ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Зашто нам, дођавола, смета Динко Шакић

Новинари који у Србији не мисле да би им најбоље било да су ишколовани по идејама Сабахудина Грухоњића виђени су губитници. Они ће у редакцијама бити маргиналци. Ово ће бити „демократска“ земља или нас неће бити

Прошле недеље смо се за трен одморили од Куртија – јавност је била препуна зле Доре Бакојани. Као известилац за пријем тзв. Косова у Савет Европе Теодора Дора јавила је да „Косово“ може у то тело. Јесте смешно то формулисано, иако процес не напредује, предлаже се… оно што „европски пријатељи“ желе, да се део Србије у Савету Европе узима као суверена држава.

СРАМ БАКОЈАНИЈЕВЕ Ивица Дачић је био речит, као и увек кад је учинио све да српска позиција у вези с Косовом буде изгубљена: „Нема састанка на ком Грчка не инсистира да ми поштујемо њен територијални интегритет и суверенитет на копну, мору и ваздуху. Дора Бакојани није било ко, она је из породице Мицотакиса, сестра премијера.“
Дачић рече да је Србија „знала да ће се то десити“, а као повод је искоришћено „укњижење земље на манастир Дечане, о чему је суд донео одлуку још пре седам година… То је манипулација… Они не испуњавају ништа, него и затежу ситуацију на Косову, доводе наш народ у хуманитарну катастрофу“, лепо је рекао наш Ивица.
Ништа није рекао што владе у којима је он „друга виолина“ никад нису урадиле ништа у вези с тим што друга страна не испуњава ниједну потписану обавезу… А наш Ивица даде Куртијевима пасоше, регистарске таблице, Газиводе, позивни број, цивилну заштиту, судство, прихвати границу и да не набрајамо… Није он први међу издавачима косовских Срба, Србије и српскости, али увек говораше у хору како су наши порази наши највећи успеси.
И сад се љутнуо, ко да му је Дора отела тезгу у кафани у Тирани, а не рече шта ћемо ми предузети. Они отимају, ми ништа. Је л‘ ово лудница?
Будемо реални, нема ни потребе да каже – знамо шта је држава Србија предузела на тему регистарских таблица и других ствари… Ништа! Мало бучања и ваљања досетке као ове Дачићеве – и све преда.
Добро, Бакојанијеву треба да „буде срамота“, али шта ћемо с великим Србима који су прихватили немачко-француски план, и члан 4: „Странке полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству ‚Косова‘ у било којој међународној организацији.“
Било којој…

ЋУТИМ И ГЛЕДАМ А откуд Дачићу и Вучићу идеја да би ту Савет Европе био изузетак? Или УН, на крају крајева? Само се чека добри час. И што би Бакојнијева, на овакав међународни уговор, мислила да је Београд против да се „Косово“ прими у Савет?
Јесте Теодора Гркиња, али Владе Дивац је кажу Србин (некад се причало велики Србин!) па није имао ништа против да се „Косово“ прими у Олимпијски комитет, кад му је шапнут државни налог. Нађе се спортиста коме је мука што мора да слуша „косовску химну“, али – политичар не.
Мислим да би се сада могао користити појам „издаја“, али већина грађана ове земље ћути – не показује никакво мишљење. Али…
Народ који изда себе као данашњи Срби што издају Србе на Косову и Косово као темељ српског духа, проћи ће као што издајнику приличи. Наравно, сетиће се масе Вучића и Дачића који су ту нешто мували… Говориће са као о Титу или тако некако. Радили су нам иза леђа, а ми нисмо ништа знали иако смо све видели.
Али ћутање је увек скупо. Трежњење из бунила увек болно.
Игра с Косовом постмилошевићевских власти јесте политичко шибицарење, али за српски народ ужасна трагедија. Трагедија је већа пошто је народу јасно да ово не ваља. Ни с Косовом, ни с Републиком Српском, ни с променама у друштву, ни с (дез)оријентацијом у тражењу „праве стране историје“ у преломним временима…

КО ЈЕ КО У СРБИЈИ Ево, суочимо се с очигледностима. Ко, а да је при здравој памети, верује да је најбољи избор за прву личност за законодавно тело – које народну вољу треба да претапа у законе и суштинска усмеравања – Ана Брнабић с њеним личним опредељењима и когнитивним способностима?
Ко би од Срба стварно пожелео да га у тражењу нашег кутка у настајању новог светског поретка представља – како се најављује – биће са си-вијем Марка Ђурића? Да ли неко стварно мисли да Синиша Мали – који као од шале баца годишњи буџет државе (!?) на неку зајебанцију (опростите, нисам могао да нађем адекватнији појам) која се зове ЕКСПО 2027 – мисли како ћете ви живети у кризи која се као канцер шири Европом?
Даље, има ли толико празне главе међу нас седам милиона која види како нам памет попут Томе Моне отвара економске перспективе а незамењиви Марко Чадеж уобличава доктрину за светска економска кретања пред којима у озбиљним земљама стоје најбриљантнији умови нација? Може ли неко стварно да замисли – јер није могао да види – да др Дарија Кисић или такав профил брине о рехабилитацији породице у српском друштву?
Или да ли вам је неупитно да у случају рата војска одлучно ступа иза начелника Генералштаба Војске Србије попут генерала Мојсиловића који не види потребу да изговори неку реч о намери изванредној да се у НАТО бомбардовању оштећена зграда Генералштаба преда бандоглавом зету бившег америчког председника џаба на 99 година… Генерали могу да губе битке, али ако су на челу војски живих народа, не могу да предају симболе што их чине војском. Ако једног дана вешт језуита, а рекну нам да је Франциску као син, пожели да Српску патријаршију претвори у бордел – глупо би било да патријарх нађе неку примедбу! Замислите, колика је то страна инвестиција?
Живимо у тешко растројеном друштву. Никаквих вредности, никаквих ауторитета, никаквих циљева изнад дневне потребе наших властодржаца. А они, који год да су – већ четврт века пуном паром раде на темељном расрбљивању српског идентитета. И то у зао час.
Нажалост, Косово је само врх леденог брега! Процес разарања идентитета је поплава. И док се они који владају бусају у прса, помахнитало вичу „Живела Србија!“ и као никад у историји ките земљу хиљадама, милионима застава и заставица – Србија се уништава у архетипским дубинама.
Подсетићу вас како „ревидираном и допуњеном“ Стратегијом за подстицање рађања 2018. славодобитно маше лезбијка коју нам је имплементирала Трилатерална комисија за премијера/ку. Да л‘ се и то може? Може, народе српски, ми смо на европском путу на коме су геј параде апсолутни приоритети. Симбол идеологије нерађања Србима прави стратегију рађања!? Ми ћутимо, гледамо ТВ дневник као да смо нормални. Ћути патријарх, ћути паства, ћуте стари, блеје млади…

ТАКЕР КАРЛСОН БЕЗ ПРИМЕРА Да не беше муфтије Зукорлића, нико од чиновника Божјих институција у земљи Србији не би подсетио да је то содомија. Ужас! Са чим се то може упоредити? То је као да су се рани хришћани сетили да је најбоље да их Луцифер крштава!
Ових дана је неко у друштвене мреже (које су као приповести што су у доба комунизма ширене преко шапирографа и кафанских пијаних разговора) пустио извадак из предавања Такера Карлсона (рекло би се од пре десетак година) о операцијама непунолетне деце у промени пола. И ако родитељи брину за дете због извесних болова, појаве се „терапеути са високим образовањем, и гледају те у лице, и кажу: Не, није то ништа, заправо, малом Дилану ће требати само мало више фентанила“ (фентанил „зомби“ дрога – даје се против болова).
„А мали Дилан је, заправо, девојчица… Да, он је заправо девојка! (на глас из публике Карлсон се исправља): Извините, она је девојка. А ви, ако се не слажете (кажу терапеути родитељима), можда ћемо морати да преместимо Дилана код пажљивијих старатеља.
О, ти ћеш ми одвести дете, јер нећу да га кастрирам!?
Они то, наравно, никад неће рећи тако, јер је јасан језик њихов непријатељ. Јасан језик показује ко су у ствари они.
Они нису људи који настоје да вам помогну. Они су људи који покушавају да вас повреде.
Свако ко иде за твојом децом, свако ко вас охрабрује да имате мање деце, покушава да вас натера да изумрете. То је буквално тако једноставно, то само ми на напредном Западу не видимо (аплауз).“
Читалац у Србији препознаје ситуацију која увелико постаје „наша стварност“. На „европском путу“ и с просветитељима које народу намеће власт – започела као ђинђићтадићђиласовска па претворена у вучићбрнабићдачићевску – ми смо већ у орвеловском гнезду. Али кад је Карлсон то приповедао, још смо били – нормални. Не беше то давно.
„‚Пробај то срање у Бугарској‘, каже амерички конзервативац. ‚Пробај у Србији. Шта мислите како би то прошло у Србији? ‚
‚Само ћемо малом Владици дати мало фентанила. Ми, мислимо, знате…‘
Не, не би стигао до следеће реченице пре него што те упуцају! Зато што покушаваш да убијеш нечије дете!
Просечан Србин, ма шта ви мислили о њему, нема генерацијски разговор о терапији који делује као логички упоредник у његовом мозгу и спречава га да види шта се у ствари дешава. Једноставно је: покушавају да убију моје дете а ја сам отац и ја то нећу дозволити! Даћу свој живот да то спречим!
То је буквално тако. Једноставно (аплауз).“
Кад се Карлсон у Дубаију недавно суочио с нашим премијером/ком, разумео је да су и Срби на путу да их више не буде. Наше власти убрзано праве од нас идиоте који ће бити идиоти на квадрат „на напредном Западу“. Мало смо се узмували због деструкције језика – брнабићска лингвистичка легија уз подршку председника објављује на сајту српске владе како ће се шта звати и како ће одговарати они који не науче луцифер-ленгвиџ. Пробудио се и патријарх…

ДИНКО ЈЕ КУЛ Лепо. Иако нико не зна да ли ће се Српска православна црква пробудити пред новим убијањем Светих српских новомученика јасеновачких, а што је пројекат српске државе – да схватимо да је Јасеновца био ратно одмориште од 1941. до 1945. Ту и тамо је неки пијани усташа начинио неку лошу ствар…
Срби и на то ћуте. Разумеју ли последице?
Кад се пре неки дан десило оно што је у подземљу српског јавног мњења доживљено као груб удар, свако разуман се сетио и Јасеновца и дипломатских деловања амбасадорске поверенице председника Србије у Загребу. Сабахудин Грухоњић, професор за подизање новинарског кадра, на другом по значају српском универзитету, говорио је тако слободно да смо сазнали како му је то Динко, како се представља у јавности, мило јер је од Динка Шакића. Старији Динко је био предрадник у Јасеновцу. Главни.
Неки су у Србији и међу Србима у томе нашли – непримереност. Глупост! Власти у Србији би се чвршће бориле за права оног Динка (кад би којим случајем бануо у земљу) да слободно говори – него за глас свих студентских парламената у Србији. Кад се студенти уморе, мало ко би реаговао да професори оном Шакићу одобре место постхумног емеритуса на Филозофском у Новом Саду.
Новинари који у Србији не мисле да би им најбоље било да су ишколовани по идејама Сабахудина Грухоњића виђени су губитници. Они ће у редакцијама бити маргиналци. Ово ће бити „демократска“ земља или нас неће бити. А Динко зна да је ова земља с највишег места, недавно, у Тирани тражила да се Владимир Путин суди – због идеје о денацификацији. Сабахудин Г. би се могао појавити као сведок експерт.
Ако би ова власт била стављену пред дилему: или шест и по милиона грађана Србије или Динко? Не би изгубила ни секунду. Зна се! Динко! Јер ми смо на европском путу. А Динко је европска вредност. Срби су европска „непотреба“.
А наша власт чини све да нас „уевропи“. Тако да ту дилема не може бити. Они знају шта је добро, а и да бисмо и ми схватили ако нас не нестане. Они се надају у динко-демос. А за нас који никад нећемо моћи „подинковити“ тужно је што не схватамо да расрбљивањем Косова одлучно корачамо у – самопоништавање. Може бити историјско.

4 коментара

  1. Јелена

    После свега о чему пише г. Рељић само могу да кажем једно велико: Јооооој!

    А све што је у овом тексту апострофирано, ја сам, током времена (тј. од кад сам открила Печат као свој лист од поверења), коментарисала у негативном контексту, а то је и максимум који сам, као врло времешни човек могла да урадим. Жалећи, притом, што релативно мали број људи уопште чита Печат, а његов електронски облик још мањи. и да не постоји место (некад је постојало!) у свеколикој штампи где би обичан човек могао да пласира своје мисли и забринутост за Србију – с неком пустом идејом да би то помогло (да ли?) буђењу Срба из погубног нарколептичког сна.

    Са жаљењем констатујем да је наступила убедљива осека коментара у Печату – да ли као дизање руку од ћоравог посла? Узалудног посла јер се крмачи реп ионако не може исправити? Или омасовљење зомбираности народа узима маха и већ чини своје? Јер, пред нашим очима вођа елите поклања државу Шиптарима и сваки издајнички даљи потез заклања иза узвика “Никад (неће потписати) и “Живела Србија!” А ми ћутимо.
    Не бих да набрајам даље, понављајући текст г. Рељића, али постављање г. Брнабића на чело Скупштине је поновно стављање Србима прста у око, и може се замискити на коју страну то води: биће прегласани бројни закони (од стране булументе посланика којима се једина активност види у “дану за гласање” – којима ће се, дефинитивно, поништити и Србија и све српско – као да никад и нису постојали. Живи били па видели!

    Не знам зашто, али сетих се и Блера као изабраног саветника(!!!) председника, и Чомићке као министра… итд.итд. и свих лажи, скривања, заташкавања, и апсолутно неподношљиве лоше ГЛУМЕ главног актера.

    А САНУ, Црква, народ – сви ЋУТЕ! До краја! (част малобројним изузецима)

    Јоооооој!

    10
  2. стратегија против беле кугге

    Да се потсетимо на Стратегију за подстицанје радјанја 2018. године (сегмент из чланка):

    Због дуговременског континуираног пада наталитета у Србији, тек 2018. године формиран је Демографски Савет за финансијски подстицај радјанја против бле куге. Председник Савета је Александар Вучић по званичним извештајима. Он је након статистичких упозоренја да у Србији дуго времена влада бела куга – преузео демографско решенје по моделу Русије т.ј. Владимира путина. Одмах ми је било јасно да се Вучић додворава Путину (Вучићев паушални заклјучак без адекватне анализе). Јер је након тога у штампи писало да је наталитет Руса у паду у односу на друге нације. И председнк Путин је касније у једној изјави потврдио да наталитет Руса заостаје што може да ствара проблем. Након тога је и наш политички неделјник “Печат” објавио демографски извештај једног од најпознатијих демографа из Русије у ком се наводи да је радјанје прилично веће у односу на многе муслиманске државе, а у једној два пута веће. А са друге стране Вучић није дао Русији да отвори Руски хумани центар у Нишу.
    Зашто се Вучић није позвао на Кинески демографски модел који највише одговара Србији: Кина је три деценије имала демографски модел “једно дете по породици (брачном пару) – ко је имао више тај је плаћао порез држави. Од пре неколико година Кинези повећали цензус на два детета по породици.

    Зашто је Вучић сам наметнуо демограско решенје за Србију, без широке јавне расправе, које гласи:

    ФИНАНСИЈСКИ ПОДСТИЦАЈ РАДЈАНЈА: “… за треће дете дечји додатак 14.000. дин, за четврто дете 20.000. дин., за пето дете 20.000. дин. мислим и за шесто дете 20.000. Такво наградјиванје највише одговара Албанцима-Шиптарима, Ромима, Бошнјацима за још већи подстицај радјанја (утицај традиције и вере) – а код српског народа влада “БЕЛА КУГА”, који има другачију традицију,културу и веру! Прецизније, хришћанство и Православлје има проблем, зато Европа континуирано губи хришћански идентитет.

    ПОДСТИЦАЈ РАДЈАНЈА Треба да се заснива на рамноправној основи а не на привилегованом статусу појединих националнх манјина (да их не набрајам). Шта вреди ако по Вучићевом демографском решенју (преко Демограског Савета) Срби за 30-50 година повећају радјанје за 10-15%, када ће ови други са надпросечним наталитетом повећати наталитет стотине пута више! Срби ће постати манјина у својој држави. Да скратим. Следи наставак: Предлог-решенје за финансијски подстицај радјанја.

    • додатак коментару

      Финансијски подстицај радјанја против беле куге:

      — Да се донесе системско решенје за финансијски подстицај радјанја за целу Србију на рамноправној основи, исти критеријум за све брачне парове, без обзира на националну и верску припадност.
      — Да се одреди дечји додатак исто за све брачне парове – за “двоје деце”. Ко има више деце нека се сам брине о нјима.
      — “Статистички Завод Србије” да се уклјучи у редовно “годишнје” обавештаванје јавности о напретку борбе против беле куге у српском народу.
      Ово пишем зато што се од 2018. године цензурише било који други предлог за демографско решенје. Само се форсира наметнут предлог решенје. Ово је у најкраћим цртама. Потребно је широко образложенје о узроцима беле куге (други пут).

      СРБИ-СРПСКИ НАРОД са изразитом белом кугом да формира свој Српски ИНТЕРНИ ФОНД за подстицај радјанја против беле куге, да се сваком родјеном српском детету додели посебан дечји додатак, и других видова помоћи за финансијски подстицај против беле куге. Да се на етничкој основи успостави приближна рамнотежа – да нема дијаметралних разлика као што је било у дугом временском периоду на Косову и Метохији – да нестаје српски народ, а да се Шиптарски народ дијаметрално шири и отима српску територију.

  3. Славко+Z

    Постоји непобитна чињеница да је у НОБ било 80% Срба а оних 20% других, појавило се после пада
    Стаљинграда. Авнојевска Југославија побринула се, захваљујући Брозу, да Хрвати, најоданији Хитлерови сарадници, уђу у победничке редове у задњи час а сам челник Југославије Броз се већ 1967. огласио да је Хрват и тако показао да је Југославија само оквир, дакле земља без Југословена. Због “Братства и Јединства” хрватски злочини су били покривени критиком Краљевине Југославије “као тамнице народа”у којој владала “велико српска хегемонија”. Занимљиво је да од те хегемоније никоме није пала ни длака са главе и не постоји ни једна материјална чињеница која доказује било каву дискриминацију народа који су у тој Југославији живели. Па ипак то је код Срба створило комплекс неке кривице која ни данас није престала јер су српски политички кадрови, приклонивши се Брозу, нарочито после монструозног Голог отока, лепо живели. Све се свело на то да су крваве хрватске усташе биле скупина неких хрватских изрода – који су Немце у Загребу и свим другим хрватским градовима, дочекали са цвећем. Данс имамо поново повампирени нацизам у Хрвасткој, делимично у
    Ц. Гори а сада видимо и у Бачкој где “ведре и облаче” бошњак Сабахудин Грухоњић алијас Динко и Мариника Чобану алијас Тепић.

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *