АКО МОГУ НЕМЦИ ДА БРАНЕ ТЕКСТ, МОГАО ЈЕ И ОРИЋ: Данас се образлаже Резолуција о Сребреници као перфидан покушај стигматизације Срба

 

У ВРЕМЕНИМА цепања страница историје, извртања чињеница и покушаја стварања џелата од народа који је десеткован у Првом и Другом светском рату, данас ће у овом сценарију главну улогу имати немачка амбасадорка при Уједињеним нацијама Антје Лендертсе.

Потомак народа који је у два највећа глобална сукоба ушао да очисти свет од других “људских врста” говориће, у уводној речи, о резолуцији о Сребреници, која српском народу ставља стигму геноцидаша! Какав нонсенс, иронија и ругање! Могао је и Насер Орић мирне душе да буде уводничар…

Док буде говорила о жртвама Сребренице, које Београд не негира већ убиства у јулу 1995. назива ратним злочином, српски народ ће се сећати својих убијених предака. Готово да у свакој породици има некога коме су војници Вермахта пресудили. Стрељали су у Краљеву 1941. године 2.200 српских цивила.

Капетан Ханс Дитер Валтер слао је извештај команди:

– Копање јама одузима нам највећи део времена док убијање иде доста брзо – 100 људи за 40 минута. Или у Шапцу, када је колона са хиљадама људи старих од 14 до 70 година ходала у смрт ка стрељачком воду. Међу убијенима је било 217 малолетника. Или у Крагујевцу, где је “чета ђака умрла у истом дану”… Или у логорима на Бањици, Старом сајмишту, стратишту у Јајинцима, готово у свим градовима наше земље. Или у Јасеновцу, где су немачки савезници, усташе у НДХ, дивећи се Хитлеровој војсци, надмашили и учитеља, па једини направили и логоре за децу.

Док данашња Немачка и њена шефица дипломатије Аналена Бербок која је чак и претила државама које не гласају “за”, подупиру резолуцију о Сребреници, трудећи се да нађу кривца у још некоме, ондашња Немачка слала је мучитеље по логорима. Заробљеници су писали поруке својим породицама:

– Драга мама и сви остали. Синоћ изненада, када смо се најмање надали, дођоше да изводе на стрељање. Прозвали су 12, а међу њима и наше Српче (сестра Србијанка). Ја сам очекивала да ће и мене после ње и дигнем се да се спремим. Међутим, он престаде и рече овима да излазе. Тог момента било ми је страшно. Она се обуче и рече здраво. Пољубиле смо се на брзину. Пошла је гордо подигнуте главе, као што и увек иде – писала је Јованка Букумировић о страдању своје сестре Србијанке у логору на Бањици.

Бивши државни секретар Министарства одбране Немачке и потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС Вили Вимер, изјавио је да инсистирање Немачке на резолуцији о Сребреници оставља горак укус, јер је управо та земља не марећи за свој Устав и Повељу УН водила рат са НАТО против Савезне Републике Југославије, кршећи међународно право.

– Као кључно питање видим преиспитивање одговорности водећих земаља унутар НАТО због бомбардовања СРЈ 1999. године. Уколико се већ покреће питање кривице за геноцид, због чега се онда то исто питање не би поставило и против држава НАТО? Па, они су бомбардујући СРЈ употребили уранијумску муницију против народа, зар не? – рекао је Вимер за “Косово онлајн”.

Министар за рад, социјална и борачка питања НемањаСтаровић оценио је да су три нивоа на којима може да се анализира резолуција о Сребреници – давање вештачког дисања јединству западног и исламског света, наметање другачије интерпретације грађанског рата у БиХ и крајња релативизација геноцида.

– Без обзира на чињеницу да је математика таква каква јесте, на крају ће бити морална победа Србије, јер ће још једном доказати да је пре свега држава која има кичму. Намера иницијатора резолуције је да заправо наметну једну битно другачију интерпретацију ужасног и трагичног грађанског рата у БиХ, тиме што ће читав наратив о рату, историјску истину покушати да редукују на само један догађај, ма колико он појединачно важан и трагичан био. Тиме покушавају заправо ретроактивно да оправдају и многе друге ствари, попут злочиначке акције “Олуја” и агресије на СР Југославију. Сасвим је сигурно да ће се већ у наредним данима и месецима појавити низ сличних иницијатива пред Генералном скупштином, где ће многе државе и народи тражити да страдање које су они преживели, пре свега у 20. веку, буде квалификовано као геноцид – објаснио је Старовић.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић је поводом најаве да ће уводну реч о резолуцији имати Немачка, подсетио да је реч о земљи која је масакрирала Србе и многе друге у два светска рата:

– Немачка је извршила Холокауст, имала концентарционе логоре и гасне коморе, спонзорисала усташки и сличне нацистичке покрете, који су уништавали целе народе. Сад су спонзори Бошњацима. Наша делегација, са председником Александром Вучићем на челу, покушава да што више држава убеди у аргументацију Србије – да је у Сребреници био злочин, не и геноцид, да није постојала намера да се уништи народ, да се српске жртве и не помињу… Међутим, притисак Запада је велики, па се може десити и да нам пријатељске земље окрену леђа.

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја изјавио је после састанка са Вучићем у Њујорку, да Србија од самог почетка када је реч о резолуцији о Сребреници има подршку Москве, наводећи да тај документ може да повећа тензије у целом региону:

– Желео бих да истакнем посвећеност коју председник Вучић има у овом случају који је веома важан за српски народ. Много смо причали о ревизији историје, која је у успону, не само у овом случају, већ и генерално. Неке снаге желе да измене историју Другог светског рата, историју догађаја на Балкану деведесетих, а манифестација тога је предлог резолуције о Сребреници.

Небензја је рекао да резолуција погоршава ситуацију на Балкану и може да повећа тензије у целом региону, а не само у Босни и Херцеговини:

– Свесни смо да ће резолуција можда бити усвојена и да ће то бити Пирова победа за њене спонзоре. Говорићу на седници Генералне скупштине. Иначе, начин на који ће се гласати није фер. Рачунаће се само гласови за и против и биће довољна проста већина. Све досадашње резолуције сличних садржаја биле су усвајане једносгласно, а ово ће бити прва за коју ће бити потребно прегласавање. У документу се тражи да 11. јул постане међународни дан сећања, да се осуде сви који минимизују “геноцид”, и да се о Сребеници учи у школама… 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *