IZLOG KNJIGE

Vladimir Pištalo
VENECIJA
Laguna

Prema rečima Nenada Šaponje, roman „Venecija“ sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildungsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza.
Pištalova „Venecija“ pokazuj“onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.
Pisana između načela da je „ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide“ i da je „metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu“, Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj „nenastanjivoj strani vazduha“. Ona je metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojeviću za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove „plutajuće bajke“.
Pred nama je, dakle, duboko najličnija knjiga najpoetičnijeg srpskog pisca – zabeležio je, pored ostalog, Nenad Šaponja u recenziji ove knjige.

Vladimir Vauhnik
MEĐU IZDAJNICIMA, ŠPIJUNIMA I JUNACIMA
Akademska knjiga

Vladimir Vauhnik, istaknuti jugoslovenski oficir i obaveštajac, dolazi u Berlin 1938. godine. Naredne tri godine provešće kao vojni ataše u jugoslovenskoj ambasadi u vreme mandata Ive Andrića. Stvarajući obaveštajnu mrežu na teritoriji Trećeg rajha, dolazi do niza tajnih nemačkih vojnih podataka, među kojima su bili i planovi napada na Sovjetski Savez i Jugoslaviju. U isto vreme, Vauhnik u Berlinu prisustvuje ključnim istorijskim događajima. Uhapšen je od strane Nemaca nakon 6. aprila i pritvoren u berlinskoj centrali Gestapoa, posle čega biva poslat u Zagreb sa zadatkom da ustroji rad vojske NDH. Zgađen ustaškim zločinima, koristi prvu priliku i beži u Sloveniju, gde sa saradnicima osniva tajnu obaveštajnu organizaciju. U naredne tri godine Vauhnik će sa grupom obaveštajaca sa područja cele Jugoslavije zapadnim saveznicima, pre svega Britancima, dostaviti mnoštvo dragocenih podataka.
Opisujući sve ove godine iscrpno u svojim memoarima, Vauhnik sastavlja izuzetnu sliku ratnih godina, govoreći o središtu nacističkog zla koje je dobro poznavao i o jugoslovenskim prilikama obeleženim velikim stradanjima ali i ideološkim sukobima koji će odrediti posleratnu sudbinu zemlje. Ova knjiga nam daje priliku i da prvi put otkrijemo ustrojstvo britanske obaveštajne službe u okupiranoj Jugoslaviji.
Dragocenost ovih memoara ogleda se dobrim delom i u detaljnim opisima rada obaveštajne službe, posebno u trenucima okupacije, ali i u predstavljanju ratnih strategija i operacija na pitak način. Oni su i politička hronika trusnog vremena sjedinjena sa pričom o životu jednog krajnje zanimljivog čoveka. I to čoveka čiji su se životni putevi ukrstili sa neverovatnim brojem ličnosti koje su obeležile istoriju dvadesetog veka ne samo na našim prostorima. Među tim imenima su Ivo Andrić, Adolf Hitler, knez Pavle Karađorđević, Hajnrih Himler, Herman Gering, Vilhelm Kanaris, Valter Šelenberg, Milan Stojadinović, Milan Nedić, Dušan Simović, Dragoljub Draža Mihailović, Herta Has, ubica Roze Luksemburg, Zoran Mušič, jedan budući rimokatolički svetitelj, ustaška vrhuška, četnički i partizanski komandanti, agenti engleske obaveštajne službe i Gestapoa… Knjigu je priredio Vladimir Petrović.

Irena Špadijer
SVETOGORSKA BAŠTINA
Čigoja

Jedinstvena naučna studija o kulturnom pisanom nasleđu Svete Gore. Irena Špadijer je profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i decenijama se bavi proučavanjem pisanog nasleđa Svete Gore. Obiman materijal koji je tom prilikom prikupljen, bio je podsticajan za dalja istraživanja i ona su se deceniju i po kasnije našla uobličena u ovoj studiji. U sklopu obeležavanja osam vekova manastira Hilandara (1998), akademik Gojko Subotić osmislio je i realizovao, a Srpska akademija nauka i umetnosti izdala, zbornik Manastir Hilandar, koji je okupio naučnike iz raznih oblasti i na dosad najkompletniji način predstavio ovo značajno duhovno i kulturno središte srpskog naroda. Desetak stranica o književnosti Hilandara, u ovom zborniku, predstavljaju zametak knjige koja je pred čitaocem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *