Раздор око Столтенберговог наследника

Исказаној сагласности највећих чланица западне војне алијансе – САД, Велике Британије, Немачке и Француске – да нови генерални секретар буде бивши холандски премијер Марк Руте, противљење изразило неколико мањих земаља, од којих неке имају и своје кандидате

За НАТО, веома ангажован у руско-украјинском рату – у коме здушно помаже режим у Кијеву, једно од важних питање је ко ће на месту његовог генералног секретара ове године наследити Јенса Столтенберга. Консензус о томе још није ни на видику, иако би избор требало да се обави на самиту Алијансе, заказаном за јул у Вашингтону. Од идеје да на чело западног војног савеза, поводом 75 година његовог постојања, дође жена, већ се, практично, одустало, а сада су у току полемике међу чланицама, на моменте врло оштре, о томе ко би, и зашто, требало да буде наследник агилног Норвежанина, који је на садашњу функцију дошао пре десет година. Занимљиво је да су у „клинчу“ највеће земље са групом неких од мањих и најмањих чланица које, очигледно, рачунају на формално правило да сви глaсови вреде jеднако.

ЗА РУТЕА И ПРОТИВ ЊЕГА Кад је недавно, из седишта НАТО-а у Бриселу, процурила „поуздана информација“ да су се његове четири највеће и најутицајније чланице – САД, Велика Британија, Француска и Немачка – сагласиле да на чело Алијансе дође одлазећи премијер Холандије Марк Руте, почело се говорити да је Столтенбергов наследник „већ изабран“. Односно да ће на јулском самиту НАТО-а у престоници САД њихова жеља бити преточена у коначну одлуку. Ствари су, међутим, убрзо потом почеле да се компликују, јер је неколико земаља јавно саопштило да још немају дефинисан став о том питању, што је аутоматски наговестило и могућност постављања „рампе“ за Рутеа, пошто се о избору генералног секретара одлучује консензусом.
Компетентност Рутеа је, још пре наводног договора „велике четворке“, под упитник ставила премијерка Естоније Каја Калас, кандидујући саму себе за Столтенбергову наследницу. Крајем прошле године, док се чинило да ће „нови Столтенберг сигурно бити жена“, Каласова је, на једном скупу у Вашингтону, са нескривеном иронијом, говорила о могућој кандидатури холандског колеге. „Пошто се залажемо да генерални секретар буде жена, и то из земље која одваја најмање предвиђена два одсто свог БДП-а за одбрану, односно за потребе НАТО-а, логично је да на чело нашег војног савеза дође Руте.“ Осим на оном што је очигледно, а то је да Руте није жена, иронија се темељила и на чињеницу да је уплата Холандије за одбрану годинама знатно мања од прописане „квоте“ у Алијанси.
После Каласове, неслагање с кандидатуром Рутеа саопштиле су Мађарска и Турска. Иза њих, у протеклих неколико седмица, појавили су се и нови отпори идеји да Руте буде нови генерални секретар Алијансе, као и нови предлози ко би тај посао, „у сложеним околностима какве су садашње“, могао да обавља боље од њега.
Треба подсетити да се функција генералног секретара НАТО-а, као једна од најпрестижнијих на свету, не добија преко конкурса, за њу се не кандидује, нити су услов јасно прописане квалификације и биографија. За избор је, иако то нигде не пише, најважнији глас САД иако, формално, глас сваке чланице – а сада их је 32 – има исти значај и снагу вета. Није тајна да ће се и овога пута „гледати“ да и будући генсек има тврд став према Русији. А после недавне изјаве Доналда Трампа, поновног кандидата за председника Америке, да не би бранио земље чије су уплате за заједничку одбрану мање од договорене суме, могло би се догодити да се усвоји чврст принцип да Столтенбергов наследник не може бити из земље која важи за несавесног платишу. Пошто су се због руско-украјинског рата, односно слања војне помоћи режиму Владимира Зеленског залихе наоружања у целом НАТО-у знатно смањиле, у времену које долази Алијанса ће морати озбиљно да поради на обнови својих потенцијала за извођење борбених дејстава. Уз то, треба имати на уму да се сукобу на европском истоку не назире крај, иако је ушао у трећу годину.

ГЛАСОВИ „МАЛИХ” Досад најоштрије противљење евентуалном доласку Рутеа на чело НАТО-а изрекла је Летонија, уз примедбу да се упорно избегава шири разговор чланица о наследнику Столтенберга. Шеф дипломатије те балтичке државе Кришјанис Каринс (који је 10. априла напустио функцију због коришћења луксузних летова у време док је био премијер) изјавио је недавно: „Знамо да морамо постићи консензус 32 чланице, а и даље нам недостаје искрена и отворена дискусија о томе шта тражимо од лидера (ген. секретара), а посебно о томе шта је његов задатак и како видимо развој НАТО-а у току његовог долазећег четворогодишњег мандата.“
Министар Каринс је, наравно у име владе у Риги, такође казао да се новије чланице Алијансе – иако су у савез ушле пре више од две деценије – још не осећају равноправним, и да је право време да се балтичке и источноевропске земље посматрају као потенцијални извор генералног секретара, „јер, можда, боље од других разумеју опасност од Русије“. Ваља рећи да је управо Каринс, до поменутог скандала који га је коштао положаја, био припремљен за кандидата за челно место у НАТО-у.
Летонији је посебно засметала чињеница да се Рутеова Холандија само једном, и то 2022, приближила квоти од два процента БДП-а за одбрану, када је издвојила 1,64 одсто. С друге стране, ова бивша совјетска република ће ове године, како је најављено, за систем одбране потрошити око три процента националног дохотка. Од Земље лала у томе су издашније и летонске комшинице Естонија и Литванија, а то ће, према датим обећањима, бити и новопримљене чланице са европског севера Шведска и Финска.
Уверене да би се евентуални рат Русије и НАТО-а, углавном, одвијао преко њихових леђа, мале балтичке земље сматрају да би њихов човек сигурно са максималном енергијом и посвећеношћу обављао посао главног оперативца Алијансе. Незадовољни, указују на могућност да ће Руте, уколико постане 13. генерални секретар, бити већ четврти Холанђанин на тој функцији од „рођења“ НАТО-а 1949.
Противкандидата Рутеу истакла је и Румунија. На „црту“ Холанђанину спреман је да изађе шеф те источноевропске државе Клаус Јоханис. Он је, како се истиче у Букурешту, намеру да се кандидује најавио након вести да су САД, Велика Британија, Немачка и Француска почеле да „гурају“ Рутеа и намећу га осталим чланицама. Свесни су Румуни, као и још најмање десетак земаља које не мисле као „велика четворка“, да ће тешко срушити „Бајденовог фаворита“, тј. Рутеа, али не намеравају да се повуку без борбе. Првенствено због тога што, како истичу, Руте нема добре контакте са источноевропским земљама, онима који су „најближе Русији“.
„Источњацима“, као и онима на северу Европе највише, рекло би се, смета досад испољавана шкртост Холандије кад је реч о издацима за одбрану, односно за заједничку безбедност Алијансе. „Богатији су, али мање издашни од нас“, неретко се чује из тог табора. Кад је о Румунима реч, постоји још нешто због чега они не би гласали за Рутеа. Памте, наиме, његово вишегодишње противљење уласку Румуније у Шенген, при чему је говорио да је та земља огрезла у криминалу и корупцији.
Започете полемике око Столтенберговог наследника, по свему судећи, наставиће се све до избора новог челника НАТО-а, а на њихов интензитет вероватно ће утицати и даљи ток руско-украјинског сукоба у којем „фаворит“ Алијансе не стоји добро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *