ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Бесмислица

Како је сребреничка прашина прекрила истину о милионима истинских жртава?

Месец у знаку Сребренице задовољава све критеријуме за астролошку раван проучавања. Сваке године несумњиво доноси разбуктавање страсти, осведочене непријатеље и лажне пријатеље ангажоване на задатку уништавања српског народа. У политички осмишљеним данима туге и жалости, на гробљу у Поточарима годинама уназад дефилују политичари, кројачи судбине убогог народа БиХ и представници криминалног миљеа политичког Сарајева. Реч је увек била о једној седмици у јулу 1995. године као да се тих седам дана стрпоштало с неба и да нису били чврсто увезани у крваву четворогодишњу историју страдања и неких других Сребреничана. Они се, разумљиво, не броје. Ове године Сребреница је поранила. За ту чињеницу заслужне су Немачка и Руанда, покретачи нове резолиције у Генералној скупштини УН која би, трагом очекивања аутора и коспонзора, требало да из фокуса свјетске јавности измести масовне злочине немачких нациста, избрише геноцид у Руанди и сакрије масовно и брутално убијање палестинских цивила у Гази. Бошњаци се, са своје стране, задовољавају примарним учинком – укидањем Републике Српске, разбијањем Србије и „коначним“ уништењем српског народа на Балкану.

ПРОМАШЕНА ЛОКАЦИЈА Отуда на медијску и политичку слику митолошке, српске кривице не сме да падне ни трунка прашине. Истргнута из цјелине рата у Босни и Херцеговини, она не препознаје мртве Сарајлије, Мостарце, Маглајлије и Жепчаке, нити мртве Крајишнике и Херцеговце, чија је једина кривица била што су Срби, Хрвати или Бошњаци који се затекоше на простору друге доминатне етничке групе, њених националних странака и њихових паравојски.
Прица о Сребреници не трпи подсећање ни на друге чињенице и упитаности попут оне како је дошло до рата у Босни и Херцеговини, након покренутих ратова у Словенији и Хрватској, у време док су Предсједништвом заједничке државе СФРЈ управљали Хрват Стипе Месић и Словенац Јанез Дрновшек а на челу Владе (Савезног извршног вијећа СФРЈ) био Хрват Анте Марковић. Шири контекст се такође не разматра, па ни уједињење два Берлина и двије Њемачке при чему је једна прогутала другу да би затим силовито, злочиначки, покренула рат на Балкану, подјелила оружје и уз помоћ Француске разбила Југославију. Кога занима шира слика? Или подсећање на злочиначки продор Америке на Блиски исток, први напад на Ирак, те продор у незаштићену Африку, Обалу Слоноваче, Судан, Мали, Чад, Нигерију, Руанду и Бурунди… У вријеме рата у БиХ, прије јулских догађаја у Сребреници, Американци су у прољеће 1994. уз помоћ Британаца, Француза, Белгијанаца и Холанђана организовали убиство два предсједника држава – Руанде и Бурунди, који су заједно летели за Кигали. Насилна смрт два Хуту предсједника покренула је ланац освете према Тутсима. За четрнаест дана убијено је више од 800.000 невиних људи, жена и дјеце, са земљом сравњено 17 градова, уништено стотине насеља.
И даље ћемо инсистирати на Сребреници као аксиому?

ПРИСТАНАК НА АЛИБИ Припрема је ишла овако. Најпре је бивши високи представник Валентин Инцко донијео закон о обавезној шутњи да би његов илегални наследник из Њемачке печатирао лаж. Бочно, цела акција је помогнута и од других актера који су с различитих тачака меридијана усаглашавали сиже да је Сребреница највећи злочин почињен од Другог свјетског рата у свијету, скупа занемарујући чињеницу да је у геноциду над Тутсима у Руанди побијено сто пута више људи. Ако су намере светских играча очигледне, збуњује пристанак босанских муслимана на пружање алибија НАТО земљама – Америци, Британији, Њемачкој и Француској – истим оним које су одговорне за дивљачко убијање муслимана у Авганистану (милион), Ираку (милион), Сирији (500.000 убијених и 8 милона протјераних), Либији (400.000)… а посебно данас – у Гази.
Истовремено, тај послушни и надзирани народ, који пребројава своје жртве и свесрдно се нуди Западу, под паролом националног интереса отворио је врата највећем „нарко супер картелу Тито и Дино“, и преко Елмедина Конаковића, Аљоше Чампара и Гордана Мемије, његовом власнику Едину Гачанину. Док Тито џамија и селама, кокаин увезен из Перуа продаје се по школским двориштима, а Сарајлије причају о геноциду у Сребреници.
Притом политичко коришћење Сребренице као плашта за систематско кршење међународног права и нападе на суверене државе под изговором „спречавања геноцида“ представља тек борбени поклич исламских фанатика којим се продубљује међунационална напетост и подржава радикализација исламистичког фактора.

ЗАТАМЉЕНИ ДЕЛОВИ На пољу фактографије догађаја много је затамњених дијелова попут улоге француских обавјештајаца и генерала Жанвијеа и Мориона, УНПРОФОР-а у цјелини – улога холандског батаљона и америчке владе која још у априлу 1995. евакуише Насера Орића и цијелу команду муслиманске војске. Да ли је ико до краја расветлио међусобна убиства о којима говоре и пишу Ибран Мустафић (пресједник општине и предсједник СДА Сребреница), те Хусо Салиховић, пуковник у муслиманској бригади у Сребреници? Ко је уважио свједочење шефа полиције у Сребреници Хакије Мехољића о договору Била Kлинтона и Алије Изетбеговића да се убије више од 5.000 муслимана Сребренице како би америчке оружане снаге могле интервенисати и бомбардовати војску Републике Српске?
Нема одговора. Постоји брисани простор и задата резолуција која ће изнова продубити дубоку мржњу међу народима и створити услове за покретање новог рата, Срба и Бошњака.

4 коментара

  1. Najvece razocarenje nakon glasanja tzv “rezolucije” nam je doslo od stava muslimanskim zemalja koje su se, uz retke izuzetke, jednoglasno poredjale iza kolektivnog Zapada, uprkos ciframa muslimanskih zrtava koje navodi gospodin Galisevic. Cak je i Iran, koji je postao novi clan Sangajske organizacije i BRICS-a, stao iza rezolucije. Da li se islamski svet moze i dalje, posle ovoga, ubrajati u osovinu otpora unipolarnom terorizmu zapada?

  2. Јелена

    Једино објашњење за овакве бесмислице и невероватна изјашњавања и гласања је да је свет заиста потпуно полудео, кад је могао да пренебрегне све познате чињенице и геноцидом прогласи нешто што то, ни по којим критеријумима, не може бити. Што је био крајње безобразан, дрзак и бахат па да право на жртву призна само једном народу у БиХ; остали нису жртве ни вредне помена. Најстрашније је што се то чини потпуно отворено, газећи истину, чињенице, сведочења стручњака… као јасан план поништавања целог народа који им се уопште не свиђа! Јер је словенски, православан (као њима омражени Руси!) и толико различит од њих – лицемера и бескичмењака. Да истински крвави геноцидаши суде жртви, тога и у Орвеловој дистопији има мање него у овим нашим животима које живимо… А сви заборављају шта их чека на крају њихових злочиначких живота, као неминовност којој неће избећи, ма како моћни били…
    Бедни су и поступци наших најближих суседа – минорне Црне Горе и Македоније; да ли уопште знају чему се то надају таквим чињењем?

  3. Питање је улога домаћих и страних служби у формирању и у тридесетогодишњем прикривању и самог постојања т.зв. десетог диверзантског одреда који има пресудну улогу у ликвидацији заробљеника , а никад , ниједан од њих , није одговарао . Лакше би се доказивало ко су били заповедници и припадници те паравојне јединице . Па и да су заробљеници , једнако борци и цивили ако су скупа заробљени , нечијом одлуком предати овој јединици од јединица регуларне војске РС .

  4. Rade Bojovic

    Neka Zivi Srbija niko nece da nad tlaci i ponizsva Zivele mi moje Srbende.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *