КО ЈЕ СВЕ У СРБИЈИ ПОДРЖАО РЕЗОЛУЦИЈУ О СРЕБРЕНИЦИ

Пише Јелена Чалија, РТ Балкан

Резолуција о Сребреници, после које бошњачки политичари најављују да ће покренути тужбе против Србије, коју предлаже земља због које је скован термин “геноцид”, добила је подршку и у Србији. 
Ради се, углавном, о невладиним организацијама, оних најгласнијих десетак за које смо навикли да у оваквим приликама, поводом српских злочина и “геноцида” свих врста и из свих времена, иступају у заштиту мира, људских права и слобода, све док се не ради о праву Срба на мир и слободу.   
Политичари које смо ранијих година слушали како бране тезу о геноциду у Сребреници, и то истим речима којима данас западни спонзори резолуције бране потребу за њеним усвајањем (ради помирења, није усмерено против српског народа, међународни судови су то већ пресудили…) већином су утихнули што се више ближила седница Генералне скупштине УН и локални избори 2. јуна.
Дакле, након што смо сазнали да Резолуција о Сребреници, којом Немачка и Руанда мире наш регион, уопште постоји, 19. априла саопштењем за јавност огласило се 14 невладиних организација.
Оне су позвале “владу и председника Србије да подрже проглашење 11. јула за Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници и прeкину с праксом слављења осуђених ратних злочинаца, а порицања злочина, жртава и пресуда међународних судова”.   
Међу потписницима су Фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Пешчаник, Иницијатива младих за људска права, Хартефакт фонд, Грађанске иницијативе, Комитет правника за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Удружење “Крокодил”, Аутономни женски центар, Београдски центар за безбедносну политику, Хелсиншки одбор за људска права у Србији…
Ту су и струковна новинарска удружења: Независно друштво новинара Војводине и Независно удружење новинара Србије.
Бар шест организација (Хартефакт, Фонд за хуманитарно право, Иницијатива младих за људска права, Грађанске иницијативе, “Крокодил”, Хелсиншки одбор за људска права) потписница апела да Србија подржи резолуцију о Сребреници ради “помирења у региону” има два идентична финансијера: америчку Националну задужбину за демократију (НЕД) и Амбасаду САД у Србији.
Остали донатори већине организација, како се може видети на њиховим сајтовима, слични су: амбасаде Норвешке, Немачке, Европска комисија, УСАИД, Фонд браће Рофкелер, Фонд за отворено друштво, Фондација Роберт Бош. Како су им слични, искључиво западни и инострани извори финансирања, уз ретке чије су пројекте финансирала и поједина српска министарства, можда је и ред да их назовемо промотерима страних интереса. Не само због новца, већ и због ставова који су идентични онима које слушамо од званичника држава из чијих се фондова и фондација финансирају. Некада ни ред речи не промене.
Осим новинара и активиста за људска права, огласио се и Међународни ПЕН центар, удружење писаца које “слави књижевност и штити слободу изражавања”.
Тачније, саопштење објављено пре неколико дана потписало је 100 писаца из земаља бивше Југославије који забринуто позивају да се прекине “опасна реторика” уочи гласања о резолуцији о Сребреници.
“Глорификација ратних злочинаца, ревизионистичких наратива и говора мржње и негирања ратних злочина и геноцида од стране политичких лидера у Србији и Републици Српској мора се одмах окончати”, поручили су потписници који очекују да се о Резолуцији гласа у УН.
За то да “Вучић и Додик престану да негирају геноцид одма’”, потписао се од српских аутора, између осталих, Марко Видојковић, колико год то чудно звучало, једно од ретких познатих списатељских имена на овом дугачком југоносталгичном списку.
Што се тиче политичких странака, најдиректнији је био Покрет слободних грађана. Њихов председник Павле Грбовић изјавио је на конференцији за медије у Београду посвећеној теми Сребренице крајем априла да је и за регион и за свет веома важно да наставимо са темом резолуције о Сребреници, док је генерални секретар ПСГ-а Александар Радовановић у својој објави на Иксу био много директнији. Србија треба да буде један од иницијатора резолуције УН о Сребреници, написао је он.
Изјавама о недопустивости негирања геноцида у Сребреници прославио се и Зелено-леви фронт.
Обилазећи прошле године Поточаре Добрица Веселиновић изјавио је да је то “најдокументованији злочин икада”, док је Радомир Лазовић у недавном телевизијском интервјуу говорећи о резолуцији објаснио да смо, у суштини, сами себи ставили омчу око врата.
“Наша Народна скупштина је већ донела Резолуцију о злочинима у Сребреници и она је повезана са одлуком Међународног суда правде, тако да је та тема још тада одлучена”, рекао је Лазовић.
Један од оних који су својевремено, 2016. године, упутили Скупштини Србије Предлог резолуције о геноциду у Сребреници, Чедомир Јовановић из Либерално-демократске партије ових дана и за српске и за сарајевске медије критикује резолуцију која ће се наћи пред УН – сматра је, у овом тренутку, политичким притиском на Србију, а смета му и што се у њој не наводе имена оних који су одговорни. За “геноцид”, наравно, ту се ништа није променило.
Још једна од потписница иницијативе из 2016. године, Мариника Тепић у последње време није се дотицала ове теме, иако је идеја коју је подржала својевремено у Скупштини Србије сада лансирана у међународне кругове. Данас је забављена предстојећим изборима 2. јуна и увереношћу да ће они бити покрадени.

7 коментара

  1. Djelovanje neprijatelja iznutra , preko tzv. NEVLADINIH ORGANIZACIJA , ali i preko nekih opozicionih stranaka, drugih organizacija i udruzenja i pojedinaca , samo su dokaz da je DRZAVA SRBIJA – U POTPUNOSTI OKUPIRANA . Zvanična vlast NE SMIJE da učini ništa , da bi branila interese Naroda i Drzave. Prvi korak bi morao biti, da se oslobodimo VELEIZDAJNIKA u samom vrhu vlasti !!

  2. Милош Д. Миленковић

    Српским издајицама није место у Србији нити Републици Српској. Нека се спакују и иду својим плаћеницима, јер су њиховом послушношћу показали коме припадају. ЖИВЕЛА СРБИЈА И ЖИВЕО СЛОБОДНИ СРПСКИ НАРОД ГДЕ ГОД СЕ НАЛАЗИО!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  3. LEON RADIC ZENICA BiH

    SVAKA CAST NA TEKSTU. KAO STO JE CRNA GORA ˇˇNEZAVISNI POLITICKI SUBJEKTˇˇ,TAKO SU I OVI ˇˇPRAVI BORCI ZA LJUDSKA PRAVAˇˇ DOK JE DEVIZA.

  4. угрожена будућност

    Ко је све у Србији подржао Резолуцију о Сребреници? – А ко је у име Србије прихватио и потписао Бриселски споразум да се отме, преда Косово и Метохија Шиптарима за чланство Србије у ЕУ?
    Зато су Шиптари интензивирали разноврсно насилје, кажнјаванје и прогон косметских Срба – да натерају Србију да прихвати “нормализацију односа” Охридским споразумом – за чланство Косова у УН и свим медјународним организацијама. Радити против своје државе, свог народа и своје вере – чин издаје!

    • глас народа

      Вучић “да је хтео” да сачува нашу јужну покрајину КиМ у саставу Србије Он не би прихватио и потписао велеиздајнички Бриселски споразум 2013, т.ј. 2015. године (када је Србија победила тзв. Косово у преговоре 5:0), којим споразумом је Косово добило све статусне државне атрибуте са границом.
      НАПРОТИВ, прво су Вучић и Хашим Тачи 2013. договорили “принцип” да “ништа није готово-договорено – док се све не договори-заврши” (финализација – свеобухватни правно обавезујући споразум).
      Вучић је потенцирао овај принцип да ће се до краја придржавати, а и Хашим Тачи је имао слично образложенје. Тај договор-принцип је чешће наглашаван у медијима!
      НИШТА НИЈЕ ДОГОВОРЕНО ДОК СЕ СВЕ НЕ ДОГОВОРИ – је ДЕСТРУКТИВАН ПРИНЦИП, значи доводјенје Бриселског споразума пред “свршен чин” да неможе Косово да се врати у састав Србије. Медијски и погрешним-преварантским тумаченјем споразума – прикривена је права истина да је Косово добило све статусне државне атрибуте са границом, А Срби добили “Асоцијацију/Заједницу општина са српском већином у новоформирану државу Косово”.

      ПРЕВАРА се види и по “Предмету” Бриселског споразума Србије и тзв. Републике Косово: У наслову споразума пише “за нормализацију односа” – а у Бриселском споразуму Косово добило све статусне атрибуте државе(!). Каква је је то нормализација односа – да Србија преда свој део територије КиМ Шиптарима-Албанцима (за Велику Албанију, то се сптоводи у дело, видели сте велике протесте албанаца са Еди Рамом у Солуну-Грчкој и нјихове претеће поруке). Вучић је добио огромну подршку-инструкције од Запада и Америке, првенствено преко великих кредита и инвестиција (да шпартају Нато трупе за напад на Русију, за фабрике и путеве које ће Србија дугорочно дебело да враћа, да спроведе Бриселски споразум (предају територије). Вучић је то наговестио тек пре 3-4 године када је јавно рекао-питао: Шта ће Европска Унија да нам да за Косово? Као што је након 2014. године рекао, цитирам: “Србија нема ништа на Косову, доволјно је ако нам Албанци дају једаан метар квадратан – и то је добитак”. Да ли је то фраза, није битоно, битно је да је “дата порука шиптарима-Албанцима да наставе свој сепаратистички посао да отму Косово!

    • пропуштен прилог

      Прво, Резолуција о Сребреници је апсолутно неприхватлјива и антисрпска, усмерена против колективног српског народа да је геноцидан, да би на основу тога угасили Републику Српску и тражили ратну одштету: Никако не може “извршени злочини над муслиманским ратницима” који су убијали Србе и палили српска села на једном локалитету, при том све жене и деца ослободјена и евакуисана – да се генерализује на цео српски народ да је извршио геноцид над муслиманима”!
      Напротив, постоји системско “етничко чишћенје” српског становноштва у много градова и области, посебно целе српске покрајине КиМ и отиманје територије – у мирнодопско доба – што има тежину геноцида!
      Требала је Србија да тражи од Ујединјених нација “да се етничко чишћенје у мирнодопско доба” прогласи геноцидом!?

      Друго, пропустио сам један пример о Бриселском споразуму (којим је Косово добиле све атрибуте државе за отиманје-предаји Косова и Метохије шиптарима):
      — Са прихватанјем и потписиванјем Бриселског споразума 2013. године, Хашим Тачи је разговарао у Бриселу и тражио од Ивице Дачића да се одмах у споразуму напише тачка за пуноправно чланство Косова у Ујединјеним нацијама! Дачић му је одговорио “да ће се то решавати на крају свеобухватног правно обавезујућег споразума” ако се Срби и Албанци сложе”. Кад се Дачић вратио из Брисела у БГ добијао је критике због таквихнјегових изјава, а Он се правдао да је погрешно протумачен.
      Зашто је Тачи у старту 2013. тражио тачку у споразуму за чланство у УН? Наравно, зато, у споразуму КС добило све статусне атрибуте шиптарске државе. Очигледно је да то зна и Дачић (потписао у старту Б. споразум), зато је у том контексту и разговарао са Тачијем, одмах у старту 2013. године.

  5. Да је среће да је наш председник храбар човек па да сместа предузме кораке у спасавању свега што се још спасти може:
    – да Бриселски споразум огласи неважећим;
    – да прекине јалове преговоре у Бриселу;
    – да позивајући се на важећу и обавезујућу Р1244 упорно тражи испуњење свега што она предвиђа;
    – да покрене питање свих геноцида над српским народом, посебно оним у Јасеновцу;
    – да покрене тужбу против НАТО пакта због нелегалне агресије;
    – да тражи ратну одштету;
    – да разјури све потплаћене НВО које издјом Србије наносе штету српским интересима, угледу, безбедности и опстанку, чији су лидери заслужили затвор;
    – да објави прекид јаловог и понижавајућег бауљањем ка ЕУ;
    – да се окрене БРИКС-у…

    и још много тога, тј. да ОСВЕТЛА СОПСТВЕНИ ОБРАЗ! А пошто призна све своје грешке и извини се српском народу за се што ја Згрешио – препотентан, свезнајући – испуњавајући наредбе бараба и жеље Шиптара.

    Али не! Он је кукаица. Резолутни говори су само за домаћу сцену, а за страну, бескрајно захвална и спремна улизица, понашајући се у стилу: Слободно ти, Вуле, причај шта ти драго, али ради само оно што ти ми наредимо. И погубни потези се нижу, почев од тајног и подмуклог потписа 2013. кад је Шиптарима поклонио државу – па на даље. До речитог ЋУТАЊА! Он ништа не обећава; огрнут српском тробојком, кличући: Живела Србија, он се БОРИ и БОРИЋЕ СЕ! КАКО? – драги наш председниче? Пругама, мостовима, путевима? Погрешан одговор! Треба стиснути петљу…

    А светским битангама се жури да заврше прљав посао отимања наше свете земље, што не би могли без нашег пристанка. Председник им излази у сусрет! Зарад чега? Зарад подршке за о(п)станак на власти! И зарад пуког обећања да да ћемо бити у ЕУ, можда у следећем веку! – ако испунимо још само милионити услов. Да ли ће за све да буде и награђен од стране тих битанги? То већ не зна ни он сам.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *