Израел и Хамас против МКС-а

Главни тужилац МКС-а Карим Кан

Позив тужиоца Међународног кривичног суда да се изда налог за хапшење лидера Израела и предводника Хамаса обе зараћене стране на Блиском истоку одбацују као нешто нечувено

Главни тужилац Међународног кривичног суда (МКС) Карим Кан затражио је издавање налога за хапшење израелског премијера Бењамина Нетанијахуа, министра одбране Јаова Галанта и тројице вођа Хамаса – Јехја Синвара, Мухамеда Диаба Ибрахима ел Масрија (заповедника бригаде Ел Касем који је познатији као Мухамед Деиф) и Исмаила Ханијеха. Израел није међу државама које признају овај суд, те нема изгледа да ће се, у случају издавања налога, израелска држава владати по овом налогу. Поједине земље, међутим, наговестиле су да ће се држати својих међународних обавеза, те да ће ухапсити оптужене уколико се нађу на њиховој територији. Стога би потез овог суда могао да представља још једну полугу политичког притиска против израелског вођства у вези с начином вођења рата у Гази.
У данима након судског саопштења дошло је до неколико израелских ваздушних напада на територију Рафе, чији је циљ, према израелским наводима, био ликвидација истакнутих припадника Хамаса. Различити извори са терена упућују изнова на велики број цивилних жртава.
Иако САД не признају надлежност МКС-а, бројни амерички политичари су с резигнацијом дочекали његово саопштење. Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да су настојања тужилаштва да се ухапсе Нетанијаху и Галант „нечувена“. „Шта год да овај тужилац наговештава, не може бити изједначавања – ни на који начин – између Израела и Хамаса“, наглашава Бајден. У Израелу, политичку подршку премијеру и министру одбране пружили су сви релевантни чиниоци, укључујући шефа државе Исака Херцога, Бена Ганца – којег многи виде као америчког фаворита за замену Нетанијахуа – и опозиционог лидера Јаира Лапида.
Вођство Хамаса такође је незадовољно овим потезом указујући да се њиме „изједначавају жртве и џелати“. За двојицу од споменутих вођа Синвара и Деифа, верује се да се скривају у Гази, док се Исмаил Ханијех, чији су бројни чланови породице страдали у једном од израелских ваздушних напада, налази у Катару, и често путује по Блиском истоку. Ни Катар није међу државама које признају надлежност овог суда.

ОПТУЖБЕ И НАРЕДБЕ Тужилаштво оптужује вођство Хамаса за злочине „истребљења, убиства, узимање талаца, силовање и сексуално злостављање у заточеништву“, наводи Карим Кан. У разговору за Си-Ен-Ен рекао је да се и даље велики број израелских талаца налази у заточеништву, тако да вођство Хамаса истрајава у вршењу споменутих злочина.

Јехја Синвар (вођа Хамаса) фото БЕТА

Израелски политички врх од првих недеља извођења операција оптуживан је да се не држи „принципа сразмере“, односно да војна нужност не оправдава степен колатералне штете коју трпи цивилно становништву у Појасу Газе. Но доказати да је прекршен принцип сразмере је тежак задатак, и по свој прилици морао би да подразумева коришћење интерне документације израелских одбрамбених снага која показује процес одабирања појединих мета и процену могућих жртава.
Тужилаштво МКС-а оптужује Нетанијахуа и Галанта „за изазивање истребљења, изазивање изгладњивања као методе вођења рата, укључујући отежавање допремања хуманитарне помоћи и намерно циљање цивила током сукоба“, изјавио је тужилац. Израелски политичари и произраелски коментатори оспоравају ове наводе указујући да Израел допушта допремање хуманитарне помоћи, те да је египатска страна затворила гранични прелаз према Рафи, и тако отежала снабдевање становништва.
Поред овога, Међународни кривични суд издао је наређење којим налаже Израелу да „одмах обустави своју војну офанзиву у области Рафа која би могла да доведе до таквог нарушавања околности у којима живи палестинска група у Гази да би то значило њено физичко уништење у потпуности или делимично“. Израелски званичници, очекивано, нису задовољни ни овом судском наредбом. „Нема те силе на свету која ће нас присилити да починимо јавно самоубиство, зато што је то оно што се од нас тражи, да престанемо наш рат против Хамаса“, изјавио је портпарол израелске владе Давид Менцер.
„Од нас се тражи да не чинимо геноцид у Рафи. Али ми не чинимо геноцид и нећемо починити геноцид“, изјавио је за израелски ТВ канал Ен-12 Цахи Ханегби, саветник за националну безбедност израелског премијера.

ПРАВО И ПОЛИТИКА Безмало све досадашње изјаве упућују да ниједна страна не планира да озбиљније преиспита своје деловање – пошто не држи да у њему има било чега проблематичног. Саме одредбе међународног кривичног права, питања надлежности и напослетку тежина прикупљања доказа у ратним условима налажу приличну уздржаност у процени било које изнете оптужбе.
Палестина је настојала још 2009. да се прикључи овом суду, међутим то је било одбијено пошто није био јасан њен статус као државе према међународном праву. Након усвајања Резолуције 67/19 2012. године, којом је Палестини дат посматрачки статус у Генералној скупштини Уједињених нација, она је успешно поднела декларацију којом прихвата надлежност МКС-а и инструмент којим тражи своје прикључење.

Бењамин Нетанијаху, фото БЕТА

Тужилац Фату Бенсуда 20. децембра 2019. закључио је да има основа да се верује како су ратне злочине чиниле израелске одбрамбене снаге, Хамас и различите палестинске наоружане групе. Већ ови провизорни судски потези наишли су на оштро противљење САД – наметнута су визна ограничења особљу суда како би се суд одвратио од деловања у вези са Авганистаном и Израелом. Сличне потезе наговестили су бројни амерички конгресмени и у вези с последњим одлукама. Изразито произраелски оријентисани републиканци захтевају увођење санкција против личности повезаних с радом МКС-а.
Чак и уколико се занемаре политичке потешкоће у раду МКС-а, преостаје правна тешкоћа доказивања учешћа појединих личности у појединачним кривичним делима. Стручњаци за међународно право развили су низ правних теорија о одговорности појединаца за учешће у колективном инкриминисаном деловању. Пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију озлоглашена је постала правна доктрина удруженог злочиначког подухвата, према којој су могле бити окривљене и осуђене личности које су обављале високе политичке и војне дужности, а да нису биле укључене у појединачна инкриминишућа дела. Међутим, МКС се не држи ове правне теорије, те захтева јасно утврђивање везе између окривљеног званичника и наводно почињеног злодела.
Судско деловање, чак и уколико није политички мотивисано, може да сужава могућности политичког деловања, па и разрешења сукоба. Уколико нешто може да буде поука транзиционе правде после сукоба у Југославији јесте да се свака судска процедура и одлука олако претварају у полуге политичког утицаја. Видели смо последњих недеља да се оне могу опортуно потезати и неколико деценија по окончању сукоба, без јасног разлога и увек с приличном реметилачком снагом.
Вероватно насупрот прижељкиваном исходу судско гоњење политичких лидера током рата може да их увери да је једини излаз из неповољног положаја – још рата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *