Србије. На великом народном скупу у храму Светог Саве све до Теразије улице су биле пуне народа. Чланство “Заветника” се дијаметрално увећавало. Она се снажно противила на скупштинској седници Вучићевом прихватанју француско-непачком предлог-ултиматуму и Охридском споразуму за чланство Косова у УН!

    Ја сам се надао да је на политичкој сцени наступила нова патриотска опозиционарка (Милица) по моделу францускинје Мари Ле Пен, која на председничким изборима Француске замало да победи председника Макрона.

    МЕДЈУТИМ, Вучић је предухитрио Милицу и Он позвао на формиранје “Великог покрета” за народ и државу (како је назвао првобитно преузету Миличину иницијативу), и успео је чак да Милицу и нјену странку “Заветнике” уклјучи у СНС-СПС као коалициони партнер. Невероватан обрт. Можда су након тога Заветници у старту изгубили пола чланства, а тако снажно су почели патриотску политилку за Србију!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *