IRANSKI NAPAD NA IZRAEL: IZMEĐU PREKRETNICE I TEATRA

Tumačenja svih motiva i posledica ovog značajnog događaja su oprečna, ali je izvesno da je nekoliko časova u noći između 13. i 14. aprila učinilo, ukoliko je tako nešto uopšte moguće, bliskoistočne prilike još težim

Zavodljivo je neposredni iranski napad na Izrael označiti kao prekretnicu, ali bi to verovatno bilo i preterano. Isto tako, deluje preterano da se čitav događaj, kako sugerišu pojedini komentatori, označi kao unapred dogovorena predstava, pažljivo odmereno delovanje usmereno ka povratku ravnoteže, i posledično uzajamnog odvraćanja. Veliki napad nosi veliki rizik, bez obzira koliko je uspešan i kolika je šteta naneta, odnosno koliko je odmeren, te da li su različiti akteri unapred upoznati s planiranjem.

IRANSKI PRVENAC Vojno, već u narednim danima osnovne činjenice postale su jasne: iranske snage su prvi put sa svoje teritorije izvele napad na teritoriju Izraela. Ispaljeno je, prema izraelskim podacima, 170 dronova, oko 35 krstarećih raketa i oko 100 balističkih raketa. Glavna meta je, po svoj prilici, bila baza izraelske avijacije Nevatim, na jugu Izraela, u kojoj su stacionirani avioni F-35. Veliki deo ovih projektila je presretnut, često izvan izraelskog vazdušnog prostora. Zabeležena je šteta na vazduhoplovnoj bazi Nevatim: navodno je oštećen jedan transportni avion Ce-130 Herkules, avionska pista i nekoliko praznih skladišta. S druge strane, izraelska protivraketna odbrana pokazala je da je kadra da se nosi s balističkim raketama, ali je još jasnija visoka cena ove odbrane.
S političke tačke gledišta, stvari su daleko manje jasne. Moglo bi se ispostaviti da će obe strane imati koristi od ovog napada. Iran se legitimisao, i pred domaćom i pred širom muslimanskom javnošću, kao država kadra da izvede sofisticirani vojni napad na Izrael, te kao jedina zemlja koja se odlučno bori za palestinsku stvar.
Za Izrael bi stvari politički mogle biti još povoljnije. Naime, koliko pre nekoliko dana, vlada se nalazila u političkom ropcu. Pritisci su dolazili sa svih strana a ratu u Gazi se posle šest meseci nije videlo ishodište. Nedeljnik „Ekonomist“ je na naslovnoj strani prikazao „usamljeni Izrael“ nesigurno pobodenom zastavom u beskrajnom pustinjskom prostranstvu. Izraelski liberalni list „Harec“ objavio je u dramatičnom članku da je „potrebno izreći neizrecivo“ – „Izrael je pretrpeo poraz, potpuni poraz“.

DOBITAK ZA IZRAEL Međutim, posle opsežnog iranskog napada, stvari su se za Izrael pred zapadnim, i posebno američkim, političkim establišmentom, munjevito popravile. Tokom nekoliko dramatičnih sati brojni kongresmeni, guverneri, gradonačelnici i druge vodeće političke ličnosti izrazili su svoju nepokolebljivu podršku Izraelu. Ova promena raspoloženja nema samo medijsku već i praktičnu stranu.
Naime, izraelska odbrana košta, i to mnogo. Prema pojedinim procenama ukupni troškovi odbijanja iranskog napada procenjuju se na oko milijardu dolara. Iako je Iran sklon da potceni finansijske troškove proizvodnje svog naoružanja – ni dronovi „šehid“ nisu jeftini koliko može da deluje – nesumnjivo je da je izraelska odbrana, čak i kada ima ispomoć američkih snaga u regionu, skuplja od iranskog napada.
Izglasavanje dodatne američke pomoći Izraelu zaglavljeno je u Kongresu pošto je povezano s kontroverznim izglasavanjem dodatne pomoći Ukrajini, kao i predlozima u vezi a regulisanjem južne američke granice. Sada pojedini republikanci u SAD koji su snažno naklonjeni Izraelu insistiraju da se o pomoći toj zemlji glasa što pre, nepovezano s drugim zakonskim predlozima.
Ukupan paket pomoći koji je predsednik SAD Bajden predložio na usvajanje Kongresu 20. oktobra obuhvata iznos od 106 milijardi dolara. Od toga 8,7 milijardi je opredeljeno kao pomoć Izraelu: četiri milijarde za kupovinu dodatnih sistema Gvozdena kupola i Davidova praćka, 1,2 milijardi za razvoj sistema Gvozdeni mlaz (lasersko oružje koje bi trebalo da odmeni Gvozdenu kupolu za pojedine grupe ciljeva) i 3,5 milijardi dolara za dodatno vojno finansiranje. Ovaj finansijski paket uključuje i 5,4 milijarde dolara za američko Ministarstvo odbrane kako bi se povećala proizvodnja ključno važne municije i popunile zalihe one municije koja je prodata ili donirana Izraelu.
Političku korist Izraelu može doneti i to što se Bajdenova bliskoistočna politika pretvorila u seriju neuspeha. Posle Bajdenovog „Nemojte“ i, kako navode brojni izvori, raznih zakulisnih pokušaja da se Iran odvrati od napada, upitno je koliko će kredibilni biti pokušaji važnog dela američkog spoljnopolitičkog establišmenta da odvrate Izrael od daljih operacija u Gazi – koju Izraelci sada percipiraju kao samo još front u iranskom ratu protiv Izraela.
Celokupno američko delovanje prethodnih nekoliko nedelja – pokušaji vrha obaveštajnog establišmenta da isposluje u zadnji čas dogovor o taocima i primirju između Hamasa i Izraela, pritisci na Izrael da odustane od ofanzivnih operacija u Rafi kako ne bi bila izazvana dodatna humanitarna katastrofa, te direktni pritisci usmereni direktno na opstanak Netanijahuove vlade – mogu se sagledavati kao pokušaji deeskalacije. I svi zajedno, pretrpeli su neuspeh.
Čak se i dejstvo američke avijacije i protivraketnih snaga može protumačiti u ovom smislu – pokušaj da se umanji šteta po ciljeve u Izraelu, te na taj način umanje šanse za izraelskim uzvratnim napadima. Izuzev pilotske umešnosti u presretanju dronova i krstarećih raketa, Amerikanci u celoj stvari nisu ostvarili mnogo uspeha.

DOMET MOĆI TEHNOLOŠKOG UMEĆA Postoje različiti izvori ko je šta i gde oborio, te koliko je ispaljenih projektila otkazalo u letu prema Izraelu. Kao i različiti izvori o uključenim snagama u napad. Stoga navedene podatke ne bi trebalo smatrati konačnim.
Američka mornarica presrela je najmanje tri balističke rakete presretačima sistema Egida s razarača raspoređenih u istočnom Mediteranu, saopštio je Oren Liberman podatke Pentagona. Navedeno je da je američka avijacija presrela više desetina dronova i krstarećih raketa u sirijskim oblastima Sveida i Dera na jugu zemlje prema granici s Jordanom. Jordansko vazduhoplovstvo presrelo je više meta u svom vazdušnom prostoru, a ostaci oborenih dronova zabeleženi su južno od Amana.
Najveću ulogu odigrale su izraelske odbrambene snage, uključujući avijaciju koja je delovala u vazdušnom prostoru okolnih država. Na taj način veliki deo meta – posebno sporih dronova i krstarećih raketa – onemogućen je i pre ulaska u izraelski vazdušni prostor. Odbrambeno dejstvo otpočelo je ranim radarskim upozorenjem iz baza američke Centralne komande u blizini Irana. Ovi radari zabeležili su pokretanje talasa napada dronovima (ovim letelicama potrebno je više časova da pristignu od Irana do Izraela) a zatim talas krstarećih i balističkih raketa (kojima je potrebno desetak minuta do cilja). Izrael se priključio regionalnoj vojnoj komandi koju predvode SAD još 2021. godine u vezi sa inicijativom Avramovi sporazumi tadašnje američke administracije.
Izraelska odbrana oslanja se na višeslojni protivvazduhoplovni sistem. Sistemi Gvozdena kupola i Davidova praćka namenjeni su za presretanje ciljeva kratkog i srednjeg dometa. Gvozdena kupola je tako privukla veliku pažnju tokom različitih napada iz Pojasa Gaze ili sa teritorije južnog Libana. Međutim, ključnu ulogu u odbijanju iranskog napada (ili barem najvećeg njegovog dela) imali su sistemi Strela (Arrow), namenjeni za presretanje balističkih raketa.
U pitanju su sistemi osmišljeni za presretanje balističkih raketa srednjeg i velikog dometa koji su se u ovom ratu prvi put oprobali u borbenim uslovima. Dana 31. oktobra prošle godine njima je presretnuta balistička raketa srednjeg dometa, po svoj prilici modifikacija iranske rakete „zulfikar“, koju su ka Izraelu ispalili Huti. Nedelju dana kasnije presretnuta je još jedna raketa koju su lansirali Huti, ovoga puta raketa iranske proizvodnje „gadr-110“. Pogodak je zabeležen izvan Zemljine atmosfere, a barem jedno takvo presretanje zabeleženo je i tokom iranskog napada.
Uprkos tehnološkoj naprednosti i visokom učinku ovih sistema, njihov uspeh zavisi od broja dostupnih presretača. Stoga je taktika Irana i iranskih regionalnih saveznika da velikim brojem projektila preplave izraelske odbrambene snage i na taj način se domognu svojih ciljeva. Ukoliko se sagleda sa te strane, iranski napad je bio delimično uspešan: demonstrirao je iranske ofanzivne raketne kapacitete. No istovremeno je pokazao i znatne odbrambene sposobnosti izraelskih snaga.

KO KOGA ODVRAĆA? Od ocene uspešnosti i prirode ovog napada zavisiće i dosegnuti stepen odvraćanja od dalje eskalacije i jedne i druge strane. Možda bi najpreciznije bilo govoriti o dva različita iranska napada koji su se odigrali u isto vreme – jedan izveden sporim sredstvima za koje se sa izvesnošću moglo naslutiti da neće stići do cilja – i koji je bio po svojoj prirodi demonstrativan, i drugi, izveden balističkim raketama s jasno opredeljenim ciljevima.
Na političkom frontu, ubrzo po iranskom napadu, Iran je uputio poruku Ujedinjenim nacijama da ovim napadom smatra da je uzvraćanje na izraelski napad na iransku diplomatsku misiju u Damasku zaključena stvar. Postoje indicije da je, u danima pre napada, Iran informisao zalivske zemlje kako bi znale da će biti preleta projektila kroz njihov vazdušni prostor, te da su preko Turske bili obavešteni i američki zvaničnici o opsegu očekivanog napada.
U telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Netanijahuom, Bajden je odmah po napadu naveo da SAD neće učestvovati ni u kakvoj ofanzivnoj operaciji protiv Irana iako je njihova posvećenost odbrani Izraela nepokolebana. Slične poruke poslate su u javnost s različitih mesta i različitim kanalima i narednih dana.
Raspoloženje u izraelskom vrhu, koliko se može naslutiti iz dostupnih informacija, sugeriše da je tokom iste noći postojala spremnost da se izvedu uzvratni napadi. No bez američke podrške, mogućnost za opsežniju kampanju vazduhoplovnih napada su krajnje ograničene i rizične.
Održanje napete stabilnosti, uz mogućnu obnovu ofanzivnih operacija u Gazi, možda je najizgledniji pravac izraelskog delovanja u narednim danima.
Pokušaj prognoziranja izvan tog vremenskog opsega u sadašnjim bliskoistočnim prilikama potpuno je izlišan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *