ILI-ILI I POSLE TOGA – SRBIJA NA RAZVALINAMA GENOCIDNIH OPERACIJA

Naš predsednik je u Vladu Srbije uveo čoveka koji se do sad nije isticao ni po čemu – sem što je kao direktor Muzeja genocida radio na smanjenju broja žrtava Jasenovca. Kad taj ministar uz pomoć vladike iz SPC objavi konačan broj žrtava – Franjo Tuđman će se sramiti i u grobu prevrtati!

Nedelju posle Uskrsa 2024. obeležila su dva događaja – Evrovizija u Malmeu i parada na Dan pobede u Moskvi. Evrovizijom je nekad (1956) nazvano natpevavanje Evropljana (engl. Eurovision Song Contest, franc. Concours Eurovision de la Chanson), a parada na Crvenom trgu podsećanje je na zlo iz Drugog svetskog rata i žrtve, i poruka – da pobednik ne namerava da nespreman čeka obnovu zle kobi a čega će uvek biti.
Doduše, iako se o tome ne priča naširoko, arhivska dokumenta Atlantske alijanse – pokazuju da je Evroviziju 1956. godine „osnovao niko drugi do – NATO i to kao sredstvo propagande u hladnom ratu protiv sovjetskog bloka. Deklasifikovana dokumenta objavljena su na sajtu NATO-a 16. januara 2015. sa još 23.000 drugih“.
Ukratko: U palati Šajo u Parizu 28. januara 1955. članovi komiteta za propagandu (kultura i javno informisanje) NATO-a su direktoru Radio televizije Francuske izložili predlog za osnivanje muzičkog festivala“. Naravno, nezavisni Bi-Bi-Si je već bio tu. Iste godine, 30. novembra, na istom mestu održan je još jedan sastanak na kome su razrađivani detalji i preciziran predlog da se osnuje muzički festival Atlantske alijanse.
Kako onda, tako, evo i danas. Gledamo dva događaja – i nesavladane razlike evropskog sveta.

PESME VIŠE NEMA Odavno na Evroviziji muzika i pesma nisu ono po čemu se taj spektakl ceni. Ove godine je neki Finac pokazao svoju golotinju, neka Irkinja je ašikovala sa Satanom, a pobedio je Švajcarac koji je, ipak, imao jače argumente…
Nemo je „nebinarna osoba, odnosno ne deklariše se ni kao muško ni kao žensko već kao they/them, odnosno oni“, a njegov rad The Code „govori o putovanju započetom spoznajom da nisam ni muškarac ni žena. Traženje sebe bio je dug i često težak proces za mene. Ali ništa nije bolje od slobode koja je došla spoznajom da sam nebinarna osoba.“ Metler je baš jak! Ali je veliko pitanje da li će pomračiti slavu one žene s bradom od pre neku godinu…
Ove godine jedino je na zdravo ličilo nešto, naravno inferiornih zvižduka da se Izraelu – zbog genocida u Gazi koji svet gleda u direktnom televizijskom prenosu – zabrani učešće. Evrovizija je isključila ton.
Jedna srpska gledateljka je u komentarima javila da je njena baka posle finala zgrabila kadionicu i tamjan i okadila televizor… Odgovor zdravog razuma. Jer, kako je Seneka govorio: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum! tj. ljudski jeste grešiti, ali istrajavati u grehu je đavolsko.
Moskva je mesto gde je tok stvari dijametralno suprotan: Satana nije dobrodošao, propaganda ideologije LGBT je odstranjena, neprijatelju naroda i države – od NVO operacija, preko hibridnog ratovanja do nuklearnih štitova – javlja se da je najbolje da se drži podaleko, što mene podseća na stih iz moje čitanke: /I samo dotle, do tog kamena,/ Do tog bedema —/ Nogom ćeš stupit možda, poganom!/ Drzneš li dalje? … Čućeš gromove/ Kako tišinu zemlje slobodne/ Sa grmljavinom strašnom kidaju./ (Đura Jakšić, Otadžbina)

ŽUKOV NA BELOM KONJU I drugi narodi imaju otadžbinske stihove tako da uniženom delu sveta koji oseća da će oslobođenje ići sa Ex Oriente Lux, kao što je i dekolonizacija išla – to prija, ohrabruje ga. Podanike siledžijskog i pljačkaškog sveta to plaši, ali i trezni.
Kad gledate 9.000 uniformisanih ljudi čiji su pokreti simfonični, sablje, puške, epolete, ordenje, barjake, stari ali ko nov T-34 i strašne cevi hipersoničnih raketa, pa mlade devojke (krasotki!) koje marširaju sa osmehom… (Sve beše, samo – gde su konji? Nema slike izuzetnog vojnika bez – negovane grive konja i baletskog kasa! Setite se Žukova na belom konju! Kakvi crni kabrioleti!)
Vojska je slika poretka. Kičma društva. To je moć uvedena u red.
I tako izvađeni iz haosa možete da se u svojoj zajednici koncentrišete na traženje smisla života…
Da, smisao življenja. To je brinulo Albera Kamija u godinama kad se Evropa napadajno kitila slobodom. A evropska bolest traje. „Svet koji možete objasniti, čak i rđavim razlozima, blizak nam je. Ali naprotiv“, pisao je Kafka, „u jednom univerzumu iznenada lišenom iluzije i jasnoće, čovek se oseća tuđincem.“ Tuđin u svojoj zemlji, svom kraju. Opomena je stara čitav vek. A poruke Evrovizije 2024. uz Dan Evrope su ovaploćenje hiperkafkijanstva.

SIZIF IZ PODGORICE Balkanski svet pred tim truljenjem je kao raspukla tikva… Sve se razletelo… A ono što oni koji su preuzeli da vode narode čine, ne može se objasniti ni rđavim razlozima.
Pođimo od mladog demokratskog Sizifa koji se zove Milojko S. i zapalo mu da bude premijer Crne Gore. On će da podrži rezoluciju o Srebrenici u UN, gde će narod iz koga je i sam (kako su mu javili rođaci!) biti označen – genocidnim.
Ali S. nije čovek – on je proevropski političar. On će dopisati i dva amandmana na Rezoluciju „uz posredstvo SAD“ i govoriće kao da je jeo bunike: „Srbi u Crnoj Gori čine značajan procenat našeg stanovništva… Za nas Srbi nijesu i ne mogu biti genocidan narod. To i ne postoji. Nijedan narod nije genocidan. Samo radom i rezultatima kakvi su naši – Evropskoj uniji dokazujemo da se vrijedi boriti za Crnu Goru, za Zapadni Balkan i bolje sjutra svih naroda koji žive na ovim prostorima.“ (S. na Iksu)
Ovi ljudi nikad nisu učili logiku, iako diplome koje pokazuju sugerišu da su je položili. Kako tebi Srbi nikad ne mogu biti genocidan narod, ako ti glasaš za dokument u UN koji se samo zbog toga donosi – da budu?
A kao premijer S. je potpuno neodgovoran, jer ne uzima da je „Crna Gora kada se to dešavalo u Srebrenici“, podseća ga Dodik, „bila aktivna u podršci takvim događajima koji su se tamo dešavali“. Takve činjenice Amerikanci ne brišu. I izvadiće ih kad S. dođe na red. (Ako bude bitan.) Augusto Pinoče – koji je Americi bio korisniji nego milion Crnih Gora a u zaustavljanja sudbonosnog levičarskog talasa u Južnoj Americi rezolucije o Srebrenici u UN, završio je u dubokoj starosti pred sudom – kao zločinac, iako je neviđene zločine nad svojim narodom činio za potrebe Amerike.
I što bi se, inače, donosila rezolucija? Ako je ko ubijao posle Drugog rata – sva na svim meridijanima – onda su to SAD. Bar, dvadeset miliona žrtava! Pola miliona dece samo u Iraku. (M. Olbrajt) Pa ko je bacio dve atomske bombe na nebranjene civile?
Što neki širokomisleći S. ne predloži da se kroz Svetsku organizaciju provuče jedna rezolucijica o američkim dobrim delima? S.- ovo čojstvo podrazumeva da mu tako šta nikad ne sme pasti na pamet.

SRPSKI NEPRAVI UGAO Ali ne budimo zlobni prema tom malolitražnom trkaču na zapadnim steroidima. Pitanje je, kad slušate i gledate proevropske političare u Beogradu, zašto, pobogu, i Srbija ne sponzoriše Rezoluciju? Za Zapadni Balkan i bolje sutra/sjutra svih naroda koji žive na ovim prostorima!
Dok ga svi što bivaju u i oko EU – spremaju da bude genocidan predsednik Aleksandar Vučić žuri na nebinarnu predstavu povodom Dana Evrope (o čemu njegov narod nema nikakvo mišljenje) i spajićevski uzvikuje: „Srbija pripada evropskom prostoru i biće na evropskom putu. To je naša strateška i stalna pozicija koju nećemo menjati!“ (Isključuje se uključivanje mozga.)
Kad je naš predsednik upitan posle objave da je priznanje Kosova uslov za ostanak na „evropskom putu“(Poglavlje 35) da li razmišlja o pozivu BRIKS-a, reče: poštuje on BRIKS, ali ostaje na evropskom putu!? I duhovito, valjda, dodade: „Ostajemo da ih nerviramo što je naš izbor evropski put, iako ne znamo kad bi uopšte Srbija mogla postati članica EU.“ Bože pomozi, rekla bi moja majka i prekrstila se. Bože pomozi!
A ako bi kojim slučajem prošao iz očaja izvikan predlog da Skupština CG donese rezoluciju o genocidu u Jasenovcu to bi se u Beogradu moglo shvatiti samo – kao krajnje nefer potez. Jer je direktno prozivanje Narodne skupštine Srbije, koja je nedavno suočena sa tim predlogom.

ZAVERA OKO JASENOVACA Podsećamo: Smilja Tišma, sa liste SPS, preživelo dete logoraš Jasenovca, osnivač udruženja logoraša Jasenovca, najstariji poslanik tog saziv 23. 12. 2021. moli „predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo sačekali i čekali 80 godina: Predlog rezolucije o ustaškom genocidu“ nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945.
Imam moralno pravo da kažem da je donošenjem Deklaracije o zločinu u Srebrenici 2011. srpski narod, ukazao poštovanja prema svim drugim žrtvama, osim prema svojima – jer 80 godina nijedno srpsko rukovodstvo nije uspelo da pokrene pitanje izvršenog genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima… o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Koprivnici, Danici, Sisku…. U NDH je bilo 83 logora… U NDH brutalno je ubijeno 74 hiljade dece… A samo u Jasenovcu zaklano i brutalno umoreno cijanidom i izmoreno glađu 20 hiljada dece, to je genocid.
Bila sam samo dete, i bila sam logoraš samo zato što sam Srpkinja, i ja i cela moja familija je bila po logorima – ubijena, uništena… Od 1941. do 1945. stradalo je oko milion ljudi, žena i dece samo zato što su bili Srbi, to je genocid…
Kako sam duže vreme provela kroz logore sa dve sestre i bratom, oca su likvidirali već u aprilu, posle 10 dana nastanka NDH… Gledala sam kako ustaše peku, čereče – ovo je grozno, ali je istina – seku glavu, lome glavu detetu u logoru u Sisku… Videla sam kako je jedan ustaša mališanu, mali dečkić, glavu otkinuo i bacio, a majci dete koje je dojila bacio na drugu stranu. Ja sam svojim očima gledala.
Dozvolite da se zahvalim svima koji su podržali jasenovačke velikomučenike, koji su ubijani na 57 načina…
U ime srpskog naroda, i svih žrtava NDH, dozvolite predsedavajući da vam uručim moj lični primerak Rezolucije, jer ovaj čin je poslednji proboj logoraša Jasenovca, da se nikad ne zaboravi!”
Ono što se zove Narodna skupština na ovo je odgovorila ovako. Od 250 poslanika glasanju je pristupilo 143: ZA je glasalo 30, NIJE GLASALO 113, protiv i uzdržanih nije bilo.
Dakle – prošla je pored „kao pored turskog groblja“.
„Ova jednostranačka Skupština je definitivno uspela da razori i ono malo preostalog ugleda i smisla postojanja… Neizglasavanje Predloga Rezolucije o ustaškom genocidu… vrhunac je beščašća, drastičnog ponižavanja i obesmišljavanja postojanja Narodne skupštine“, napisaće Marinko Vučinić. A onda će sve biti izgurano iz javnosti.

SRPSKA POLITIKA GENOCIDA Vlastima koje upravljaju matičnom državom srpskog naroda – nad kojim je to činjeno – nije važno, ali Nemcima koji su i činili i podržavali lokalne monstrume da čine – jeste.
Još monstruoznije je što iza toga mogu da se uoče činjenice koje sugerišu da je to – politički projekat. Naš predsednik je sad u Vladu Srbije uveo čoveka koji se do sad nije isticao ni po čemu – sem što je kao direktor Muzeja genocida radio na smanjenju broja žrtava Jasenovca. Kad taj ministar uz pomoć vladike iz SPC objavi konačan broj žrtava – Franjo Tuđman će se sramiti i u grobu prevrtati!
Kad je sve tako, zašto gubimo vreme?
Ovakva vlada bi mirne duše mogla da zajedno sa premijerom S. doda još dva-tri amandmana na Rezoluciju, naravno „uz posredstvo SAD“. Ministar inostranih poslova bi mogao da zatraži i pomoć Kristofera Hila koji ga je pogurao na čelo Ministarstva zato što je „ambasador Đurić (u Vašingtonu) napravio i postavio pozitivan kurs odnosa Srbije i SAD i mislim da mu srpski narod duguje veliku zahvalnost zbog toga“.

P.S.

„Mi smo, nažalost, kolonija. To grubo zvuči, neprijatno je čuti, ali kad pogledate scenu vidite da ste kolonija. Finansijski sektor koji je izuzetno važan u stranim rukama, trgovinski sektor je u stranim rukama, resursi su sad prešli u strane ruke i jedino što sad vidim da postoji neka nervoza i da se mnogi u Srbiji sekiraju, što nisu preneli i nekoliko velikih kompanija u strane ruke. Velika je sekiracija, vidim, nismo prodali EPS i Telekom, i nekako s vodovodima to sporo ide… I ne samo što smo kolonija nego je tu i izuzetno uticajan segment intelektualaca koji su uobrazili da je to sjajno, da baš tako treba, da nema alternative i da samo treba da uživate u statusu u kojem jesmo.“ (Nebojša Katić, na RTS)
Katić je ekonomista. Ako srpsko društvo pogledate šire, kolonijalni vidik pokriva sve horizonte: zakonodavno telo, političke partije, ministarska mesta, diplomatsku službu, vojsku, medijske biznise, NVO radnike, itd… To su rezultati „evropskog puta“. Što reče Čerčil: „Ma kako divno izgledala strategija, povremeno moraš pogledati i na njene rezultate.“ Što duže odlažeš taj trenutak, skuplje je.

2 komentara

  1. Posle još jednog sjajnog teksta g. Reljića koji objektivno ukazuje na stanje u, de fakto, kolonijalnoj Srbiji, šta može misleći čovek ga kaže, hvatajući se za glavu, sem: Joj i Kuku!

    Da još jednom konstatuje da sva zla koja se nadvijaju nad Srbijom potiču od neutoljive i nerazumne želje da se sledi evropski put bez alternative, iz čega proističe obilje materijala neprijateljima i direktna pomoć za njihove beskrajne ucene i svekoliki bezobrazluk – ne vredi. Alternativa, naravno, postoji (Briks) ali zadatak se mora ispuniti do kraja.
    Zaklanjajući se iza nekolicine izgrađenih puteva (kojima neće baš da putuju Srbi), renoviranih i izgrađenih zdravstvenih ustanova i nabavke opreme – što ne približava zdravstvene usluge narodu ni za milimetar a zdravlje postaje samo privilegija bogatih – i već otrcanih parola “Živela Srbija” i sličnih, predsednik tera svoje… što nije lako pročitati, jer se perfidno izvodi, dok je alternativa, oličena u tzv. opoziciji, još gora..
    .
    Kao uvek, izbor nove vlade, u nekim delovima, je pravi prst u oko Srbiji, kao što je, svojevremeno, npr. bila i Čomićka, dovedena da bi nanela još malo štete Srbiji, pa da se vrati tamo gde pripada – smetlištu.

    Narodna skupština je odavno izgubila svoj kredibilitet, neučestvovanjem poslanika ni u čemu, osim u glasanju – za ili protiv – kako se naredi. Sa Smiljom Tišmom, preživelim svedokom masovnih zverstava, ljudski saosećam. Neizglasavanje njene rezolucije je je sraman čin, direktno na večnu štetu Srbije.

    Patetičan je bio predsednik kad mu nije dozvoljeno da, nedavno, položi cvetić u Jasenovcu. A gde je bio, sa tim cvetićem, pre neki dan kad se, u Jasenovcu, odavala pošta nevinim žrtvama ustaša? Sve je gluma, poza, ogavna patetika i laž!

    Premnogo je toga da bi sve stalo u jedan komentar…

  2. Davno, čula sam od svoje babe:
    SMEJAO SE KOTAO LONCU, VELIKA MU USTA!. Samo što ovde nema ničeg smešnog!

    Ko je smislio rezoluciju koju su, zdušno, prihvatili naši najbliži susedi? Upravo najgenocidnija zemlja u istoriji, čije žrtve se, od nastanka, broje milionima istrebljenih Indijanaca! Ona koja ide hiljadama kilometara od svoje kuće da bi ubijala milione, uništavala civilizacije i otimala tuđe, koja je jedina upotrebila nuklearne bombe; koja danas podstiče i pomaže genocid u Gazi; druga, sa milionima umorenih Jevreja, i svih zemalja koje plivaju u tuđoj krvi – one su se drznule da proglase Srbe genocidnim! Većeg idiotluka nije bilo na svetu, i o tome treba da “trle” Ujedinjene nacije! Zar im je to posao? Sramota! Naravno, naš predsednik se, unapred, miri sa činjenicom da će rezolucija biti izglasana! On, zapravo, ohrabruje takav ishod.

    O pesmi Evrovizije sve najgore!To odavno nije nikakva “Pesma”, jer nikakve pesme, tj. muzike, i nema.
    Učesnici se trude, iz godine u godinu, da pokažu što odvratnije maske, pokrete, đipanja, uz neka urlanja. što sve nema nikakve veze ni sa čim suvislim.
    ŠTA ĆE TO SRBIJI I ŠTA ONA TRAŽI MEĐU NJIMA???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *