РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ „ГУРА“ СРПСКУ КА НЕЗАВИСНОСТИ?

Милорад Додик, након састанка с руководством Србије у Београду, најавио да ће, у случају усвајања најављене резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, Република Српска „напустити одлучивање у БиХ и уколико то буде потребно, прогласити независност“, те поручио „да ће учинити све да убеди Александра Вучића да подржи одлуке које ће донети РС“

Oбјављивањем одлуке Кристијана Шмита о „Изменама и допунама Изборног закона БиХ, као и накнадне исправке те одлуке“ у Службеном гласнику БиХ, овај „закон“ је, како тврде у ОХР-у, ступио на снагу, што, међутим, не значи да ће се најновији декрет лажног високог представника примењивати и у мањем ентитету дејтонске творевине. Република Српска је најавила да ће – уколико Парламентарна скупштина БиХ не поништи Баварчев „декрет“ и не усвоји нови Изборни закон БиХ – до краја априла донети Изборни закон РС, чији је Нацрт већ добио зелено светло у Народној скупштини. С обзиром на то да је већ сада јасно да ће бошњачке политичке странке у заједничком парламенту у Сарајеву блокирати захтев из Републике Српске, готово је извесно да ће прва српска држава западно од Дрине морати да усвајањем свог Изборног закона одговори на изазов који су јој упутили Шмит и његови наредбодавци.

ПОЗИВ НА ОСТАВКЕ И ОТПОРИ У складу са припремама за усвајање најављеног закона, Влада РС је позвала све српске чланове Централне изборне комисије БиХ, као и чланове републичке, те градских и општинских Изборних комисија у Српској да поднесу оставке. Овај захтев је наишао на позитивну реакцију председника Изборне комисије РС Оливера Благојевића и још четворо чланова овог тела, али је с друге стране кадар прозападне опозиције у ЦИК БиХ Вања Бјелица Прутина поручила да се неће повиновати апелу из града на Врбасу.
„Права и обавезе члана ЦИК БиХ прописани су Изборним законом БиХ и као такви не могу бити предмет ограничења или укидања, па ни захтевања оставке од стране владе било ког ентитета. Такав захтев у правном смислу сматрам незаконитим, а у политичком својеврсним притиском на независан и непристрасан рад члана Централне изборне комисије БиХ“, саопштила је госпођа Бјелица Прутина.
Додатни проблем представља то што ЦИК врши притисак на чланове градских и општинских комисија у мањем ентитету да не испуне захтев Владе РС. Суочени са овим притиском и уплашени да би могли бити санкционисани од Сарајева у случају да поднесу оставке, неки од њих још вагају коме ће се приволети царству. Најављени Изборни закон РС још једном је, нажалост, потврдио постојање огромног, чини се непремостивог јаза између власти и опозиције у РС у погледу схватања виталних националних и државних интереса.
Тако је Младен Иванић, почасни председник ПДП-а и некадашњи члан Председништва БиХ, позвао опозицију да на усвајање Изборног закона Српске одговори бојкотом наредних избора. Овакав Иванићев апел не представља изненађење с обзиром на то да овај искусни политичар већ дуго времена важи за „енглеског играча“ у Српској, а из његове странке (ПДП-а) још нису саопштили хоће ли прихватити савет бившег шефа. Огласио се и председник Српске демократске странке Милан Миличевић од кога смо могли сазнати да ће некад најјача партија мањег ентитета изаћи на наредне изборе, али не и подржати најављени Изборни закон Републике Српске.
„Нема разлога да га подржимо у коначној верзији која ће вероватно бити као Нацрт закона. Разлог томе је што тај закон не доноси пакет интегритета изборног процеса и зато што су такав изборни закон и Републичка изборна комисија у потпуном власништву СНСД-а. Сигурно ћемо изаћи на изборе, а видећемо какви ће то избори бити јер постоји Шмитов наметнути закон, док је у припреми усвајање закона РС. Мислим да ће се многе ствари још мењати“, предвиђа Миличевић.
Очигледно је да прозападна опозиција „минира“ Изборни закон Републике Српске. Иако она не може да спречи његово усвајање, сигурно је да ће њено противљење, као и неспремност појединих чланова ЦИК БиХ из РС (а вероватно и неких чланова градских и општинских изборних комисија) да прихвате захтев владе из Бањалуке послужити као добар аргумент западном делу такозване међународне заједнице да тврди „како цела Република Српска не стоји иза Додиковог закона“.

БОШЊАЦИМА СЕ ЖУРИ У НАТО Да Бошњаци не одустају од намере да, мимо сагласности РС, „угурају“ БиХ у НАТО, потврдио је Денис Бећировић током састанка који је у Бриселу имао са генералним секретаром Северноатлантске алијансе Јенсом Столтенбергом. Бошњачки члан Председништва БиХ затражио је од Столтенберга да се „Босни и Херцеговини пошаље коначни позив за чланство у НАТО-у“, као и да западна војна алијанса „обнови присуство у војним базама у БиХ“. Први оперативац Алијансе је нагласио да је коначни циљ да некадашња централна југословенска република постане члан НАТО-а, али и објаснио саговорнику из Сарајева „да коначну одлуку о тиме треба да донесу грађани Босне и Херцеговине и њихови политички представници“.
Да и поред ове Столтенбергове поруке о „потреби изјашњавања грађана БиХ“, у Северноаталантској алијанси желе да што пре окончају послове око „усисавања“ некадашњег Босанског пашалука може се закључити и на основу оптимистичке изјаве министра одбране Зукана Хелеза „да је БиХ само степеницу далеко од позива за пуноправно чланство у НАТО -у“.
„Постоје сигнали да ћемо добити статус за пуноправно чланство. Радује ме што је НАТО својим недавним иступима управо БиХ означио као земљу најближу пуноправном чланству у Савезу и што је навео да бисмо врло брзо могли добити статус кандидата“, рекао је Хелез на Конференцији стратешких војних партнера којој су присуствовали представници НАТО-а у БиХ.
Може се оваква изјава министра војног – који је измислио присуство руских паравојних формација у Српској – третирати као неозбиљна, али проблем је, верујемо, у томе што најновије Хелезове и Бећировићеве поруке о приступању БиХ Алијанси нису, готово извесно, плод искључиво њихових (тачније бошњачких) жеља да што брже уведу дејтонску творевину у НАТО. Имајући у виду дужности које обављају ова двојица бошњачких политичара, чини нам се много вероватнијим да су они само преносиоци порука „препоручених“ од стране високих политичких и војних функционера Колективног запада, а које људи попут Столтенберга не желе за сада јавно да изговоре. Северноаталантски савез и Бошњаци сарађују у послу тражења модалитета за што брже „убацивање“ БиХ у НАТО, при чему нас не би требало да изненади да – уколико ови први процене да је тако нешто неопходно и могуће – уследи покушај „финализације операције“ мимо сагласности Републике Српске, односно још важећег дејтонског устава.

Додик: Путин треба да иде до краја!

Милорад Додик је, уочи још једне посете Русији – где ће од 23. до 25. априла присуствовати Међународном безбедносном форуму у Санкт Петербургу – у интервјуу телевизији „Русија 24“ отвореније неко икад раније пружио подршку Специјалној војној операцији највеће словенске државе у Украјини.
„Русија има право на заштиту свога народа у Украјини и његове слободе. Председник Путин ће направити озбиљну грешку ако се о било чему буде договарао са Западом. Он треба да иде до краја. Ни Русија ни Србија не треба да верују обећањима Запада јер никакви споразуми са њиховим учешћем нису усмерени на решавање конфликта“, рекао је Додик.

РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ КАО ПРИТИСАК НА РС Република Српска се, поред притисака који имају за циљ улазак БиХ у НАТО, суочава и са претњом најављеног усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација. Пошто, захваљујући руском вету, није прошао план да у Савету безбедности УН Срби буду проглашени кривим за „геноцид у Сребреници“, Бошњаци и њихови западни спонзори – које у овом случају формално као коаутор резолуције предводи Немачка – желе да доведу до краја „мекшу“ варијанту у телу светске организације у којој нема вета сталних чланова СБ.
Колико им је стало да „прогурају“ резолуцију, најбоље показује то да су „западни пријатељи Босне“ прихватили иницијативу Сталне мисије БиХ у Уједињеним нацијама иако им је добро познато да ова идеја Бошњака није претходно добила зелено светло од за то Уставом Босне и Херцеговине једино меродавног органа – Председништва државе. Мада резолуције усвојене у Генералној скупштини УН немају правну снагу оних који доноси СБ, западни покровитељи планиране резолуције верују да ће и оваквим ударом на Ист Риверу нанети тежак ударац РС, али и нашем народу. Због тога су се потрудили да, уместо до сада потребне двотрећинске већине гласова чланова Генералне скупштине, за усвајање документа о Сребреници буде довољна проста већина присутних делегата, што, нажалост, повећава шансе за њено усвајање.

Орбану уручен Орден Републике Српске на огрлици

Премијер Мађарске Виктор Орбан је током посете БиХ боравио у Бањалуци, где му је Милорад Додик уручио високо признаје РС – Орден Републике Српске на огрлици. Председник РС је истакао да је ово највеће одликовање Српске (које је прошле године додељено Владимиру Путину) „одраз наше љубави и пријатељства“, док је Орбан нагласио да ово „није обичан државни акт“ већ је за њега „Орден Републике Српске знак поштовања“.
Делегације Републике Српске и Мађарске водиле су у Бањалуци разговоре о политичким, економским и образовним темама, а одржан је и Економски форум представника више од сто компанија из мањег ентитета БиХ и Мађарске.

Милорад Додик је, оценивши да је могуће да ће резолуција о Сребреници проћи у Генералној скупштини УН, истовремено поручио да ће њено усвајање „закомпликовати односе у БиХ, што Босна и Херцеговина можда неће преживети као јединствена држава“. Након састанка који су, поводом резолуције о Сребреници, у Београду имала руководства Републике Српске и Србије, председник РС је најавио да ће у случају усвајања предложеног документа у Генералној скупштини УН, мањи ентитет „напустити одлучивање у БиХ“, и нагласио да ће „уколико буде потребно, РС прогласити независност“. Додик је, такође, саопштио да ће „учинити све да до Свесрпког васкршњег сабора убеди Александра Вучића да подржи одлуке које ће (због резолуције о Сребреници – К. Б.) донети Република Српска“, из чега се могло наслутити да председник Србије на састанку у Београду није био сагласан са најављеним „чврстим“ одговорима Бањалуке.
То је у свом обраћању јавности на индиректан начин потврдио и сам Вучић апелом упућеном руководству РС „да сваки дан разматра могућности“. Он је, међутим, истакао да Србија „никада неће увести санкције људима из Републике Српске, већ ће делити њихову судбину“, те поручио да ће се Београд „без обзира на то што су шансе за успех минималне, до последњег тренутка борити против усвајања резолуције о Сребреници“.
Време ће, наравно, показати да ли ће Република Српска – у случају да најављена резолуција о Сребреници прође у Генералној скупштини РС – устрајати у својим најављеним чврстим одговорима или ће, под утицајем матице, заузети мекше ставове.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *