SRPSKA NUDI MIRAN RAZLAZ FEDERACIJI BiH

„Ne želimo da živimo zajedno sa onima koji nas nazivaju genocidnim narodom, krše Ustav BiH i strategiju o spoljnoj politici Bosne i Hercegovine“: Milorad Dodik foto BETA

Vlasti u Banjaluci su poručile da ne prihvataju rezoluciju UN o Srebrenici i da neće sprovoditi njene „preporuke“, ali i najavile da će Federaciji BiH ponuditi dogovor o „mirnom razdruživanju“ koji ne znači secesiju od Bosne i Hercegovine

URepublici Srpskoj nije sa iznenađenjem primljeno usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici već se može reći da je rukovodstvo manjeg entiteta BiH, očekujući ovakav ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN, spremno pripremilo odgovor na udar srpskih neprijatelja u Njujorku. Iako su svesni da će usvajanje dokumenta – koji, treba to još jednom naglasiti, nema obavezujući karakter poput rezolucija donesenih od strane Saveta bezbednosti UN – imati određene negativne političke i ekonomske posledice po RS, Dodik i njegovi saradnici ističu da to što više od polovine zemalja članica svetske organizacije nije podržalo laži iznesene u rezoluciji (za su glasali predstavnici 84 države, 19 je bilo protiv, a 68 uzdržano) zapravo predstavlja diplomatsku pobedu Republike Srpske i Srbije.
„Ovo je propala rezolucija i to znači da UN nisu to podržale. Njihov naum da Srbima nametnu genocidnost i moralnu diskvalifikaciju nije uspeo. Amerikanci će reći da je 84 glasa za rezoluciju dovoljno, ali je to upitno. Po kojem principu je to dovoljno? Da li je to po demokratskom? Pa nas na Zapadu uče da je demokratska većina ona koja je natpolovična od ukupnog broja. Oni to nemaju. Zato lažu“, naglasio je Dodik.

SRPSKA ODBACUJE REZOLUCIJU Još pre glasanja na Ist Riveru čelnici vladajuće koalicije iz Banjaluke su saopštili da se „preporuke“ iz rezolucije neće sprovoditi u Srpskoj, ali i ocenili da će se usvajanjem ovog antisrpskog dokumenta zapravo udariti poslednji ekser u „mrtvački kovčeg“ sadašnje Bosne i Hercegovine. „Šta je cilj ove rezolucije? Da vi nama nametnete da je mi sada, zato što nije obavezujuća rezolucija, prihvatimo kao takvu. E nećemo! Neće ući u školske programe, nećemo obeležavati 11. jul kao vaš dan, nećemo obeležavati ništa što tamo piše. Ne želimo da živimo zajedno sa onima koji nas nazivaju genocidnim narodom, krše Ustav BiH i strategiju o spoljnoj politici Bosne i Hercegovine“, poručio je predsednik RS.
U skladu s tim, na sednici Vlade RS, koja je na dan izglasavanja rezolucije u Njujorku održana upravo u Srebrenici, donesena je odluka da ovaj organ manjeg entiteta u narednih 30 dana pripremi sporazum „o mirnom razdruživanju“, koji će zatim biti upućen kao ponuda Federaciji BiH. Premijer Radovan Višković je naglasio da „Republika Srpska ne želi sukobe“, kao i „da mirno razdruživanje ne znači secesiju“, a iz ovog njegovog objašnjenja se može zaključiti da rukovodstvo iz Banjaluke, zbog sadašnjih nepovoljnih međunarodnih okolnosti, teži taktičkom kompromisnom rešenju kojim bi entiteti postali faktički nezavisni (zadržavajući neke „tanke“ zajedničke veze u BiH), dok bi dejtonska tvorevina do daljeg ostala u sadašnjim međunarodno priznatim granicama.
Dodik i njegovi saradnici su naravno svesni da će iz Sarajeva dobiti negativan odgovor na ponudu o „mirnom razdruživanju“, ali su nakon usvajanje rezolucije o Srebrenici morali da povuku potez kojim bi pokazali međunarodnoj javnosti da Republika Srpska, nakon što joj je „prišivena“ etiketa genocidnosti, ne može i ne želi da ostane u Bosni i Hercegovini. Predsednik RS će pokušati da na predstojećem Svesrpskom saboru (8. juna) privoli Aleksandra Vučića da podrži najnoviji kurs Banjaluke, međutim, malo je verovatno da će se zvanični Beograd – koji se i do sada nije slagao s nekim potezima prve srpske države zapadno od Drine (mada ih nije javno kritikovao) – otvoreno solidarisati sa onim što smatra „suviše radikalnim potezima koji bi mogli ugroziti mir u BiH i regionu“.

PRETNJA AMBASADE SAD U SARAJEVU Na vest o ponudi Srpske Federaciji BiH ekspresno je reagovala ambasada SAD u Sarajevu, zapretivši Banjaluci „da će razdruživanje značiti kraj Republike Srpske koja može postojati samo unutar Bosne i Hercegovine“. Oglasio se i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji je ne samo izglasavanje rezolucije o Srebrenici nazvao „pobedom istine“ već i najavio slanje „protestnih nota zemljama članicama GS UN koje su glasale protiv usvajanja ovog dokumenta“. Ovaj bošnjački političar se naravno pozabavio i predlogom Republike Srpske o „mirnom razdruživanju“ poručivši da su „priče o mirnom ili bilo kakvom razlazu direktan udar na Dejton“, te da će „oni koji bilo šta pokušaju u tom smislu dobiti snažan odgovor institucija Bosne i Hercegovine“.
Pošto neće biti dogovora o „mirnom razdruživanju“ treba očekivati da Srpska u narednom periodu svede na minimum svoje učešće u radu zajedničkih organa BiH, odnosno da njeni predstavnici deluju u njima samo kada je to baš neophodno za zaštitu nacionalnih interesa. Sigurno je da će Banjaluka, kao i do sada, u određenim situacijama biti primorana na kompromise ili odstupanja kao što je bio slučaj prilikom proteklih dana iznuđene odluke vladajuće koalicije da izađe na naredne lokalne izbore koje je raspisala Centralna izborna komisija BiH, po dekretima Kristijana Šmita.
Nedavno u Narodnoj skupštini RS usvojeni Izborni zakon Srpske nije još stupio na snagu zbog veta koji je na njega uložio Klub Bošnjaka, a treba očekivati da će konačno dobiti zeleno svetlo u Ustavnom sudu Republike Srpske koji će, gotovo izvesno, odbaciti veto bošnjačkih poslanika. Čelnici Dodikovog vladajućeg bloka su predlagali da sve stranke manjeg entiteta bojkotuju lokalne izbore koje raspisuje Centralna izborna komisija BiH, ali su od te namere odustali nakon odluke prozapadne opozicije da bude učesnik „Šmitovih izbora“. Ovakav potez SNSD-a i njegovih partnera je obrazložen željom da se ne dozvoli predstavnicima opozicije da bez izborne borbe preuzmu dizgine vlasti u opštinama RS, ali ga predstavnici prozapadnog bloka pokušavaju eksploatisati kao dokaz da je Dodik“odustao od Izbornog zakona Republike Srpske“.

SUD ODBIO ZAHTEV DA ŠMIT SVEDOČI NA SUĐENJU DODIKU

Pred Sudom BiH je nastavljen montirani proces protiv Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića. Tužilaštvo je završilo sa izvođenjem materijalnih dokaza, a odbrana je osporila deo dokaza koji se odnose na korespondenciju pravnog tima OHR-a i institucija RS. Sudija Sena Uzunović je odbila zahtev Dodikove odbrane da se na suđenju u svojstvu svedoka pojavi lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit, a svoju odluku je obrazložila tvrdnjom da je od Ministarstva spoljnih poslova BiH dobila dopis u kome je navedeno da ovaj nemački političar „uživa diplomatski imunitet“. Nastavak suđenja Dodiku i Lukiću zakazan je za 19. jun.

Izvesno je da rezolucija o genocidu u Srebrenici neće, kako to tvrde njeni predlagači, „doprineti pomirenju naroda BiH“, već da zapravo predstavlja razarajući udarac na temelje Dejtonskog sporazuma. Dejtonski ustav nekadašnje centralne jugoslovenske republike će još neko vreme formalno biti na snazi, ali je gotovo sigurno da BiH ne može nakon glasanja na Ist Riveru dugoročno opstati u sadašnjem državnom obliku. Bošnjaci i njihovi zapadni prijatelji očekuju da će se transformisati u unitarnu „građansku“ zemlju, a mi se nadamo da će se Republika Srpska na kraju procesa koji može trajati kraće ili duže vreme konačno otcepiti od države u kojoj je silom međunarodnih prilika bila prinuđena da živi gotovo tri decenije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *