После проруског премијера и проруски председник

Избор за шефа државе блиског сарадника премијера Роберта Фица нова је потврда да већина Словака не подржава све мере ЕУ и НАТО-а, чија је чланица и њихова земља

Петер Пелегрини (48), блиски сарадник проруског премијера Роберта Фица, победио је у другом кругу председничких избора у Словачкој прозападног кандидата опозиције Ивана Корчока. На гласању одржаном прошле суботе, досадашњи председник парламента Пелегрини освојио је 53,85 одсто гласова, а његов противкандидат бивши министар спољних послова Корчок, који је у првом кругу стекао предност, 46,14 одсто.

ОДМЕРАВАЊЕ ПРОРУСКИХ И ПРОЗАПАДНИХ БИРАЧА И ови избори, као и прошлојесењи, када је биран премијер, увелико су тумачени као надметање бирача наклоњенијих Москви и оних више окренутих Западу, међу 5,4 милиона грађана Словачке, чланице и Европске уније и НАТО-а. Према оцени аналитичара, превагу новом шефу државе донеле су присталице националистичке СНС, која је у влади са Фицовом странком Смер и Пелегринијевим Хласом. Кандидат СНС је у првом кругу био трећи са подршком око 12 одсто бирача.
„Подржаћу владу у њеним напорима за побољшање живота људи, и борити се да Словачка остане на страни мира, а не на страни рата“, рекао је Пелегрини у победничком говору. Он ће, као шести председник од осамостаљења ове средњоевропске земље од Чехословачке (1993), у председничкој фотељи наследити прозападну либералку Зузану Чапутову, која је некандидовање на овим изборима објаснила „професионалном и људском исцрпљеношћу“. Корчок, који је раније био изасланик у ЕУ и амбасадор у САД и Немачкој, признао је пораз, али и оптужио свог ривала и премијера Фица да су га дискредитовали тврдњама да би Словачку гурао у рат.
Пелегрини је био премијер Словачке (2018–2020), министар и заменик министра. Дуго је био члан Фицове партије Смер, али ју је напустио пре четири године и основао страну Хлас, која, званично, има социјалдемократско усмерење. Спикер парламента постао је након парламентарних избора минуле јесени.

ДОБИТАК ЗА ФИЦА У Словачкој шеф државе нема велика овлашћења, његова функција је, углавном, протоколарна, али је за земљу много корисније ако делује у сагласности с владом у чијој су надлежности главне политичке одлуке. Председник је врховни командант оружаних снага, ратификује међународне уговоре и може да стави вето на законе или да их оспори пред уставним судом чије судије он именује.
Пелегрини важи за умеренијег политичара од Фица, али у потпуности подржава премијера у сада кључном питању за земљу – односу према руско-украјинском рату. И он, као и Фицо, сматра да Словачка не треба да наоружава режим у Кијеву – што је нови кабинет прекинуо одмах по формирању – јер верује да Украјина не може добити рат против Русије. Овакав став Словака веома иритира Запад, где је врло раширено уверење да власт Словачке све више потпада под утицај Москве и мађарског премијера Виктора Орбана који је, такође, противник наоружавања Украјине и заговорник отпочињања мировних преговора.
Фицова влада свој став према Украјини брани тврдњом да је он производ воље грађана који и даље имају много разумевања за оружану акцију коју је Москва предузела пре нешто више од две године. Студија објављена пред ове председничке изборе је показала да једва 40 одсто Словака сматра да је Русија главни кривац и узрочник рата који траје у њиховом комшилуку.
Словачка наставља да шаље хуманитарну помоћ Украјини, прима избеглице из те земље али, истовремено, оштро осуђује изјаве појединих европских политичара о потреби да НАТО пошаље трупе на украјинско ратиште. Словаци, једноставно, не желе да постану мета ни руске ни НАТО стране, односно да њихова деца гину у рату који они листом осуђују.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *