Израел, Иран и лакоћа ескалације

Прошлу седмицу, готово без премца од почетка рата у Гази, обележили су велики догађаји који могу далекосежно да се одразе на укупну регионалну ситуацију. Могућа ескалација потмулог сукоба Израела и Ирана – што се често наговештава, али се, срећом, ретко остварује – баца у засенак све друге чиниоце блискоисточне динамике. Одмерити ризик, када се већ готово пословично наводи да општи сукоб не одговара ниједној страни, биће средишње питање у обема престоницама

Прошла недеља отпочела је вешћу о израелском нападу на крило зграде иранске амбасаде у Дамаску. Према доступним извештајима, погинуло је шеснаест људи, међу њима седморица заповедника иранске Исламске револуционарне гарде, петорица припадника милиција које подржава Иран, један ирански војни саветник, један борац Хезболаха и двоје цивила. Најистакнутија међу страдалим личностима је генерал Мохамед Реза Захеди, заповедник снага Кудс у Либану и Сирији. Аналитичари га описују као кључну личност у Техерану за координацију односа између Ирана, Хезболаха и сиријског председника Башара Асада. Погинуо је и Захедијев заменик, бригадни генерал Мохамед Хади Хаџи Рахими. Ирански амбасадор у Сирији сместа је осудио овај напад као кршење међународних конвенција о неповредивости дипломатских представништава. Навео је да су напад извеле израелске снаге испаљивањем „шест ракета из авиона Ф-35“. Израел се, по обичају, уздржавао да званично потврди своје учешће у овом нападу.
Последњих неколико месеци учестали су израелски напади усмерени против високорангираних иранских војних официра и саветника у Сирији. У децембру прошле године у ваздухопловном нападу у предграђу Дамаска погинуо је дугогодишњи ирански саветник у Сирији Сејед Рази Мусави док је у јануару у сиријској престоници страдало најмање пет иранских војних саветника. У марту, ирански саветник био је жртва напада у Деир ез Зору, области на истоку Сирије, недалеко од ирачке границе.
Одмах су уследиле спекулације о размерама и могућим правцима иранског одговора.
У међувремену је дошло до наглог погоршања расположења међународне јавности према Израелу. Не због већег броја напада на територијама неколико суседних држава, насиља на Западној обали или десетина хиљада страдалих у Појасу Газе – повод за распаљено нерасположење био је напад дроном на неколико возила хуманитарне организације Централна светска кухиња (World Central Kitchen) у којем је погинуло седморо људи, углавном држављана различитих западних држава. Према наводима представника хуманитарне организације, израелске власти биле су обавештене о кретању конвоја. Према медијским извештајима, на конвој која су чинила три возила изведено је више напада, док су се она кретала на великој међусобној удаљености.
Израелске власти саопштиле су да ће спровести темељну истрагу овог случаја. Војска је отпустила двојицу официра и изрекла је опомене појединим вишим командантима након што је током истраге утврђено да је у извођењу напада дошло до озбиљних грешака и кршења процедура. „Напад на хуманитарно возило је тешка грешка проистекла из озбиљног неуспеха због погрешне идентификације, грешака у доношењу одлука и деловања супротног стандардним оперативним процедурама“, наводи се у саопштењу израелске војске. Због овог инцидента у телефонском разговору са израелским премијером, председник САД Џозеф Бајден запретио је да ће, уколико Тел Авив не умањи штету коју трпе цивили у Гази, доћи до промене америчке политике према Израелу. Слични гласови пристигли су из још неколико западних престоница.

ДЕЕСКАЛАЦИЈА У ГАЗИ? На самом крају прошле недеље пристигла је вест да Израел повлачи велики део својих снага из јужног дела Појаса Газе, где ће остати распоређена само једна бригада и то на линији поделе између северног и јужног дела ове енклаве. Овај потез изазива приличну пажњу, упркос томе што су израелске војне власти раније најављивале да ће интензивне војне операције потрајати неколико месеци, а да ће потом деловање бити сведено на препаде и повремене нападе на појединачна упоришта. Посебно је значајно повлачење из Кан Јуниса, снажног упоришта Хамаса где се борбе воде већ четири месеца (у северним деловима Газе интензивне борбе потрајале су око два месеца). Израелски извори наводе да су се поједине бригаде 98. дивизије, која је распоређена у Кан Јунису, бориле беспрекидно више месеци.
Према проценама израелских коментатора ово повлачење одиграва се у време када борбена снага Хамаса није потпуно нарушена. Према објављеним израелским подацима, у борбама је убијено 13.000 припадника ове оружане групације, те су према овим изворима функционалне остале две бригаде, односно шест батаљона, од којих се највећи део налази у Рафи.
Да ли су и како ови догађаји узајамно повезани? Спомињу се различите могућности. Према једнима, реч је о одвајању снага са фронта од секундарног значаја у очекивању већег сукоба са Хезболахом у Либану или неким другим обликом масивније иранске одмазде. Други пак сматрају да је у питању промена израелске политике под америчким притиском, те опредељење да се будуће операције изводе препадима на поједина упоришта Хамаса а не дуготрајним опсадама насеобина у којима се ова формација налази. На крају, неки сматрају да је реч о делу наума да се становништво евакуише из Рафе, те изведе напад на овај град, једино место у којем нису вођене опсежније војне операције у досадашњем току рата.
Према извештају Ројтерса већ у прошлу недељу су поједини становници Кан Јуниса, који су уточиште потражили у Рафи одлучили да се врате у своје место. Такође је дошло до повећања количина хуманитарне помоћи која пристиже у Појас Газе, што су од Израела захтевале различите владе последњих неколико месеци.

ИРАНСКА ЕСКАЛАЦИЈА? Без обзира на размимоилажења аналитичара блискоисточних прилика, готово је једнодушно уверење да напад у Дамаску није попут ранијих напада, те да се може упоредити тек са америчким нападом у јануару 2020. године у којем је погинуо генерал Касем Сулејмани са својим сапутницима недалеко од багдадског аеродрома.
Мохамед Реза Захеди је током Ирачко-иранског рата био заповедник 14. дивизије Имам Хосеин. Његов земљак из Исфахана и садашњих заповедник Исламске револуционарне гарде Хосеин Салами такође је командовао овом јединицом. Захеди је обављао високе дужности у оквиру Револуционарне гарде, укључујући командант њеним копненим и ваздухопловним снагама. Био је и заповедник Либанског корпуса снага Кудс. У питању је један од главних командних положаја уколико се у обзир узме важност Хезболаха и Либана у укупној иранској блискоисточној стратегији. Америчке власти увеле су му санкције 2010. године наводећи да је имао „кључну улогу у иранској подршци Хезболаху“ те да је служио као „веза између Хезболаха и сиријских безбедносних служби“. Према појединим извештајима, као заповедник Одељења 2000 надзирао је рад Јединице 2250 снага Кудс, задужене за логистику и подршку Хезболаху (њен заповедник Раза Мусави страдао је у прошлогодишњем нападу).
С обзиром на готово намерну отвореност напада, тешко је замислив сценарио у којем Иран неће узвратити. Међутим, иранско вођство се нашло у својеврсној дилеми – уколико реакција буде слаба и неуверљива, то неће вратити равнотежу и одвратити Израел од сличних будућих напада, а ако реакција буде превише жестока, постоји могућност распламсавања ширег сукоба који за обе укључене стране представља ризик, непознату територију на коју нико није вољан да ступи.
Од самог почетка рата у Гази Израел изводи нападе против снага Хезболаха у Либану, са превасходном намером да их одврати од сукоба и истовремено врши припреме за могуће обухватније дејство у овој земљи. Уколико дође до разбуктавања сукоба у овом подручју постоји ризик да се појединачни припадници „Осовине отпора“, скупине различитих група које имају иранску подршку, а делују против израелских и америчких интереса на Блиском истоку, одвојено сукобљавају са Израелом те изоловани изгубе велики део своје борбене снаге.
За сада, Иран је своје снаге ставио у стање повишене борбене готовости, према наводима западних медија који се позивају на анонимне иранске изворе. Виши званичник америчке администрације изјавио је за Си-Ен-Ен да САД очекују „знатан“ напад те да и САД и Израел верују како је ирански одговор „неизбежан“. „Упозоравамо вас, ниједан непријатељ нашег светог поретка неће остати без одговора“, рекао је у свом говору током погребних свечаности заповедник Револуционарне гарде Хосеин Салами.
Израелски министар одбране Јоав Галант и начелник генералштаба Херзи Халеви изјавили су да је Израел спреман на сваку евентуалност у случају иранске одмазде. „Знаћемо како да се одбранимо и деловаћемо у складу са једноставним принципом: ко год нас повреди или намерава да нас повреди, ми ћемо повредити њега“, изјавио је израелски премијер. Предузете су различите превентивне мере против евентуалног напада дроновима или другим навођеним пројектилима. Проширено је ометање сателитских навигационих система у Тел Авиву и Јерусалиму. Израел се овим методама користи већ месецима на југу и северу земље где су у току борбене операције различитог интензитета. Мере предострожности предузете су и у израелским дипломатским представништвима широм света.
Грађани су похрлили ка супермаркетима, банкоматима и бензинским пумпама. Напетост не јењава а геополитичке рачунице лако се претворе у бриге о конзервираној храни и флашираној води. О цени горива да се и не говори.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *