Izrael i Hamas protiv MKS-a

Glavni tužilac MKS-a Karim Kan

Poziv tužioca Međunarodnog krivičnog suda da se izda nalog za hapšenje lidera Izraela i predvodnika Hamasa obe zaraćene strane na Bliskom istoku odbacuju kao nešto nečuveno

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karim Kan zatražio je izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, ministra odbrane Jaova Galanta i trojice vođa Hamasa – Jehja Sinvara, Muhameda Diaba Ibrahima el Masrija (zapovednika brigade El Kasem koji je poznatiji kao Muhamed Deif) i Ismaila Hanijeha. Izrael nije među državama koje priznaju ovaj sud, te nema izgleda da će se, u slučaju izdavanja naloga, izraelska država vladati po ovom nalogu. Pojedine zemlje, međutim, nagovestile su da će se držati svojih međunarodnih obaveza, te da će uhapsiti optužene ukoliko se nađu na njihovoj teritoriji. Stoga bi potez ovog suda mogao da predstavlja još jednu polugu političkog pritiska protiv izraelskog vođstva u vezi s načinom vođenja rata u Gazi.
U danima nakon sudskog saopštenja došlo je do nekoliko izraelskih vazdušnih napada na teritoriju Rafe, čiji je cilj, prema izraelskim navodima, bio likvidacija istaknutih pripadnika Hamasa. Različiti izvori sa terena upućuju iznova na veliki broj civilnih žrtava.
Iako SAD ne priznaju nadležnost MKS-a, brojni američki političari su s rezignacijom dočekali njegovo saopštenje. Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da su nastojanja tužilaštva da se uhapse Netanijahu i Galant „nečuvena“. „Šta god da ovaj tužilac nagoveštava, ne može biti izjednačavanja – ni na koji način – između Izraela i Hamasa“, naglašava Bajden. U Izraelu, političku podršku premijeru i ministru odbrane pružili su svi relevantni činioci, uključujući šefa države Isaka Hercoga, Bena Ganca – kojeg mnogi vide kao američkog favorita za zamenu Netanijahua – i opozicionog lidera Jaira Lapida.
Vođstvo Hamasa takođe je nezadovoljno ovim potezom ukazujući da se njime „izjednačavaju žrtve i dželati“. Za dvojicu od spomenutih vođa Sinvara i Deifa, veruje se da se skrivaju u Gazi, dok se Ismail Hanijeh, čiji su brojni članovi porodice stradali u jednom od izraelskih vazdušnih napada, nalazi u Kataru, i često putuje po Bliskom istoku. Ni Katar nije među državama koje priznaju nadležnost ovog suda.

OPTUŽBE I NAREDBE Tužilaštvo optužuje vođstvo Hamasa za zločine „istrebljenja, ubistva, uzimanje talaca, silovanje i seksualno zlostavljanje u zatočeništvu“, navodi Karim Kan. U razgovoru za Si-En-En rekao je da se i dalje veliki broj izraelskih talaca nalazi u zatočeništvu, tako da vođstvo Hamasa istrajava u vršenju spomenutih zločina.

Jehja Sinvar (vođa Hamasa) foto BETA

Izraelski politički vrh od prvih nedelja izvođenja operacija optuživan je da se ne drži „principa srazmere“, odnosno da vojna nužnost ne opravdava stepen kolateralne štete koju trpi civilno stanovništvu u Pojasu Gaze. No dokazati da je prekršen princip srazmere je težak zadatak, i po svoj prilici morao bi da podrazumeva korišćenje interne dokumentacije izraelskih odbrambenih snaga koja pokazuje proces odabiranja pojedinih meta i procenu mogućih žrtava.
Tužilaštvo MKS-a optužuje Netanijahua i Galanta „za izazivanje istrebljenja, izazivanje izgladnjivanja kao metode vođenja rata, uključujući otežavanje dopremanja humanitarne pomoći i namerno ciljanje civila tokom sukoba“, izjavio je tužilac. Izraelski političari i proizraelski komentatori osporavaju ove navode ukazujući da Izrael dopušta dopremanje humanitarne pomoći, te da je egipatska strana zatvorila granični prelaz prema Rafi, i tako otežala snabdevanje stanovništva.
Pored ovoga, Međunarodni krivični sud izdao je naređenje kojim nalaže Izraelu da „odmah obustavi svoju vojnu ofanzivu u oblasti Rafa koja bi mogla da dovede do takvog narušavanja okolnosti u kojima živi palestinska grupa u Gazi da bi to značilo njeno fizičko uništenje u potpunosti ili delimično“. Izraelski zvaničnici, očekivano, nisu zadovoljni ni ovom sudskom naredbom. „Nema te sile na svetu koja će nas prisiliti da počinimo javno samoubistvo, zato što je to ono što se od nas traži, da prestanemo naš rat protiv Hamasa“, izjavio je portparol izraelske vlade David Mencer.
„Od nas se traži da ne činimo genocid u Rafi. Ali mi ne činimo genocid i nećemo počiniti genocid“, izjavio je za izraelski TV kanal En-12 Cahi Hanegbi, savetnik za nacionalnu bezbednost izraelskog premijera.

PRAVO I POLITIKA Bezmalo sve dosadašnje izjave upućuju da nijedna strana ne planira da ozbiljnije preispita svoje delovanje – pošto ne drži da u njemu ima bilo čega problematičnog. Same odredbe međunarodnog krivičnog prava, pitanja nadležnosti i naposletku težina prikupljanja dokaza u ratnim uslovima nalažu priličnu uzdržanost u proceni bilo koje iznete optužbe.
Palestina je nastojala još 2009. da se priključi ovom sudu, međutim to je bilo odbijeno pošto nije bio jasan njen status kao države prema međunarodnom pravu. Nakon usvajanja Rezolucije 67/19 2012. godine, kojom je Palestini dat posmatrački status u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ona je uspešno podnela deklaraciju kojom prihvata nadležnost MKS-a i instrument kojim traži svoje priključenje.

Benjamin Netanijahu, foto BETA

Tužilac Fatu Bensuda 20. decembra 2019. zaključio je da ima osnova da se veruje kako su ratne zločine činile izraelske odbrambene snage, Hamas i različite palestinske naoružane grupe. Već ovi provizorni sudski potezi naišli su na oštro protivljenje SAD – nametnuta su vizna ograničenja osoblju suda kako bi se sud odvratio od delovanja u vezi sa Avganistanom i Izraelom. Slične poteze nagovestili su brojni američki kongresmeni i u vezi s poslednjim odlukama. Izrazito proizraelski orijentisani republikanci zahtevaju uvođenje sankcija protiv ličnosti povezanih s radom MKS-a.
Čak i ukoliko se zanemare političke poteškoće u radu MKS-a, preostaje pravna teškoća dokazivanja učešća pojedinih ličnosti u pojedinačnim krivičnim delima. Stručnjaci za međunarodno pravo razvili su niz pravnih teorija o odgovornosti pojedinaca za učešće u kolektivnom inkriminisanom delovanju. Pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju ozloglašena je postala pravna doktrina udruženog zločinačkog poduhvata, prema kojoj su mogle biti okrivljene i osuđene ličnosti koje su obavljale visoke političke i vojne dužnosti, a da nisu bile uključene u pojedinačna inkriminišuća dela. Međutim, MKS se ne drži ove pravne teorije, te zahteva jasno utvrđivanje veze između okrivljenog zvaničnika i navodno počinjenog zlodela.
Sudsko delovanje, čak i ukoliko nije politički motivisano, može da sužava mogućnosti političkog delovanja, pa i razrešenja sukoba. Ukoliko nešto može da bude pouka tranzicione pravde posle sukoba u Jugoslaviji jeste da se svaka sudska procedura i odluka olako pretvaraju u poluge političkog uticaja. Videli smo poslednjih nedelja da se one mogu oportuno potezati i nekoliko decenija po okončanju sukoba, bez jasnog razloga i uvek s priličnom remetilačkom snagom.
Verovatno nasuprot priželjkivanom ishodu sudsko gonjenje političkih lidera tokom rata može da ih uveri da je jedini izlaz iz nepovoljnog položaja – još rata.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *