СУМОРНА САДАШЊОСТ, НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ

Маја Санду, БЕТА

Страх од могућег проширивања руско-украјинског рата, тешка економска ситуација у земљи, праћена корупцијом, сепаратистчке претње из јужне покрајине Гагаузије и све оштрија спорења власти и опозиције, околности су у којима Молдавија очекује референдум о придруживању ЕУ и председничке изборе управо заказане за октобар

Одлука парламента Молдавије, усвојена пре неколико дана, да се 20. октобра истовремено одрже избори за председника те бивше републике Совјетског Савеза и референдум о придруживању земље Европској унији, за многе је доливање уља на ватру дугих и оштрих сукоба изразито прозападне власти и проруске опозиције која се противи „везивању за Брисел“ и заговара прикључивање Евроазијском економском савезу (ЕАЕС), који предводи Русија. Европска комисија је у децембру позвала Молдавију да почне преговоре о придруживању, што је здушно прихватила актуелна политичка врхушка у Кишињеву, са шефицом државе Мајом Санду на челу, која је већ најавила кандидатуру за нови мандат, и за то добила подршку Запада.
Опозициони блок, наклоњен Москви, тврди да народ Молдавије жели да живи у „сувереној и неутралној земљи“ и најављује беспоштедну борбу против владајуће прозападне политичке гарнитуре, коју оптужује да „уместо демократије спроводи насиље“. Суморну слику подељености ове земље, најсиромашније у Европе, са око три и по милиона становника, употпуњује податак да је, овог пролећа, састанак лидера њених опозиционих странака, које се сматрају прогоњеним од власти, одржан у Москви, а да је, убрзо после тог догађаја, у Молдавији реализована командно-штабна вежба НАТО-а, и да је њена власт са ЕУ потписала безбедносно и одбрамбено партнерство. Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је, тим поводом, поносно изјавио да је Молдавија прва држава која има такав споразум са ЕУ.

ПОД РЕФЛЕКТОРИМА СВЕТА Рефлекторе светске јавности снажно је усмерио ка (пре свега економски) мрачној свакодневици Молдавије, стешњене између Украјине на истоку и Румуније на западу, руско-украјински оружани сукоб који Молдавци, страхујући од његовог проширења, прате „из првог реда“. Тај трагични догађај, у суштини рат НАТО-а против Русије, снажно је нагласио стратешку важност Молдавије и за Запад и за Исток, а резултат тога су и политичке поделе међу Молдавцима, који различито тумаче шта би њихова власт требало да чини да би их заштитила од увлачења у сукоб „великих“ и осигурала мирну и сигурну перспективу земље.
Избор им отежавају спољни притисци, пошто су и НАТО и Москва веома заинтересовани да Молдавију не препусте другој страни. У ситуацији кад се не назире крај рата, иако је већ ушао у трећу годину, поједини војни аналитичари тврде да НАТО Молдавију види као сабирни центар за своје трупе које би се, евентуално, могле директно укључити у сукоб на тлу Украјине. Русији, наравно, не би одговарала реализација таквих замисли „јастребова“ из Алијансе, не само појединих генерала него и политичара, због чега је извесно да ће у настојању да спречи такав развој ситуације играти и на карту антизападног расположења дела Молдаваца.
Док прозападна власт, уз суфлирање Вашингтона и Брисела, упорно говори о опасности за Молдавију од руског напада – упркос одлучним демантијима Москве – опозиција указује на могућност удара на њихову земљу из Украјине, подсећајући да је режим у Кијеву, још на почетку руско-украјинског рата, позивао Молдавију да му се придружи на фронту против Руса. Режим Владимира Зеленског је, при томе, хушкао власт Маје Санду да нападне самопроглашено и проруско Придњестровље, које не признаје централну власт и Кишињеву, а на чијој територији се налазе огромне залихе наоружања из времена СССР-а.
Зеленски је недавно тврдио да су обавештајне службе Украјине откриле руски план уништења Молдавије, а таква „сазнања“ су публиковали и поједини западни медији. „Вашингтон пост“ је, на пример, објавио да руски ФСБ (Федерална служба безбедности) спрема рушење актуелне проевроатлантске власти у Молдавији и довођење на кормило земље опозиционог и проруског покрета Шор.

Лидерка Гагаузије Евгенија Гуцул, БЕТА

НОВА ФАЗА СПОРЕЊА Власт и опозиција су, као и у свему другом, биле несагласне око тога шта значи, управо усвојена, парламентарна одлука о одржавању председничких избора и референдума о придруживању ЕУ. Председница Маја Санду, која је на челу државе од 2020, када је победила проруског кандидата Игора Додона, сматра да је „ЕУ једина опција која Молдавији може да осигура мир“. Према њеном мишљењу, „за већину грађана Молдавије ЕУ је пројекат мира и просперитета, док Русија непрестано покушава да дестабилизује ситуацију у Молдавији“.
Опозициони прваци, који су претходно захтевали да се таква одлука не доноси, „јер у друштву не постоји консензус за спровођење референдума“, оштро су одбацили исход парламентарног гласања, видећи у томе „издају Молдавије“. Тај табор је већ потврдио да ће на председничким изборима имати заједничког кандидата и заједно радити на томе да грађани на предстојећем плебисциту „одбију ЕУ“. Договор о томе је постигнут на прошломесечном састанку његових првака у Москви, када је коалиција усвојила име Победа.
Скуп је одржан у руској престоници зато што је, како су истакли његови учесници, „данас Молдавија освојена држава“, у којој владајућа Странка акције и солидарности Маје Санду често посеже за ригидним мерама према политичким противницима. Као доказ таквог стања наведено је шиканирање припадника Победе приликом њиховог повратку из престонице Русије. По налогу тужилаштва за организовани криминал, на аеродрому је, под сумњом да су се бавили шверцом, извршен претрес 150 опозиционара из проруског покрета Шор и опозиционих партија Препород, Шанса, Викторија и Алтернативна снага за спас Молдавије. Овде ваља додати и да је Министарство правде затражило од суда да забрани деловање проруске партије Шанса због, наводно, нетачних података које је дала о свом деловању.

ПРОБЛЕМ ГАГАУЗИЈЕ Посебан проблем за прозападну владу у Кишињеву представља јужна покрајина Гагаузија, која све упорније, по узору на већ отцепљено Придњестровље, жели да откаже послушност централи. Главни разлог за то је непристајање Гагаузије, у којој живи око 160 хиљада људи, да Молдавија постане чланица ЕУ. Локална власт у главном граду покрајине Комрату објавила је да ће, ако се влада Маје Санду одлучи на смиривање Гагаузије војском, затражити помоћ међународне заједнице, а посебно од Русије.
„Желимо да будемо део независне Молдавије, али не желимо да наша земља уђе у ЕУ, нити да се уједињава с Румунијом, што би хтела садашња власт“, изјавила Евгенија Гуцул, лидерка Гагаузије. Она се недавно састала с Владимиром Путином који јој је – како је истакла – обећао да ће „Руска Федерација увек бити с народом Гагаузије и да ће га увек подржавати“.
Иако је идеја о сједињавању Молдавије и Румуније мање у жижи молдавске јавности од настојања садашње власти у Кишињеву да земљу уведе у ЕУ до 2030. године, та тема је и даље актуелна. То је, пре неколико дана, потврдио и румунски премијер Марсел Чолаку рекавши да подржава унију Молдавије с Румунијом и да је уверен да ће се до тога доћи у оквиру ЕУ. Било како било, извесно је да ће и ово питање бити једно од оних око којих ће се ломити копља молдавске власти и опозиције у очекивању председничких избора и референдума о уласку земље у ЕУ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *