Korak ka novoj ekonomskoj stvarnosti

Trilateralni samit Kine, Južne Koreje i Japana, upravo okončan u Seulu, predstavlja podsticaj novom kvalitetu odnosa ove tri zemlje koje, prema ocenama analitičara, svoje odnose ne treba da žrtvuju zbog SAD

U Seulu je upravo završen Trilateralni samit Južne Koreje, Kine i Japana koji predstavlja realizaciju ideje rođene pre četvrt veka da vodeće ekonomije Azije održavaju direktne kontakte u ovom formatu. Tri zemlje su prethodno održavale izdvojene sastanke u okviru formata ASEAN plus tri, a pošto su njihove ekonomske veze rasle, od tog formata se došlo do zajedničkog samita koji se, sve do pandemije virusa korona, održavao svake godine. Svrha je podsticanje sve boljih dobrosusedskih odnosa. Tokom minulih 25 godina uspostavljeno je više od 70 mehanizama saradnje tri zemlje, na različitim nivoima.
Iz Pekinga podsećaju da su, nakon potpisivanja i stupanja na snagu Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva početkom 2022. godine, tri zemlje otvorile nove mogućnosti u trgovini, produbljivanju investicija i zajedničkom istraživanju prekomorskih tržišta. Trilateralna trgovina Kine, Južne Koreje i Japana porasla je sa 130 milijardi dolara u 1999. na više od 710 milijardi dolara u 2022. godini, a udeo ovih zemalja u globalnoj ekonomiji povećan je sa 17 odsto na 24 odsto.

NEUMOLJIV GOVOR BROJEVA Trilateralni samit, koji je ove godine održan u Seulu, dolazi u vreme kada se postavlja pitanje održanja ekonomskog rasta u svetu, ali i velikih iskušenja pred kojima stoji Kina u Tajvanskom moreuzu, odnosno naoružavanja tog kineskog ostrva od strane SAD. Namera Sjedinjenih Dražava da održi vojno prisustvo u Južnom kineskom moru i prekomponuje svoje vojne snage na Dalekom istoku, uključujući Japan i Južnu Koreju, kao i u regionu jugoistoka Azije, što su neki od analitičara tamošnjih geopolitičkih dešavanja nazvali novim „azijskim NATO-om“ i pretnjom Kini, predstavlja oštar kontrast potrebi obnove rasta ekonomske saradnje i negovanja dobrosusedskih odnosa tri zemlje.
Posmatrano iz Južne Koreje, sveobuhvatni razvoj ekonomskih veza sa Kinom ogleda se u činjenici da je Južna Koreja lane, prvi put, zabeležila spoljnotrgovinski deficit u razmeni sa tom zemljom. Kina je već 20 godina zaredom najveći trgovinski partner Južnoj Koreji. Uprkos padu od 13,5 odsto na godišnjem nivou, vrednost bilateralne trgovinske razmene dostigla je, prema kineskim izvorima, više od 310 milijardi dolara tokom 2023. godine.
Važno je napomenuti da u Seulu, sudeći prema pisanju tamošnjih medija, konstatuju da je Kina vrlo brzo prestigla Južnu Koreju u oblasti proizvodnje poluprovodnika, a ni drugi sektori proizvodnje nisu izuzetak od ovog trenda. „Samsung elektroniks“ je samo pre desetak godina bio vodeći proizvođač pametnih telefona u Kini, sa tržišnim udelom od 20 odsto. Udeo „Samsung elektroniksa“ u Kini sada iznosi oko jedan odsto. Prodaja kompanije „Hjundai“ u Kini pala je sa 1,14 miliona jedinica u 2016. na 240.000 jedinica 2023. godine.
U Seulu očekuju da će trgovinski deficit u trgovini s Kinom biti nastavljen i da je teško očekivati suficit ili potpunu spoljnotrgovinsku ravnotežu kao u prošlosti, odnosno do 2022. godine. Trend deficita u trgovini s Kinom je vidljiv i u ovoj godini: u januaru (- 1,69 milijardi dolara), martu (- 880 miliona dolara) i aprilu (- 1,96 milijardi dolara). Samo je u februaru (+ 230 miliona dolara) Južna Koreja ostvarila trgovinski suficit u trgovini s Kinom.
Štaviše, u spoljnotrgovinskim odnosima Kine i Južne Koreje, prema navodima južnokorejskih medija, pojavljuje se i potpuno novi trend. Koreja se suočava s rastom uvoza iz Kine posredstvom onlajn-maloprodaje. Prema statističkim podacima te zemlje, udeo kineske robe onlajn-kupovinom lane je dostigao 48,7 odsto. Prvi put udeo kineske robe uvezene u Južnu Koreju prekograničnom onlajn-kupovinom nadmašio je američku robu (27,5 odsto), koja je do 2023. bila neprikosnovena na južnokorejskom tržištu. Tri zemlje sada razmatraju kako da unaprede rast međusobne trgovine, što bi, posmatrano iz Pekinga, sada trebalo da bude glavno obeležje njihovih odnosa.

KINA ZA RAZVOJ SARADNJE Peking, zalažući se za širenje saradnje zemalja Dalekog istoka, smatra da treći partner, Japan, „isuviše pažljivo“ prati SAD, zbog čega dolazi do čekanja i oklevanja japanskih firmi prilikom ulaganja u Kinu, a to negativno utiče na dalje širenje bilateralne kinesko-japanske trgovine. Ovo je mišljenje Džang Đifenga, bivšeg potpredsednika Instituta japanskih studija pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, koje je preneo list „Global tajms“. „U ovom slučaju, samo SAD pobeđuju, dok Japan snosi gubitak“, primetio je Džang.
Što se tiče saradnje u industrijskim i lancima snabdevanja, posebno u oblasti napredne tehnologije, Japan i Južna Koreja treba da prestanu da slede američki pristup „malog dvorišta i visoke ograde“ u postavljanju ekonomskih ograničenja prema Kini, ističe Džang Huejdži, direktor Instituta za studije Severne i Južne Koreje pri Istraživačkom institutu severoistočne Azije Univerziteta Đilin. „U poslednje vreme kontinuirana apresijacija američkog dolara dovela je do ogromne depresijacije azijskih valuta, posebno vona i jena. Trilateralna finansijska saradnja može, u velikoj meri, da se nosi sa finansijskim šokovima van regiona“, rekao je Džang Huejdži. U Kini, takođe, smatraju da postoje čvrsti temelji ekonomske i trgovinske saradnje među trima zemljama koje treba da budu usredsređene na saradnju.
Imajući u vidu da je kinesko ostrvo Tajvan potencijalno žarište sukoba SAD sa Kinom i u ovom trenutku verovatno najveća pretnja razvoju regionalne saradnje, premijer Li Ćijang pozvao je na samitu u Seulu Japan da se na pravi način pozabavi pitanjem ovog ostrva, kao i istorijskim pitanjima, te da radi s Kinom na izgradnji konstruktivnih i stabilnih odnosa koji, kako je navedeno, ispunjavaju zahteve nove ere. Li je, prema izveštajima kineskih mediji, rekao da su tajvansko pitanje i istorijska pitanja važni za političku osnovu kinesko-japanskih odnosa, izrazivši nadu da će japanska strana poštovati svoju posvećenost na temu Tajvana i stvoriti zdravo okruženje za razvoj bilateralnih veza.
Trilateralni samit Kine, Južne Koreje i Japana u Seulu, nakon pauze prouzrokovane pandemijom koronavirusa, predstavlja mali, ali čvrst korak ka novom kvalitetu regionalnih odnosa koji bi trebalo da budu podređeni američkim vojnim prisustvom na Dalekom istoku.
Južnokorejski predsedik Jun Suk-jeol u razgovoru sa kineskim premijerom takođe je potvrdio da održavanje bliske saradnje sa Kinom nije važno samo za razvoj obe zemlje, već i za postizanje globalnog mira i prosperiteta. On je, kako prenosi list „Čajna dejli“, uverio Li Ćijanga da se Južna Koreja pridržava principa jedne Kine, stava koji ostaje nepromenjen, kao i da će nastaviti da stabilno razvija svoje odnose sa Kinom, dodavši da je spreman za produbljavanje triletarelne saradnje između Južne Koreje, Kine i Japana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *