Долази време да Србија укине мораторијум на нуклеарке

ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ

Срби не треба да се боје високе технологије, нуклеарна енергија је најчистији облик енергије који има огромну примену и у медицини. Све државе су искористиле потенцијал нуклеарне енергије, једино је тадашња Југославија увела мораторијум. Верујем да долази време да се мораторијум укине

Министарка здравља у одлазећој Влади Србије, доктор и професор Даница Грујичић деценијама је у жижи пажње јавности, па готово да није потребно посебно је представљати. Подсетимо само да је ова српска лекарка и политичарка, специјалиста неурохирургије, директор Института за радиологију и онкологију Србије, продекан Медицинског факултета у Београду и председница хуманитарне организације „Здрава Србија“. Склона бескомпромисном и јавном изражавању својих стручних и професионалних ставова, али не мање и других, посебно политичких уверења, она је – уз безрезервно уважавање њеног професионалног рада – често и мета оштрих критика неистомишљеника. У разговору за „Печат“ докторка Грујичић промишља и појашњава низ данас актуелних и важних тема не само у области здравства и медицинске струке већ и друга питања важна за будући развој и савремене сложене прилике у српском друштву.

Крај мандата владе увек је време за сумирање резултата, како оцењујете резултате свог ресорног министарства за ових годину дана?
Годину дана није дуг период да би се завршили сви процеси, али мислим да смо за ових годину дана започели велики број системских промена и померања. Нисам неко ко ће ћутати о проблемима, сматрам да о проблемима треба говорити да би се решили. Постоје проблеми којима се нико није бавио последњих 50 година. Често то са собом повлачи неке непопуларне мере где неком морате и да се замерите, за неке кораке морате имати храбрости, али ако се стално будемо кретали у зони комфора, нећемо имати помака. Некада када се укаже на проблем многи се осете увређени и замере, ако имате проблем у систему, ту онда нема ничег личног. Систем мора да функционише на добробит свих људи, ако постоји проблем, морамо га решити како год се он називао и шта год било узрок. Систем се с времена на време мора продрмати да би био ефикаснији.
У претходних 10 година много је уложено у здравство, набављено много опреме, уложено је много у болнице. Наравно, мора још много да се ради, али је заиста направљен огроман искорак. Сведок сам томе, знам врло добро каквом опремом смо моје колеге и ја радили пре 10 година, а којом радимо данас.
Конкретно у последњих годину дана настављено је набављање најсавременије дијагностичке опреме, ту су пре свега магнетне резонанце, дигитални мамографи, довршили смо пројекат 55 скенера за српско здравство. То је само део опреме. Наставили смо пројекат завршетка изградње четири клиничка центра, до краја године очекујемо завршетак изградње нових објеката у КЦ Војводина, успели смо за ових годину дана да обезбедимо грађевинску дозволу за КЦ Крагујевац, што није урађено претходних 20 година када је започет процес. У другој половини године очекује се почетак радова. У КЦ Србије завршава се 2а фаза, што подразумева више операционих сала. У КЦ Ниш радимо на припреми за изградњу новог породилишта, педијатрије и нове хитне помоћи.
Пре седам година изашла сам у јавност поруком да верујем у Торлак и српску памет, да је Србији неопходна вакцинална сувереност. Многи су тада били скептични, неки су чак говорили и да је Торлак продат. Данас, после само годину дана, кренули смо у обнову Торлака, враћање стручњака, држава је уложила много. Увелико градимо дијагностичко-истраживачки центар са најсавременијом лабораторијом БСЛ 3 нивоа заштите. Биће то најсавременија лабораторија тог нивоа на Балкану и шире. Вредност само овог пројекта је 12 милиона евра, и биће готово, верујем, до краја године.
Велики број нових иновативних лекова је стављен на листу Фонда. Велика улагања за ретке болести, и повећавање буџета сваке године за лечење деце у иностранству за болести које не лечимо у Србији. Донели смо правилник о нерегистрованим лековима и тиме омогућили да увеземо лекове из земаља ван ЕУ, нпр. из Бразила, Русије, Индије, Кине, Канаде, Јапана, Јужне Кореје. То је огроман искорак.
После 40 година први пут је овај тим урадио анализу свих породилишта, што подразумева анализу кадрова, опреме, и свих сегмената везаних за инфраструктуру. Сада одређујемо листу приоритета и у договору с владом и председником крећемо у реконструкцију породилишта.
Можда и најважнији пројекат, а чекамо само ратификацију кроз нови сазив парламента, јесте изградња 100 амбуланти уз комплетну опремљеност. То је концепт породичног лекара, коме тежимо. Циљ је да изградимо 100 амбуланти које ће бити приступачне у свим мањим срединама, желимо да дођемо до сваког човека, да систем српског здравства пребацимо на превентиву и примарну здравствену заштиту. Сваки грађанин Србије од Суботице до Призрена мора имати исте здравствене услове.
Стекли сте бољи увид у комплетан систем, каква је данас ваша идеална могућа визија за оздрављење српског здравства?
Дубоко сам уверена да развој српског здравства мора ићи у правцу развоја породичног лекара. То значи да 80 одсто здравствене заштите може да заврши кроз примарну здравствену заштиту. Добра и рана дијагностика, превентива, здравствено васпитавање грађана да морају да воде рачуна о свом здрављу и редовно се прегледају. Да више лекара вратимо у мање средине, али и да буду адекватно плаћени за тај посао. То ће растеретити секундарне и терцијалне установе, које ће онда имати простора за усавршавање и прихватање најновијих метода уз најбољу опрему. То не можемо да створимо преко ноћи, али морамо да из године у годину побољшавамо ствари у српском здравству. Као што сам поменула, кроз пројекат изградње 100 амбуланти направићемо огроман искорак ка томе.
Да ли је тачно да је потписан документ који здравство апсолутно потчињава СЗО и укида му сваку аутономију?
Апсолутно не, нити су се икада водили разговори о томе. За годину дана никада нисам добила ниједан позив нити притисак из СЗО, или било које друге међународне организације што представља мешање у унутрашња питања српског здравственог система. Рецимо имали смо сарадњу око подршке за забрану пушења, за подизање свести око превентивних прегледа и сличне позитивне кампање. О систему српског здравства мора одлучивати једино и искључиво држава Србија.
Да ли вам је изгледно да се у свету понови кошмар звани пандемија?
Тренутна ситуација у Србији је стабилна, Богу хвала без тежих случајева, полако то све постаје сезонски грип. С времена на време у јавности су се појављивале фаталистичке новинарске вести типа спремите се за нове пандемије, биће смртоносније него икада. Ништа од тога се није десило последњих месеци. Да ли ће будућност донети нове вирусе природне или вештачке, видећемо. Тренутна ситуација у Србији је стабилна.
Пре неколико година у интервјуу за наш лист рекли сте „гласам за нуклеарке“, недавно сте били тим поводом у Русији и потписали меморандум о сарадњи са највећом нуклеарном компанијом „Росатомом“. Какви су данас ваши ставови о овом питању?
То је једна од тема од које се већина склања и боји се чак и да коментарише. Апсолутно стојим на истим становиштима. Срби не треба да се боје високе технологије, нуклеарна енергија је најчистији облик енергије који има огромну примену и у медицини. Све државе су искористиле потенцијал нуклеарне енергије, једино је тадашња Југославија увела мораторијум. Верујем да долази време да се мораторијум укине. То је оно о чему је и председник Вучић говорио, као и о томе да је Србији потреба нуклеарна енергија да би преживела. То са собом повлачи и развој науке, запошљавање високошколованог кадра, упошљавање комплетне индустрије. Нуклеарна медицина представља огромну шансу у лечењу малигних болести. Нуклеарна медицина је нешто потпуно ново. Велика је шанса у комбинацији биолошке терапије и иновативне терапије са изотопима, односно радиофармацијама, јер то је такозвано системско зрачење које ви не можете да спроведете споља на основу данашње технологије апарата за зрачење. Наравно да је то у развоју, али у сарадњи са „Росатомом“ је добро то што врло брзо можемо овладати том технологијом. Најважније је што се преко биолошке терапије изотоп доводи баш тамо где треба – до малигне ћелије. Мислим да је то велика шанса и то не само за ове врсте онколошких болести него и за дијагностику посебно аутоимуних болести, јер постоји велика сличност између системских болести аутоимуних и онколошких. Споразум, између осталог, подразумева размену информација и искустава у области нуклеарне медицине, сарадњу у медицинској дијагностици и радиотерапији за лечење онколошких болесника, као и у области усавршавања здравствених радника, размену информација о новој опреми и технолошким достигнућима, учешће у заједничким пројектима и друге видове сарадње на овом пољу. Убеђена сам да Србија може брзо да овлада овим технологијама.
Том приликом сусрели сте се и с министром спољних послова и трговине Мађарске Петером Сијартом, какве су могућности сарадње?
Са Сијартом сам, у оквиру Атомекспа, разговарала о разним темама и могућностима сарадње Србије и Мађарске. Сијарто је добро информисан и припремљен, иако није из света медицине, има сјајну енергију. С обзиром на то да имамо велики број онколошких пацијената, то је једна од области сарадње. Посебна тема била је сарадња у области нуклеарне медицине, што увек истичем као будућност у лечењу пацијената, јер Мађарска има развијен Центар за нуклеарну медицину у Дебрецину. У том смислу, било је речи о посети наших стручњака овом центру и развоју сарадње. Једна од тема била је и погранична сарадња у правцу развоја здравствених установа уз државне границе са обе стране, како би се грађанима Србије и Мађарске олакшале здравствена заштита и нега нарочито у случајевима ургентних стања. Србија и Мађарска нису никада имале боље односе, радујем се због тога, и то нам отвара много могућности.

Србију и ваше министарство је посетио министар здравља Руске Федерације Михаил Мурашко и том приликом је потписан споразум о сарадњи, шта он подразумева?
За Србију је искуство Русије у области здравства значајно јер су нам, без обзира на величину држава, организације здравствених система сличне. Значајно нам је да поделимо искуства и да научимо како се са изазовима на том плану носи велика држава као што је Руска Федерација. Русија је далеко одмакла и у развоју породичне медицине, као и у организовању амбуланти и медицинских екипа у руралним подручјима, што је, наглашавам, значајно због пројекта Министарства здравља Србије „100 сеоских амбуланти“ и пројекта породичног лекара. Наравно, оно у чему је Руска Федерација већ закорачила у 22. век, а ми тек почињемо озбиљно да се бавимо тим делом организације здравственог система, јесте дигитализација која омогућује и олакшава рад и контролу рада здравствених установа и пружа ефикаснију услугу пацијентима. Потписивање Меморандума видим само као наставак давно започете сарадње наша два народа на пољу здравства коју смо овим потписима запечатили. Протекле године смо интензивирали научномедицинску сарадњу и размену стручњака највише у областима акушерства, неонатологије, онкологије, нуклеарне медицине, кардиологије, јавног здравља. Циљ је да у наредном периоду наставимо и продубимо ову сарадњу.
Једини сте министар у саставу ове владе који је обишао цело Косово и Метохију укључујући и енклаве. Какво је ваше виђење ситуације и шта је потребно учинити да би наш народ могао да опстане у јужној српској покрајини?
Сматрам то за своју дужност према нашем народу на Косову и Метохији. Као министар здравља у влади морам водити рачуна о нашем народу где год он живео од Суботице до Призрена. Наш народ пролази кроз голготу на Космету и одолева сваки дан, мислим да ми који живимо у Београду, централној Србији, на северу, често тога нисмо свесни. Често неки појединци себи дају за право да коментаришу у негативном смислу народ са Космета, не сагледавајући муку и терор који преживљавају сваког дана од Куртијевог режима. Није једноставно живети у енклави у 21. веку усред Европе и на то многи из „цивилизованог света“ ћуте. Као да нисмо довољно дали Европи и свету, као да наш народ није поднео довољне жртве кроз историју за слободу и своју и Европе. Као да смо осуђени на вечна страдања и сами на себе. Моје колеге заиста раде у тешким условима уз све напоре државе да им помогне и обезбеде како примања, тако и услове за рад. Српски лекари не праве разлику између националности, иако се често дешава да Албанци не смеју да пријаве да су били код српског лекара јер често доживе осуду околине. Недавно смо примили нове здравствене раднике на КиМ. Трудимо се да на различите начине допремимо и лекове и опрему. Заиста је несхватљиво да у 21. веку доводимо у питање доступност лечења усред Европе. Дужност сваког од нас је да сваког дана сваким потезом чувамо српско Косово и Метохију и водимо рачуна о нашим грађанима у покрајини.

ПРИРОДНА САРАДЊА С ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ Како гледате на сарадњу између Србије и Републике Српске? Недавно сте добили и орден. Шта вам значи то одликовање? То је природна сарадња, сарадња једног народа са две стране Дрине. Као неко ко је родом и из Републике Српске, осећам обавезу да учиним све што је до мене да помогнемо нашем народу, и здравству Републике Српске. А знам да тако размишља сваки честити грађанин и званичник Србије. Сада радимо на изградњи болница уз границу како бисмо олакшали народу и колегама са обе стране. Не видим ништа неприродно у томе да сви који желе држављанство Србије то и добију. Не може да им се оспорава да Србију виде као своју матицу, један смо народ. Тако је и када говоримо о здравству, школству, култури. Усмерени смо једни на друге и не можете раздвојити Србију од Српске и обрнуто. Дуги низ година сам одлазила сваке суботе у Дворове код Бијељине, јер тај крај није имао специјалисту неурохирурга. То сам осећала као обавезу према том народу. Данас то раде моје млађе колеге с клинике. Увек ћу бити на располагању народу и колегама Српске за све што могу да побољшам или помогнем. Имала сам част да добијем одликовање, то за мене има посебан значај. Моја породица је пореклом из Анђића, прошли смо велику голготу и страдања како 1941, тако и у рату деведесетих, врло добро знам шта је рат. Изгубила сам чланове своје уже и шире фамилије у тим ратовима. Никада никог нисам мрзела, ја сам лекар, моје знање припада свима и то се никада није доводило у питање, али веома добро знам ко сам, одакле сам и шта је проживео мој народ. Знала сам и када сам као добровољац-лекар отишла на тек пробијен коридор док је још све горело и провела тамо две недеље како бих помогла. Знала сам и после рата када сам сарађивала с колегама из Сарајева. Зато што добро знам, приликом добијања одликовања сам рекла: „Република Српска је рођена 9. јануара, на Св. Стефана, 1992. године, пре ратних дејстава, тог дана није убијен нико, није пуцано ни у једног човека, није убијен ничији сват, није спаљена ничија застава. Ми, овде и данас обележавамо демократску вољу српског народа да има своју државу која је тог дана исказана цивилизовано, људски и по свим правилима успостављања једне државе као куће народа који на том простору живи – Република Српска није случајна држава, она је уточиште многих историјских збегова.“