SUMORNA SADAŠNJOST, NEIZVESNA BUDUĆNOST

Maja Sandu, BETA

Strah od mogućeg proširivanja rusko-ukrajinskog rata, teška ekonomska situacija u zemlji, praćena korupcijom, separatistčke pretnje iz južne pokrajine Gagauzije i sve oštrija sporenja vlasti i opozicije, okolnosti su u kojima Moldavija očekuje referendum o pridruživanju EU i predsedničke izbore upravo zakazane za oktobar

Odluka parlamenta Moldavije, usvojena pre nekoliko dana, da se 20. oktobra istovremeno održe izbori za predsednika te bivše republike Sovjetskog Saveza i referendum o pridruživanju zemlje Evropskoj uniji, za mnoge je dolivanje ulja na vatru dugih i oštrih sukoba izrazito prozapadne vlasti i proruske opozicije koja se protivi „vezivanju za Brisel“ i zagovara priključivanje Evroazijskom ekonomskom savezu (EAES), koji predvodi Rusija. Evropska komisija je u decembru pozvala Moldaviju da počne pregovore o pridruživanju, što je zdušno prihvatila aktuelna politička vrhuška u Kišinjevu, sa šeficom države Majom Sandu na čelu, koja je već najavila kandidaturu za novi mandat, i za to dobila podršku Zapada.
Opozicioni blok, naklonjen Moskvi, tvrdi da narod Moldavije želi da živi u „suverenoj i neutralnoj zemlji“ i najavljuje bespoštednu borbu protiv vladajuće prozapadne političke garniture, koju optužuje da „umesto demokratije sprovodi nasilje“. Sumornu sliku podeljenosti ove zemlje, najsiromašnije u Evrope, sa oko tri i po miliona stanovnika, upotpunjuje podatak da je, ovog proleća, sastanak lidera njenih opozicionih stranaka, koje se smatraju progonjenim od vlasti, održan u Moskvi, a da je, ubrzo posle tog događaja, u Moldaviji realizovana komandno-štabna vežba NATO-a, i da je njena vlast sa EU potpisala bezbednosno i odbrambeno partnerstvo. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je, tim povodom, ponosno izjavio da je Moldavija prva država koja ima takav sporazum sa EU.

POD REFLEKTORIMA SVETA Reflektore svetske javnosti snažno je usmerio ka (pre svega ekonomski) mračnoj svakodnevici Moldavije, stešnjene između Ukrajine na istoku i Rumunije na zapadu, rusko-ukrajinski oružani sukob koji Moldavci, strahujući od njegovog proširenja, prate „iz prvog reda“. Taj tragični događaj, u suštini rat NATO-a protiv Rusije, snažno je naglasio stratešku važnost Moldavije i za Zapad i za Istok, a rezultat toga su i političke podele među Moldavcima, koji različito tumače šta bi njihova vlast trebalo da čini da bi ih zaštitila od uvlačenja u sukob „velikih“ i osigurala mirnu i sigurnu perspektivu zemlje.
Izbor im otežavaju spoljni pritisci, pošto su i NATO i Moskva veoma zainteresovani da Moldaviju ne prepuste drugoj strani. U situaciji kad se ne nazire kraj rata, iako je već ušao u treću godinu, pojedini vojni analitičari tvrde da NATO Moldaviju vidi kao sabirni centar za svoje trupe koje bi se, eventualno, mogle direktno uključiti u sukob na tlu Ukrajine. Rusiji, naravno, ne bi odgovarala realizacija takvih zamisli „jastrebova“ iz Alijanse, ne samo pojedinih generala nego i političara, zbog čega je izvesno da će u nastojanju da spreči takav razvoj situacije igrati i na kartu antizapadnog raspoloženja dela Moldavaca.
Dok prozapadna vlast, uz sufliranje Vašingtona i Brisela, uporno govori o opasnosti za Moldaviju od ruskog napada – uprkos odlučnim demantijima Moskve – opozicija ukazuje na mogućnost udara na njihovu zemlju iz Ukrajine, podsećajući da je režim u Kijevu, još na početku rusko-ukrajinskog rata, pozivao Moldaviju da mu se pridruži na frontu protiv Rusa. Režim Vladimira Zelenskog je, pri tome, huškao vlast Maje Sandu da napadne samoproglašeno i prorusko Pridnjestrovlje, koje ne priznaje centralnu vlast i Kišinjevu, a na čijoj teritoriji se nalaze ogromne zalihe naoružanja iz vremena SSSR-a.
Zelenski je nedavno tvrdio da su obaveštajne službe Ukrajine otkrile ruski plan uništenja Moldavije, a takva „saznanja“ su publikovali i pojedini zapadni mediji. „Vašington post“ je, na primer, objavio da ruski FSB (Federalna služba bezbednosti) sprema rušenje aktuelne proevroatlantske vlasti u Moldaviji i dovođenje na kormilo zemlje opozicionog i proruskog pokreta Šor.

Liderka Gagauzije Evgenija Gucul, BETA

NOVA FAZA SPORENJA Vlast i opozicija su, kao i u svemu drugom, bile nesaglasne oko toga šta znači, upravo usvojena, parlamentarna odluka o održavanju predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju EU. Predsednica Maja Sandu, koja je na čelu države od 2020, kada je pobedila proruskog kandidata Igora Dodona, smatra da je „EU jedina opcija koja Moldaviji može da osigura mir“. Prema njenom mišljenju, „za većinu građana Moldavije EU je projekat mira i prosperiteta, dok Rusija neprestano pokušava da destabilizuje situaciju u Moldaviji“.
Opozicioni prvaci, koji su prethodno zahtevali da se takva odluka ne donosi, „jer u društvu ne postoji konsenzus za sprovođenje referenduma“, oštro su odbacili ishod parlamentarnog glasanja, videći u tome „izdaju Moldavije“. Taj tabor je već potvrdio da će na predsedničkim izborima imati zajedničkog kandidata i zajedno raditi na tome da građani na predstojećem plebiscitu „odbiju EU“. Dogovor o tome je postignut na prošlomesečnom sastanku njegovih prvaka u Moskvi, kada je koalicija usvojila ime Pobeda.
Skup je održan u ruskoj prestonici zato što je, kako su istakli njegovi učesnici, „danas Moldavija osvojena država“, u kojoj vladajuća Stranka akcije i solidarnosti Maje Sandu često poseže za rigidnim merama prema političkim protivnicima. Kao dokaz takvog stanja navedeno je šikaniranje pripadnika Pobede prilikom njihovog povratku iz prestonice Rusije. Po nalogu tužilaštva za organizovani kriminal, na aerodromu je, pod sumnjom da su se bavili švercom, izvršen pretres 150 opozicionara iz proruskog pokreta Šor i opozicionih partija Preporod, Šansa, Viktorija i Alternativna snaga za spas Moldavije. Ovde valja dodati i da je Ministarstvo pravde zatražilo od suda da zabrani delovanje proruske partije Šansa zbog, navodno, netačnih podataka koje je dala o svom delovanju.

PROBLEM GAGAUZIJE Poseban problem za prozapadnu vladu u Kišinjevu predstavlja južna pokrajina Gagauzija, koja sve upornije, po uzoru na već otcepljeno Pridnjestrovlje, želi da otkaže poslušnost centrali. Glavni razlog za to je nepristajanje Gagauzije, u kojoj živi oko 160 hiljada ljudi, da Moldavija postane članica EU. Lokalna vlast u glavnom gradu pokrajine Komratu objavila je da će, ako se vlada Maje Sandu odluči na smirivanje Gagauzije vojskom, zatražiti pomoć međunarodne zajednice, a posebno od Rusije.
„Želimo da budemo deo nezavisne Moldavije, ali ne želimo da naša zemlja uđe u EU, niti da se ujedinjava s Rumunijom, što bi htela sadašnja vlast“, izjavila Evgenija Gucul, liderka Gagauzije. Ona se nedavno sastala s Vladimirom Putinom koji joj je – kako je istakla – obećao da će „Ruska Federacija uvek biti s narodom Gagauzije i da će ga uvek podržavati“.
Iako je ideja o sjedinjavanju Moldavije i Rumunije manje u žiži moldavske javnosti od nastojanja sadašnje vlasti u Kišinjevu da zemlju uvede u EU do 2030. godine, ta tema je i dalje aktuelna. To je, pre nekoliko dana, potvrdio i rumunski premijer Marsel Čolaku rekavši da podržava uniju Moldavije s Rumunijom i da je uveren da će se do toga doći u okviru EU. Bilo kako bilo, izvesno je da će i ovo pitanje biti jedno od onih oko kojih će se lomiti koplja moldavske vlasti i opozicije u očekivanju predsedničkih izbora i referenduma o ulasku zemlje u EU.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *