Pahor bi da nasledi Lajčaka

EU – SRBIJA

Iako bivši predsednik Slovenije najavljuje nove ideje ako bude izabran za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, dominantno je uverenje da bi i on, poput slovačkog diplomate, bio samo izvršilac naloga Zapada čiji je cilj nezavisno Kosovo

Kad je Borut Pahor, posle decenije na čelu Slovenije (2012–2022), pre dve godine napustio predsedničku fotelju, mnogi su tvrdili da to neće biti kraj njegove duge političke karijere, započete u SKJ, nego da će, kao još relativno mlad (61) i vrlo ambiciozan, pokušati da se dokopa neke značajnije i zvučnije međunarodne funkcije, a tek posle toga počne razmišljati o odlasku u mirovinu. Ovih dana, te procene su se pokazale tačnim: Pahor je, s naglašenim entuzijazmom, izrazio spremnost da nasledi Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, kom mandat ističe narednog avgusta, i odmah krenuo u kampanju za dobijanje podrške za izbor na novu dužnost.

OBEĆANJA I NADANJA Bivši premijer i šef slovenačke države pri tome je sebe predstavio kao „poštenog posrednika, upoznatog sa situacijom“, i naglasio da ima paket ideja za oživljavanje tog, već gotovo zamrlog, dijaloga o Kosovu. Otkrio je i da pravi nacrt plana za taj posao koji će, kako reče, dopunjavati kroz konsultacije sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom i zemljama Kvinte, koju čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija. Vetar u leđa ekspresno mu je dala njegova „dežela“, kroz izjavu aktuelnog premijera Roberta Goloba, a preporučio ga je i Lajčak. Pahorova kandidatura, prema navodima iz Ljubljane, trebalo bi da, vrlo brzo, stigne u Brisel, a odluku o njegovom eventualnom imenovanju doneće lideri EU.
U funkciji oglašavanja Pahorove namere i ubiranja podrške za njegovu kandidaturu, bio je i prošlomesečni međunarodni skup na temu Zapadni Balkan i EU, održan u Ljubljani, koji je organizovao njegov (!) Institut prijatelja Zapadnog Balkana. Prisustvovala su, pored ostalih, tri bivša predsednika Hrvatske, Srbije i Crne Gore – Ivo Josipović, Boris Tadić i Filip Vujanović – zatim nekadašnji predsednici Generalne skupštine UN, Volkan Bozkir i Vuk Jeremić, raniji predsednici Austrije i Bugarske Hajnc Fišer i Rosen Plevneliev, pa bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je rekla da je Pahor „važan igrač“ (u evropskoj politici).
Na tom okupljanju uglavnom isluženih državnika i diplomata, pojavio se i Lajčak koji je, u više izjava medijima, naglasio Pahorovu sposobnost da preuzme njegovu rolu na Balkanu, prvenstveno zbog dobrog poznavanja problema kojim bi se bavio. Pri tome je, valjda da bi zabašurio da nije uputno da specijalni izaslanik bude iz regiona Balkana, Sloveniju „izvukao“ iz tog prostora. Slovački diplomata, naravno, nije pominjao činjenicu da su i Slovenija (koja je među prvima priznala samoproglašeno Kosovo) i Pahor redovno podržavali Prištinu i stavove Zapada kada se govorilo o otcepljenju južne srpske pokrajine. To su, uostalom, činili i drugi slovenački zvaničnici, uključujući i izvestioce međunarodnih foruma, zaduženih za Balkan i Srbiju, poput Jelka Kacina i aktuelne šefice diplomatije Tanje Fajon, koja je već iskazala veliki interes da Pahor bude novi Lajčak.
Posebno valja istaći da je Pahor, kao šef države, 2018. izjavio da će Slovenija lobirati da nezavisnost Kosova prizna pet članica EU koje to još nisu učinile, i podsetiti da su Slovenci i nedavno u Ujedinjenim nacijama podržali onaj ružni politički performans u režiji predsednice takozvanog Kosova Vljose Osmani koja je na Ist River dovela grupu Albanki navodno silovanih od pripadnika srpskih snaga. Oni koji Pahora bolje poznaju, a nisu mu naklonjeni, ukazuju da je njega od želje da doprinese pomirenju Beograda i Prištine više privukla „dobra apanaža“, odnosno Lajčakova plata, koja je sada oko 20.000 evra.

STVARNO I MOGUĆE Od Pahorove želje ovde je mnogo važnije odgovoriti na pitanje da li bi, o pitanju odnosa Beograda i Prištine, ovaj Slovenac mogao da učini nešto više od odlazećeg Slovaka Miroslava Lajčaka, čiji je dvogodišnji učinak praktično ništavan. Procene analitičara su, listom, pesimistične, svedene na konstataciju „mrka kapa“. Prosto zato što će, kako ističu, Pahor, bude li izabran, kao i Lajčak dosad, sve svoje ideje i inicijative „za Kosovo“ morati da smesti u čvrsti okvir projektivan i napravljen u Vašingtonu i Briselu. A to znači da će moći da izgovara tekst napisan i „centralama“ Zapada koje, uporno čuvajući nelegitimni Kurtijev režim, specijalne izaslanike drže kao gole poslušnike.
Prema proceni karijernog diplomate dr Zorana Milivojevića, upravo je takav poredak stvari učinio da će se Lajčakova misija okončati neuspešno, jer su prava i interesi Srbije u vezi s Kosovom grubo zanemarivani od onih koji su ga izabrali. Eventualni izbor Pahora značio bi da je EU i dalje zainteresovana da se bavi tzv. Kosovom, ali se to nikako ne bi moglo uzeti kao znak da bi on imao odrešenije ruke od Lajčaka.
„Ako je Lajčak, kao kadar iz države koja nije priznala samoproglašeno Kosovo, uvek bio na liniji zapadnih interesa, za koje je kosovska nezavisnost jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, ne treba sumnjati da će onaj ko ga nasledi morati da nastupa sa istih pozicija“, ističe Milivojević.
Isto misli i poznati slovenački novinar Igor Mekina, koji napominje da bi Pahoru bilo lakše da izvršava dobijene naloge, jer dolazi iz zemlje u kojoj je kosovska nezavisnost „vrlo popularna ideja“. Mekina podseća i da se Pahor nikada nije potvrdio kao uspešan pregovarač, a kao dokaz za to navodi hrvatsko-slovenački spor oko Pirinskog zaliva, koji je on vodio, a koji nije rešen nego samo gurnut pod tepih. Ovaj novinar je, takođe, uveren da Pahor ne bi mnogo „ginuo“ za neke presudne interese Srbije i ne smatra ga nepristrasnim, jer se čvrsto drži politike EU „koja vodi odvajanju Kosova od Srbije“.
Po oceni analitičara, Pahor se za naslednika Lajčaka počeo spremati od kad je, pre dve godine, okončao dozvoljeni drugi uzastopni predsednički mandat. Zato je, navodno, i osnovao nevladinu organizaciju „Prijatelji Zapadnog Balkana“ da bi se, preko okupljanja svetskih političara i diplomata, promovisao kao vrlo zainteresovan i kompetentan za konačno rasplitanje „balkanskog čvora“.
Bivši premijer Srbije Nikola Šainović uveren je da kontakti na kojima Pahor očigledno zdušno radi, sigurno neće doprineti tome da on, ako nasledi Lajčaka, radi drugačije od slovačkog diplomate, dugo prisutnog na Balkanu. Šainović kaže da poenta nije u personalnoj promeni već u strategiji Zapada koja se nije promenila u odnosu na Srbiju, odnosno tzv. Kosovo već skoro trideset godina.
Nekadašnji ambasador Branko Branković ističe da je iznenađen Pahorovom željom da bude izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, jer se radi o zvaničniku države koje je priznala nezavisnost takozvanog Kosova i dugo ima pozitivnu istoriju i bliskost sa kosmetskim Albancima. „Ako oni koji stoje iza politike Zapada prema Kosovu ne učine ništa novo, to neće moći ni Pahor“, izričit je Branković. On, kao i mnogi drugi, dodaje da je zabluda verovati da bi Pahor mogao da se izbori za ZSO ili nešto drugo u korist kosmetskih Srba i Srbije, ako to od Prištine na zatraže zapadne sile.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *