Насиље које се продужава унедоглед

Израел, САД и рат у Гази

После пола године рата у Појасу Газе Израел се нашао у необичној ситуацији: док војно стоји прилично солидно – главнина снага Хамаса је потучена и расута широм енклаве док се други противници, посебно Хезболах, понашају опрезно – на политичком фронту стоји све слабије

У Тел Авиву и Јерусалиму одржани су велики антивладини протести. Демонстранти су у Тел Авиву блокирали главне саобраћајнице, а у Јерусалиму су се окупили око резиденције израелског премијера Бењамина Нетанијахуа. Окривљују владу да није успела да испослује ослобађање талаца који су и даље у заточеништву и о чијој судбини има мало поузданих сазнања. Док једни позивају да десничарска влада поднесе оставку, други захтевају да се израелском преговарачком тиму дају широка овлашћења на преговорима о ослобађању талаца који се одржавају у Каиру, извештава „Дојче веле“.
Нетанијаху се, за сада, без одступања брани и од унутрашњих и од спољних критика начина на који његова влада води рат. Тврди да се израелска војска понаша у складу с највишим стандардима борбе у урбаном подручју, те је окупљање противника рата у Гази и њихову критику Израела у разним државама означио као још једну инстанцу антисемитизма.
Упозорења о стању ратне економије допиру из Израелске банке. Према речима њеног гувернера Амира Јарона, како би се одржала фискална дисциплина, потребно је план о повећању војних трошкова уравнотежити резањем цивилних издатака. Међутим, у извештају банке наводи се да ни уравнотежење није довољно, те да је потребно повећати буџетске приходе. Израелски посланици усвојили су амандмане на буџет за 2024. године према којима је предвиђено додавање више десетина милијарди шекела за финансирање ратних операција, а планира се додатних 20 милијарди за војску у текућој години (вредност једног шекела је нешто већа од четвртине долара).
Питање ко ће и колико сносити бреме ратних трошкова поново разбуктава старе расправе унутар израелског друштва, оне које је рат успео да примири, али не да разреши. Израелска банка упозорила је на економску штету уколико ултраортодоксна јеврејска заједница и даље буде уживала изузеће од војне службе. Сугерише да би требало проширити обухват војне службе и на ову популацију како би се економска штета коју рат неизбежно доноси искључењем војника из радне снаге равномерније распоредила унутар друштва. Још крајем фебруара Нетанијахуова влада навела је да ће тражити начин да сузи изузећа од војне службе, међутим, пошто њен опстанак зависи од подршке ортодоксних и крајње десних странака, мало је вероватно да ће краткорочно бити спремна да предузме тако рискантан политички потез.

РЕГИОНАЛНИ ФРОНТ На северу израелске ваздухопловне стране изводе најзамашније операције од почетка рата. У нападима на сиријску провинцију Алеп страдало је више десетина људи. У Сирији Израел напада и припаднике либанске шиитске милиције Хезболах и припаднике и заповеднике Иранске револуционарне гарде.
На граници према Либану траје за сада сукоб ниског интензитета, у којем је страдало око 250 припадника Хезболаха и више десетина цивила. Иако је реч о спорадичним дејствима против појединачних мета, број жртава није много мањи него у рату који је 2006. године вођен у Либану када је према изворима Хезболаха страдало 250 припадника ове милиције, док израелски извори дају вишу процену од око 600 смртно страдалих.
У сиријској провинцији Алеп, у нападу 29. марта, погинуло је више од 30 сиријских војника. Према аналитичару војне ситуације на Блиском истоку Фабијану Хинцу, циљ напада у Сафири била су складишта производних погона мотора на чврсто гориво. У овим погонима Сирија је производила сопствене верзије иранских ракета „фатех 110“ и „зелзал“. У питању су локације на којима делују поједине шиитске милиције. Нејасно је да ли се ту у последње време изводила било каква производна активност.

ДВА КОЛОСЕКА АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ Тежак пораз је претрпела израелска политика приликом гласања у Савету безбедности УН, који је 25. марта усвојио резолуцију у којој захтева да се сместа успостави примирје у Гази, као и да се без одлагања ослободе таоци. Четрнаест чланица Савета безбедности гласало је за усвајање ове резолуције, док су Сједињене Државе, уобичајено верни израелски савезник пред највишим телима међународне политике, биле (само) уздржане. Портпарол Стејт департмента Џон Кирби истакао је да уздржавање САД на гласању у СБ не одражава промену америчке политике. „Ништа се није променило око наше политике. Ништа“, каже Кирби. У први мах израелска влада је на овај амерички потез реаговала бурно, отказивањем раније посете двојице званичника израелске владе Вашингтону, где је требало да расправљају о плановима за операцију у граду Рафи, на самом југу Појаса Газе.
Опадање израелског кредибилитета у светској политици могло се видети и у интервјуу с бившим америчким председником Доналдом Трампом за израелски лист „Хајом“. Трамп је навео да би и сам слично поступио после напада који су се 7. октобра прошле године одиграли на југу Израела, али да „Израел мора да буде пажљив зато што губи подршку света“. „Морате завршити тај рат“, рекао је Трамп.
Међутим, израелски и амерички званичници се размимоилазе око начина на који се може окончати рат. Док и у израелској влади и у израелском јавном мњењу постоји широка подршка за извођење операција у Рафи, амерички званичници позивају на опрез и детаљно планирање евакуације цивилног становништва пре војних операција. Тешка хуманитарна ситуација каква је већ сада у Рафи и широм Појаса Газе упућује да би број страдалих цивила могао да се драматично увећа. Према подацима које објављује Министарство здравља у Гази, до сада је убијено више од 32.000 људи, док се 8.000 води као нестало.
Израелски званичници углавном предлажу само оне мере које би привремено олакшале ситуацију. Током боравка у Вашингтону министар одбране Јоав Галант предложио је да се установе мултинационалне војне снаге које би чинили припадници војски арапских држава. Ове снаге би требало да преузму старање о безбедности у Гази и врше обезбеђење конвоја с хуманитарном помоћи. Уколико би дошло до окупљања и распоређивања ових снага, то би могао бити корак ка стварању управних и безбедносних структура у Гази после Хамаса – за шта до сада ни Израел ни међународна заједница нису предложили кредибилни план. „Постоји известан напредак у заступању ове иницијативе и у погледу спремности Бајденове администрације да о њој разговара, као и у отворености арапских држава за ову замисао“, каже виши израелски званичник по наводима „Аксиоса“.
Према досадашњим изјавама, арапске државе нису спремне да пошаљу своје снаге, али би могле размислити о слању миротвораца након рата. „Аксиос“ наводи да се идеја о мултинационалним снагама појавила током посете америчког државног секретара Ентонија Блинкена Каиру, где је разговарао с више арапских званичника. Према наводима америчких званичника, Египат је показао највећу спремност у вези са спровођењем ове замисли, али да упућивање војних снага уследи после позива који би упутила Палестинска управа, те да се остварује у контексту решења које обухвата две државе, Израел и независну Палестину.
Током посете Израелу Блинкен је навео да је Тел Авиву потребан „кохерентан план“ или ће се суочити с катастрофом у Гази. Нетанијахуов кабинет је половином марта објавио план о поратној Гази, документ од једне стране који не предвиђа никакву улогу за Палестинску управу у Појасу Газе, те заговара увођење широке безбедносне тампон-зоне унутар енклаве, чему се САД противе.
У исто време наставља се америчко снабдевање израелске војске убојним средствима нужним за извођење војних операција, упркос широком домаћем политичком противљењу. Бајденова администрација је крајем марта одобрила трансфер бомби и борбених авиона вредан више милијарди долара. Овај пакет укључује више од 1.800 бомби типа МК84, тежине око једне тоне и 500 бомби типа МК82, које су тешке око 250 килограма. Према извештају „Вашингтон поста“, бомбе МК84 коришћене су у дејствима на територији Појаса Газе у којима су забележене масовне цивилне жртве. Амерички Конгрес одобрио је овај извоз оружја пре више година, тако да није било потребно ново изјашњавање америчких законодаваца. Међутим, поједини конгресмени из редова Демократске странке указују на то да би извоз оружја Израелу требало да постане услован, као и да зависи од начина на који израелске снаге изводе своје операције.
Израел се користи неороченим продужењем операција да темељно мења демографске, политичке и географске чињенице у Појасу Газе, бележе критичари. Међутим, рат у Гази чврсто је спрегнут са унутрашњим политичким односима у Израелу и, напослетку, с политичком судбином тамошњег премијера. Док год је тако, и уз двосмислени и неодлучни међународни притисак, нема изгледа да ће Израел понудити било какву уверљиву путању за окончање рата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *