Шолц уједињује Србију и Српску

У МУЗЕЈУ Нирнбершког процеса одавно стоји слика Слободана Милошевића, иако он никада није осуђен. Намера Немаца је тада била врло јасна – зашто да само они буду нацисти када их на том Олимпу застиђа могу одменити Срби. Баш као што је и сада јасно зашто се Берлин појављује као спонзор скаредне резолуције о геноциду у Сребреници, која ће, сва је прилика, бити усвојена у УН,  пише Милан Бабовић, заменик главног уредника “Вечерњих новости”.

О ономе шта се збило у варошици на истоку Босне испричано је много тога, али је можда најбоље сублимирано у ставу једног од водећих западних мислилаца Ноама Чомског:
– Ако оно што се догодило у Сребреници хоћете да назовете геноцидом, онда за стварни геноцид нађите другу реч.

Неће се свакако Олаф Шолц и компанија мучити семантиком, али све ово што последњих година раде против нашег народа, укључујући и потоњи покушај да нам на Ист Риверу, попут штафете, предају своју “свастику”, изазваће само кохезију у српском бићу са обе стране Дрине.

Запад годинама већ прави кобну грешку посматрајући Републику Српску као неку ледину коју би да уреди по књигама инџијелима Алије Изетбеговића. Као да она није правни и политички субјекат, са свим легитимним институцијама утемељеним уз потпис великих сила у Дејтону. За те практичаре је сасвим природно да, рецимо, Албанци имају више права у Северној Македонији, иако (још) немају свој ентитет, него Срби у БиХ, који га имају, а којима туриста Кристијан Шмит (опет Немац) декретом одузима имовину, на суд тера председника, укида празнике, уређује историјске читанке…

Заборављају, такође, и да је угаони камен споразума из америчке базе Рајт Патерсон – избегавање доминације једног народа. А, Бошњаци, потпомогнути својим менторима, желе пошто-пото да развласте комшије са којима живе и претворе их у рају. Па, им се тако ћефне да без одобрења трочланог Председништва поменуту резолуцију пошаљу у Њујорк, кршећи све прописане процедуре и принципе одлучивања.

Паралелно са жестоком политичком офанзивом на Републику Српску, срачунату на њену демонтажу и утапање у унитарну БиХ, западни центри моћи спроводе и економски удар на Бањалуку који би могао да угрози свакодневни живот наших сународника. Та “анти РС коалиција” предвођена Америком, намерава да у свом обрачуну са Милорадом Додиком заоштри санкције у привредној сфери, које не би погодиле само владајућу елиту, већ би се негативно одразиле и на обичан свет. Уколико би се примениле темељно, био би угрожен финансијски систем Српске и доведена у питање исплата плата, пензија и социјалних давања.

И баш у том последњем чину изнуривања природно је очекивати активирање одбрамбеног механизма. Јер, Београд не би скрштених руку гледао хуманитарну катастрофу своје сабраће. Уосталом, један од најважнијих легата власти Александра Вучића, уз сузбијање погубног аутономаштва у Војводини јесте и армирање веза са Републиком Српском. Конкретно, Србија је од 2014. године до данас у РС уложила више од милијарду евра и та се инјекција не би прекидала уколико Запад током свог лова на вештице детонира финансијски систем Српске. Напротив.

Напослетку, и сам Додик је јавно запретио да ће РС прогласити самосталност, уколико поменута резолуција буде усвојена на Генералној скупштини УН. У том случају, хтели не хтели, Српска не може остати да лебди као чардак ни на небу ни на земљи и била би још упућенија на сабраћу из Србије. Парадоксално, али Шолц и Шмит ће својим одлукама, на најбољем трагу Бењамина Калаја, урадити више за уједињење Српске и Србије неголи проказани Додик. И можда је то једини начин да се избегне рат који Срби никако не желе. Уосталом, и Бошњацима ваљда неће хтети да живе са “геноцидним” Србима. 

(М.Бабовић, Вечерње новости)

Један коментар

  1. Јелена

    Не бих се много уздала у “браћу преко Дрине” да сам на Додиковом месту. Вучић изгледа исувише резервисан и неискрен јер прима Шмита дајући му легитимитет; поред Додика његов је говор пун општих места – он ће се и Србије манути ако буде морао – онда кад буде чувао “мир и стабилност” по СВАКУ(!!!) цену…

    Сваку цену?м Баш СВАКУ цену???

    А Додику и Српској желим свако добро и да се извучемо, сви, из чељусти зле аждаје…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *