ИРАНСКИ НАПАД НА ИЗРАЕЛ: ИЗМЕЂУ ПРЕКРЕТНИЦЕ И ТЕАТРА

Тумачења свих мотива и последица овог значајног догађаја су опречна, али је извесно да је неколико часова у ноћи између 13. и 14. априла учинило, уколико је тако нешто уопште могуће, блискоисточне прилике још тежим

Заводљиво је непосредни ирански напад на Израел означити као прекретницу, али би то вероватно било и претерано. Исто тако, делује претерано да се читав догађај, како сугеришу поједини коментатори, означи као унапред договорена представа, пажљиво одмерено деловање усмерено ка повратку равнотеже, и последично узајамног одвраћања. Велики напад носи велики ризик, без обзира колико је успешан и колика је штета нанета, односно колико је одмерен, те да ли су различити актери унапред упознати с планирањем.

ИРАНСКИ ПРВЕНАЦ Војно, већ у наредним данима основне чињенице постале су јасне: иранске снаге су први пут са своје територије извеле напад на територију Израела. Испаљено је, према израелским подацима, 170 дронова, око 35 крстарећих ракета и око 100 балистичких ракета. Главна мета је, по свој прилици, била база израелске авијације Неватим, на југу Израела, у којој су стационирани авиони Ф-35. Велики део ових пројектила је пресретнут, често изван израелског ваздушног простора. Забележена је штета на ваздухопловној бази Неватим: наводно је оштећен један транспортни авион Це-130 Херкулес, авионска писта и неколико празних складишта. С друге стране, израелска противракетна одбрана показала је да је кадра да се носи с балистичким ракетама, али је још јаснија висока цена ове одбране.
С политичке тачке гледишта, ствари су далеко мање јасне. Могло би се испоставити да ће обе стране имати користи од овог напада. Иран се легитимисао, и пред домаћом и пред широм муслиманском јавношћу, као држава кадра да изведе софистицирани војни напад на Израел, те као једина земља која се одлучно бори за палестинску ствар.
За Израел би ствари политички могле бити још повољније. Наиме, колико пре неколико дана, влада се налазила у политичком ропцу. Притисци су долазили са свих страна а рату у Гази се после шест месеци није видело исходиште. Недељник „Економист“ је на насловној страни приказао „усамљени Израел“ несигурно пободеном заставом у бескрајном пустињском пространству. Израелски либерални лист „Харец“ објавио је у драматичном чланку да је „потребно изрећи неизрециво“ – „Израел је претрпео пораз, потпуни пораз“.

ДОБИТАК ЗА ИЗРАЕЛ Међутим, после опсежног иранског напада, ствари су се за Израел пред западним, и посебно америчким, политичким естаблишментом, муњевито поправиле. Током неколико драматичних сати бројни конгресмени, гувернери, градоначелници и друге водеће политичке личности изразили су своју непоколебљиву подршку Израелу. Ова промена расположења нема само медијску већ и практичну страну.
Наиме, израелска одбрана кошта, и то много. Према појединим проценама укупни трошкови одбијања иранског напада процењују се на око милијарду долара. Иако је Иран склон да потцени финансијске трошкове производње свог наоружања – ни дронови „шехид“ нису јефтини колико може да делује – несумњиво је да је израелска одбрана, чак и када има испомоћ америчких снага у региону, скупља од иранског напада.
Изгласавање додатне америчке помоћи Израелу заглављено је у Конгресу пошто је повезано с контроверзним изгласавањем додатне помоћи Украјини, као и предлозима у вези а регулисањем јужне америчке границе. Сада поједини републиканци у САД који су снажно наклоњени Израелу инсистирају да се о помоћи тој земљи гласа што пре, неповезано с другим законским предлозима.
Укупан пакет помоћи који је председник САД Бајден предложио на усвајање Конгресу 20. октобра обухвата износ од 106 милијарди долара. Од тога 8,7 милијарди је опредељено као помоћ Израелу: четири милијарде за куповину додатних система Гвоздена купола и Давидова праћка, 1,2 милијарди за развој система Гвоздени млаз (ласерско оружје које би требало да одмени Гвоздену куполу за поједине групе циљева) и 3,5 милијарди долара за додатно војно финансирање. Овај финансијски пакет укључује и 5,4 милијарде долара за америчко Министарство одбране како би се повећала производња кључно важне муниције и попуниле залихе оне муниције која је продата или донирана Израелу.
Политичку корист Израелу може донети и то што се Бајденова блискоисточна политика претворила у серију неуспеха. После Бајденовог „Немојте“ и, како наводе бројни извори, разних закулисних покушаја да се Иран одврати од напада, упитно је колико ће кредибилни бити покушаји важног дела америчког спољнополитичког естаблишмента да одврате Израел од даљих операција у Гази – коју Израелци сада перципирају као само још фронт у иранском рату против Израела.
Целокупно америчко деловање претходних неколико недеља – покушаји врха обавештајног естаблишмента да испослује у задњи час договор о таоцима и примирју између Хамаса и Израела, притисци на Израел да одустане од офанзивних операција у Рафи како не би била изазвана додатна хуманитарна катастрофа, те директни притисци усмерени директно на опстанак Нетанијахуове владе – могу се сагледавати као покушаји деескалације. И сви заједно, претрпели су неуспех.
Чак се и дејство америчке авијације и противракетних снага може протумачити у овом смислу – покушај да се умањи штета по циљеве у Израелу, те на тај начин умање шансе за израелским узвратним нападима. Изузев пилотске умешности у пресретању дронова и крстарећих ракета, Американци у целој ствари нису остварили много успеха.

ДОМЕТ МОЋИ ТЕХНОЛОШКОГ УМЕЋА Постоје различити извори ко је шта и где оборио, те колико је испаљених пројектила отказало у лету према Израелу. Као и различити извори о укљученим снагама у напад. Стога наведене податке не би требало сматрати коначним.
Америчка морнарица пресрела је најмање три балистичке ракете пресретачима система Егида с разарача распоређених у источном Медитерану, саопштио је Орен Либерман податке Пентагона. Наведено је да је америчка авијација пресрела више десетина дронова и крстарећих ракета у сиријским областима Свеида и Дера на југу земље према граници с Јорданом. Јорданско ваздухопловство пресрело је више мета у свом ваздушном простору, а остаци оборених дронова забележени су јужно од Амана.
Највећу улогу одиграле су израелске одбрамбене снаге, укључујући авијацију која је деловала у ваздушном простору околних држава. На тај начин велики део мета – посебно спорих дронова и крстарећих ракета – онемогућен је и пре уласка у израелски ваздушни простор. Одбрамбено дејство отпочело је раним радарским упозорењем из база америчке Централне команде у близини Ирана. Ови радари забележили су покретање таласа напада дроновима (овим летелицама потребно је више часова да пристигну од Ирана до Израела) а затим талас крстарећих и балистичких ракета (којима је потребно десетак минута до циља). Израел се прикључио регионалној војној команди коју предводе САД још 2021. године у вези са иницијативом Аврамови споразуми тадашње америчке администрације.
Израелска одбрана ослања се на вишеслојни противваздухопловни систем. Системи Гвоздена купола и Давидова праћка намењени су за пресретање циљева кратког и средњег домета. Гвоздена купола је тако привукла велику пажњу током различитих напада из Појаса Газе или са територије јужног Либана. Међутим, кључну улогу у одбијању иранског напада (или барем највећег његовог дела) имали су системи Стрела (Arrow), намењени за пресретање балистичких ракета.
У питању су системи осмишљени за пресретање балистичких ракета средњег и великог домета који су се у овом рату први пут опробали у борбеним условима. Дана 31. октобра прошле године њима је пресретнута балистичка ракета средњег домета, по свој прилици модификација иранске ракете „зулфикар“, коју су ка Израелу испалили Хути. Недељу дана касније пресретнута је још једна ракета коју су лансирали Хути, овога пута ракета иранске производње „гадр-110“. Погодак је забележен изван Земљине атмосфере, а барем једно такво пресретање забележено је и током иранског напада.
Упркос технолошкој напредности и високом учинку ових система, њихов успех зависи од броја доступних пресретача. Стога је тактика Ирана и иранских регионалних савезника да великим бројем пројектила преплаве израелске одбрамбене снаге и на тај начин се домогну својих циљева. Уколико се сагледа са те стране, ирански напад је био делимично успешан: демонстрирао је иранске офанзивне ракетне капацитете. Но истовремено је показао и знатне одбрамбене способности израелских снага.

КО КОГА ОДВРАЋА? Од оцене успешности и природе овог напада зависиће и досегнути степен одвраћања од даље ескалације и једне и друге стране. Можда би најпрецизније било говорити о два различита иранска напада који су се одиграли у исто време – један изведен спорим средствима за које се са извесношћу могло наслутити да неће стићи до циља – и који је био по својој природи демонстративан, и други, изведен балистичким ракетама с јасно опредељеним циљевима.
На политичком фронту, убрзо по иранском нападу, Иран је упутио поруку Уједињеним нацијама да овим нападом сматра да је узвраћање на израелски напад на иранску дипломатску мисију у Дамаску закључена ствар. Постоје индиције да је, у данима пре напада, Иран информисао заливске земље како би знале да ће бити прелета пројектила кроз њихов ваздушни простор, те да су преко Турске били обавештени и амерички званичници о опсегу очекиваног напада.
У телефонском разговору са израелским премијером Нетанијахуом, Бајден је одмах по нападу навео да САД неће учествовати ни у каквој офанзивној операцији против Ирана иако је њихова посвећеност одбрани Израела непоколебана. Сличне поруке послате су у јавност с различитих места и различитим каналима и наредних дана.
Расположење у израелском врху, колико се може наслутити из доступних информација, сугерише да је током исте ноћи постојала спремност да се изведу узвратни напади. Но без америчке подршке, могућност за опсежнију кампању ваздухопловних напада су крајње ограничене и ризичне.
Одржање напете стабилности, уз могућну обнову офанзивних операција у Гази, можда је најизгледнији правац израелског деловања у наредним данима.
Покушај прогнозирања изван тог временског опсега у садашњим блискоисточним приликама потпуно је излишан.