PISMA IZ TAMNOG VILAJETA – Laku noć, ministre

Kako je grešni kum Elmedina Konakovića poslužio kao ključ za raskrinkavanje veze između vrha vlasti i narko-kartela?

Tito je živ, i uz to je musliman. Nije šala, i nije reč o ocu svih naroda i narodnosti već o istoimenom, glavnom narko-bosu u Evropi koji uživa najveće povjerenje vladajuće stranke u BiH „Narod i pravda“ i njenog šefa, aktuelnog ministra vanjskih poslova Elmedina Konakovića.
Da bi se preorijentacija Bosne iz vehabijsko-terorističke kolonije Al Kaide u bazu narko-kartela donekle sakrila, na scenu su istrčali najpre Kristijan Šmit sa svojim privatnim zakonima, a zatim i dežurni zagovarači rata Elmedin Konaković, Ramo Isak i Zukan Helez. Prva postavka je ostavljena za kraj – Zlatku Lagumdžiji i Denisu Bećiroviću je poverena uloga da, mimo procedure, pokrenu priču o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Između biznisa sa drogom i mira, izbor je pao na biznis u čije ime je i svaki rat poželjno stanje.

BALKANSKA RUTA Edin Gačanin Tito, holandski državljanin porijeklom iz BiH, jedan je od šefova evropskog superkartela koji, prema podacima Europola, drži trećinu uvoza kokaina u Evropu. Ove činjenice postale su dostupne javnosti nakon sprovođenja međunarodne akcije „Pustinjska svijetlost“ 21. novembra 2022, u okviru koje su Gačanin i njegov saradnik Zauhair B. iz Roterdama lišeni slobode. Zahtijev za izručenje koji je Holandija u roku od 40 dana od trenutka hapšenja Tita u Ujedinjenim Arapskim Emiratima trebalo da podnese – nije se desio. Rezultat ovog „nemara“ bilo je puštanje narko-bosa na slobodu 29. 12. 2022. godine.
Holandski tužilac Vim de Brojn tvrdi da ne zna gde se optuženi nalazi dok advokat Leon van Klef izričito odbija da komentariše slučaj. Drugi prestupnik Zauhair B. čeka odluku o ekstradiciji. Nakon plaćanja kaucije, Zauhaira čeka slobodi, uveren je njegov advokat Goj Veski.
Narko-banda je razbijena nakon dešifrovanja tajnih poruka sa specijalnih „skaj“ telefona. Europol je tada saopštio da je tokom istrage zaplenjeno više od 30 tona droge. Evropski superkartel činile su kriminalne grupe sa Balkana, iz Irske, Italije i Maroka. U moćnoj kriminalnoj mreži Tito je kontrolisao balkanske igrače koji su uvozili kokain iz Južne Amerike u Evropu, ali i na druge kontinente. Najviše droge kupovano je u Peruu.
„Edin Gačanin, rodom iz Sarajeva, vođa je kartela Tito i Dino, kome pripadaju i članovi njegove porodice i prijatelji iz Bosne i Hercegovine“, piše u saopštenju američkog Ministarstva finansija o uvođenju sankcija.

MALI PRILOG ZA POLICIJU Titovo klupko „prijatelja iz Bosne“ počelo je da se odmotava kada je krajem prošle godine na sarajevskom aerodromu uhapšen bivši pripadnik Specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova muslimansko-hrvatske Federacije Dženisa Kadrića. Komunikacija Titovog tjelohranitelja razotkrila je planove o ubistvima civila u Sarajevu i BiH, bacanju bombi, zastrašivanju stanovništva, paljenju automobila i kuća.
„Bosanci vole ovozemaljski život i kukavice su – uz njihov strah najlakše će vladati.“
Prepiske koje je vodio 2021. godine otkrivaju političke ambicije i spregu sa važnim činiocima u zemlji. Naime, finansiranjem glavne stranke koje Tito u martu dogovara sa Konakovićem u Dubaiju kartel osigurava podršku policije, pravosuđa, Ministarstva turizma i poljoprivrede.
Gačanin, koga su tražile mnoge policije sveta, u Bosni i Hercegovini uživa status „štićene ličnosti“, koja je, da cinizam bude veći, finansirala nabavku opreme za specijalnu policijsku jedinicu Federacije BiH.
Operacija „Crna kravata“ bitno je promenila tok priče. Naime, policija u BiH privela je pre neki dan 23 osobe osumnjičene za pranje novca, zloupotrebu položaja, i veze sa superkartelom Tito i Dino. Među uhapšenima je i Gordan Memija, kum, prijatelj i „biznismen od povjerenja“ Konakovića, lidera Naroda i pravde, predvodnika „trojke“ i kreatora bošnjačke politike. Konakovića razotkrivaju panični potezi: vatrene izjave, pres-konferencije u Ministarstvu inostranih poslova; tumačenje optužnice, prijetnje tužiocima i vrijeđanje sudija, novinara i opozicije.

NIJE KUM DUGME U slučaju Gordana Memija, sud konstatuje: „Dokazima je potkrepljeno da je Gordan Memija učestvovao u organizaciji nabavke i doniranja specijalnih policijskih uniformi Specijalnoj policijskoj jedinici Federalne uprave policije FMUP-a. On je novac od 320.000 evra, za koji je znao da potiče iz kriminalnih aktivnosti, preuzeo od Elmira Sarića i njegove supruge Natalije i predao poslovnom partneru Alamerović Erminu, zvanom Kiki. Kiki će posredstvom svoje firme ’Rea ekspres’ taj novac koristiti za nabavku, uvoz i donaciju specijalne policijske opreme.“
U odluci suda, međutim, nedostaju dva važna imena – Aljoša Čampara i Edin Forto. Čampara kao tadašnji ministar unutrašnjih poslova dogovorio je sa Edinom Fortom, tada predsjednikom Vlade Kantona Sarajevo, da ta institucija odobri pomoć „višim nivoima vlasti“ obezbeđujući novac za plaćanje carine za opremu doniranu iz narko-kartela. Gordanu Memiju, odlukom Aljoše Čampare, potpredsjednika stranke NIP, povereno je održavanje veb-stranice FMUP-a. Usluge mjesečnog hostinga i održavanja stranice dostigle su vrijednost od 33 hiljade KM.
Iz ove perspektive postaje jasno kako se prijava protiv Memija za organizovani kriminal i pranje novca koju je 2016. podnela Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) 2016. zagubila u spisima Tužilaštva BiH. Prijavljen za pranje novca, on je radio za Aljošu Čampara, ministra policije koji je više od bilo kod svog prethodnika zagovarao pravdu.
Danas je na dnevnom redu Srebrenica. Ima li poštenih da se zapitaju za šta je ona pokriće?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *