ИЗЛОГ КЊИГЕ

Владимир Пиштало
ВЕНЕЦИЈА
Лагуна

Према речима Ненада Шапоње, роман „Венеција“ сасвим на вредносном и смисаоном трагу ових већ канонских књига српске књижевности, отвара нам и неке нове хоризонте. Венеција је један од најнеобичнијих романа наше књижевности управо због своје комуникационе платформе. Писана у тананом процепу између билдунгсромана и књиге метаморфоза, она износи пред читаоца једну дубоко личну причу интелектуалног одрастања и поетских метаморфоза.
Пишталова „Венеција“ показуј“ону броделовску љубав за Медитеран. Кроз књигу о промени, књигу о обртању свих значења у карневалу, аутор посматра Венецију на озареним лицима људи из целог света.
Писана између начела да је „цео свет закључан, а кључеви се не виде“ и да је „метафора алатка стварања коју је Бог заборавио у свету“, Венеција представља други свет у овом свету, у рембоовској „ненастањивој страни ваздуха“. Она је метафора духовне потраге, наш Роман о Чарнојевићу за двадесет и први век, омаж Фелинијевим светим лудама, омаж Казанови, који је трчао маратон кроз тела жена. Попут химере самог града и роман Венеција је зачудна синкретистичка мешавина, књижевни одговор на постојање ове „плутајуће бајке“.
Пред нама је, дакле, дубоко најличнија књига најпоетичнијег српског писца – забележио је, поред осталог, Ненад Шапоња у рецензији ове књиге.

Владимир Ваухник
МЕЂУ ИЗДАЈНИЦИМА, ШПИЈУНИМА И ЈУНАЦИМА
Академска књига

Владимир Ваухник, истакнути југословенски официр и обавештајац, долази у Берлин 1938. године. Наредне три године провешће као војни аташе у југословенској амбасади у време мандата Иве Андрића. Стварајући обавештајну мрежу на територији Трећег рајха, долази до низа тајних немачких војних података, међу којима су били и планови напада на Совјетски Савез и Југославију. У исто време, Ваухник у Берлину присуствује кључним историјским догађајима. Ухапшен је од стране Немаца након 6. априла и притворен у берлинској централи Гестапоа, после чега бива послат у Загреб са задатком да устроји рад војске НДХ. Згађен усташким злочинима, користи прву прилику и бежи у Словенију, где са сарадницима оснива тајну обавештајну организацију. У наредне три године Ваухник ће са групом обавештајаца са подручја целе Југославије западним савезницима, пре свега Британцима, доставити мноштво драгоцених података.
Описујући све ове године исцрпно у својим мемоарима, Ваухник саставља изузетну слику ратних година, говорећи о средишту нацистичког зла које је добро познавао и о југословенским приликама обележеним великим страдањима али и идеолошким сукобима који ће одредити послератну судбину земље. Ова књига нам даје прилику и да први пут откријемо устројство британске обавештајне службе у окупираној Југославији.
Драгоценост ових мемоара огледа се добрим делом и у детаљним описима рада обавештајне службе, посебно у тренуцима окупације, али и у представљању ратних стратегија и операција на питак начин. Они су и политичка хроника трусног времена сједињена са причом о животу једног крајње занимљивог човека. И то човека чији су се животни путеви укрстили са невероватним бројем личности које су обележиле историју двадесетог века не само на нашим просторима. Међу тим именима су Иво Андрић, Адолф Хитлер, кнез Павле Карађорђевић, Хајнрих Химлер, Херман Геринг, Вилхелм Канарис, Валтер Шеленберг, Милан Стојадиновић, Милан Недић, Душан Симовић, Драгољуб Дража Михаиловић, Херта Хас, убица Розе Луксембург, Зоран Мушич, један будући римокатолички светитељ, усташка врхушка, четнички и партизански команданти, агенти енглеске обавештајне службе и Гестапоа… Књигу је приредио Владимир Петровић.

Ирена Шпадијер
СВЕТОГОРСКА БАШТИНА
Чигоја

Јединствена научна студија о културном писаном наслеђу Свете Горе. Ирена Шпадијер је професор на Филолошком факултету у Београду и деценијама се бави проучавањем писаног наслеђа Свете Горе. Обиман материјал који је том приликом прикупљен, био је подстицајан за даља истраживања и она су се деценију и по касније нашла уобличена у овој студији. У склопу обележавања осам векова манастира Хиландара (1998), академик Гојко Суботић осмислио је и реализовао, а Српска академија наука и уметности издала, зборник Манастир Хиландар, који је окупио научнике из разних области и на досад најкомплетнији начин представио ово значајно духовно и културно средиште српског народа. Десетак страница о књижевности Хиландара, у овом зборнику, представљају заметак књиге која је пред читаоцем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *