Крајем овог месеца, 24. фебруара, спремају се радикалне промене за европски део интернета захваљујући недавно усвојеном Европском дигиталном акту (ДСА). С обзиром на то да је ЕУ утицајан и снажан регулатор, већ сада је јасно да ће речена новина утицати на цео свет
Kритичари новотарије коју је изнедрио Брисел упозоравају на много већу моћ коју ће имати европске бирократе над садржајем објављеним на интернету. Клер Дејли, посланик из Ирске у Европском парламенту, недавно се оштро одазвала поводом те опасности: „Након више месеци циничних покушаја естаблишмента да солидарност са Палестином прокаже као акт мржње (антисемитизма), Европска унија жури са плановима криминализације говора мржње. То је још једна штетна последица неолибералне политике. Верујете ли Фон дер Лајеновој, Фрау Геноцид (Госпођи Геноцид) Европске комисије, гледе дефиниције говора мржње? Ја јој не верујем!“Клер Дејли, која је председници ЕК наденула поменути надимак Госпођа Геноцид, тачно је препознала корен проблема, познат из историје и сличних примера тоталитарних система, још посебно јер су чланови директиве ДСА који омогућавају инкриминацију написани веома лабаво, зато се могу искористити за забрану безмало сваке информације или мишљења који се косе са захтевима актуелне власти. Директива ДСА је за „веома велике онлајн-платформе“ (ВЛОП), као што су Икс и Фејсбук, већ ступила на снагу 28. августа прошле године. Исто важи и за „веома велике веб-претраживаче“ (ВЛОСЕ). Првих 19 организација које ЕУ идентификује као ВЛОП обавезне су да се повинују новим прописима још од 25. августа лане у складу са указом Европске комисије из априла 2023. године.
Од платформи друштвених медија до онлајн продавница и претраживача, листа која подлеже санкцијама ДСА укључује: Фејсбук, Тикток, Икс, Јутјуб, Инстаграм, Линкдин, Пинтерест, Снепчет, Амазон, Букинг, Алиекспрес, Заландо, Гугле шопинг, Википедију, Гугл мапе, Гуглове и Аплове продавнице мобилних апликација, Гугл претрагу и Мајкрософт бинг. Неке од њих, на пример Икс, Европска комисија је већ узела на нишан, те је због наводних прекршаја покренула поступке против њих… Главна новина је да су наведене платформе од сада одговорне за садржај који је на њима објављен, док је раније одговорност носио сваки аутор објављеног записа, појединачно.
Велике корпорације, односно платформе су зато од сада обавезне да уклоне све потенцијалне „дезинформације“, примере „говора мржње“ и слично. У супротном, прети им драконска глоба која може износити до шест процената њиховог промета. Од 24. фебруара ове године сва горенаведена правила важиће и за мање понуђаче вести, дакле оне који имају мање од 45 милиона прегледа месечно. Тако ће се и локални онлајн медији и портали наћи на удару „провера оцењивача од поверења“, а то су за Брисел разне невладине организације које финансира Запад. Те организације ће убудуће „трагати“ за „дезинформацијама“ и дојављивати их својим спонзорима. Ко одбије да са свог сајта повуче наводну дезинформацију, биће кажњен за „прекршај“ брже него што је то био случај раније, а уколико су „прекршаји“ учестали, може му се догодити забрана објављивања. Та мера укључује и садржаје које на некој платформи објаве и корисници који живе у државама изван Европске уније. Разлог? Такав запис могу видети и грађани који живе у ЕУ.
ЗАШТИТА ОД НЕПОЖЕЉНИХ ИНФОРМАЦИЈА „Хармонизована ЕУ правила“ нису ништа друго него нови и перфиднији облик тоталитаризма иако им је циљ, форме ради, „заштита људи од непожељних информација“. Наводно обећавају „већу заштиту потрошача од незаконитог садржаја, циљаног оглашавања, нежељених алгоритамских извора“, али и „дезинформација на мрежи“. А шта су „дезинформације“ – о томе одлучује власт која се побринула да су нова правила о „неприхватљивом садржају“ толико нејасна да се могу применити готово на све. А баш то је и била намера њихових креатора.
Уколико на интернету осване нешто што се еврократама неће допасти, од сада имају не само моћ него и „полугу“ да то уклоне. Чак и ако немате станиште унутар зидина ЕУ, они ће глатко уклонити садржај који сте објавили, јер га, поменусмо, „може прочитати и неко у Европској унији…“ Европска комисија, састављена махом од опскурних ликова који нису изабрани на изборима, већ су на функције комесара дошли одабиром унутар пробраног прстена апаратчика владајућих ЕУ партија – на шта често упозорава и Клер Дејли – приграбила је себи овлашћење да са интернета уклони или потпуно забрани платформе које наводно крше маглу од ДСА правила. Довољно је да неко од еврократа закључи да је понуђач вести скривио „довољно гнусан вербални злочин“. Власници друштвених медија су, такође, у обавези да спроведу низ захтева ЕУ у погледу цензуре, између осталог да промптно уклоне сваки „незаконити садржај“ који би био подведен под „говор мржње“.
Намеће се питање – шта је посао „кербера интернета“, посебних организација које ће обављати ролу „полиције ДСА“? Прошлогодишњи ревидирани кодекс поступања са дезинформацијама дефинише дезинформације као „лажни или обмањујући садржај који се шири у сврху обмане или да би се осигурала економска или политичка добит, и која може изазвати јавну штету“. Кодекс је већ коришћен током прошлих избора у САД и у „одзиву на кризу“ попут епидемије ковида 19, а онда и рата у Украјини. Критичари ДСА су узалуд упозоравали да тај назовикодекс широко отвара врата бруталној цензури, јер сада више није важно да ли је садржај који европске бирократе означе за „лажан или обмањујући“ – заиста лажан или обмањујући.
Према оцени немачког портала „Нахденкензајтен“, ново европско законодавство на више начина крши принципе слободе штампе. Немачки портал упозорава на анализу пензионисаног судије Манфреда Келша, који је написао занимљив и детаљан чланак о ЕУ Закону о дигиталним услугама на платформи „Мрежа критичних судија и тужилаца“. „Закон о слободи медија“ већ у свом називу одражава праксу мењања одређеног појма у његову супротност, што подсећа на „новоговор“ Џорџа Орвела, упозорава немачки судија. Директива ДСА која је у Немачкој позната као Уредба ЕУ 2022/2065, у садашњој верзији озбиљно угрожава слободу изражавања, упозорава Келш. Он наглашава да је законодавство ЕУ о дигиталним услугама заправо тројански коњ, само фасада наводног поштовања демократских принципа.
Члан 1 ДСА, на пример, гласи: „Свако има право на слободу изражавања.“ Али иза кулиса се дешава управо супротно, а тај процес Келш описује као „напад на уставни поредак који остаје непримећен – а чему је кумовала велика сложеност саме материје“. Судија Келш објашњава да је „кључни проблем то што, иако нема сумње да погрешни, обмањујући или чак непријатни постови нису нужно незаконити, могуће их је на темељу ДСА било када прогласити незаконитим“. То значи да политичка врхушка може да обрише сва „политички непопуларна или супротна мишљења“, од критике спорних политичких одлука, преко разоткривања корупције у редовима власти, до других незаконитости. Поврх свега, сада у рукама има моћ да уклони чак и научно аргументоване ставове уколико се косе с курсом владајуће политике.
Келш осим „цензуре у пракси“, коју ДСА намеће великим платформама, упозорава на још једну опасност – замах аутоцензуре: „Уколико неко мишљење, став, откриће… буде проглашено незаконитим, настаће последице у друштву. Грађанин ће се, хтео – не хтео, подврћи унутрашњој цензури, приморан да своје мњење усклади са оним што се уклапа у тренутни политички калуп мишљења.“ Све то је супротно тврдњама наручилаца и твораца директиве ДСА да ће она „олакшати уклањање нелегалног садржаја и заштитити основна права корисника“. Јер где је онда слобода говора на интернету?
ЕВРОПСКА ЦЕНЗУРА, ОКИДАЧ СПОРА МЕЂУ ЗАПАДНИМ САВЕЗНИЦИМА?
ЕУ намерава да спроведе нова правила цензуре и у САД иако тамо Први амандман америчког устава већ дуго служи као чврста заштита слободе говора. Терен за то је спреман откако је европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон прошлог јуна пресекао траку приликом отварања канцеларије Европске уније у Сан Франциску одакле би требало да ведре и облаче „нове цензорске маказе“. Ипак, такво прегнуће Брисела може изазвати и нове међусобице између западних савезника. Амерички сенатор Тед Круз је недавно писао америчкој Федералној трговинској комисији тврдећи да је ДСА непоштено циљала на америчке компаније, назвавши ново ЕУ законодавство – драконским. Интернет је дуги низ година био један од последњих бранилаца слободе говора, али како сада ствари стоје, на прагу смо свеобухватних цензорских интервенција нове ЕУ инквизиције речи и мишљења. |
ПАЦОВИ И РУПЕ Увођење цензуре у европски јавни простор је још новембра 2022. најавила немачка јавна телевизија АРД поводом куповине Твитера од стране милијардера Илона Маска. Немачка јавна ТВ је тада изразила бојазан да ће враћањем слободе говора на Твитеру (сада Икс), као што је Маск обећао, „расистичким и завереничким пацовима бити дозвољено да испузе из својих рупа“. Како би се то спречило, АРД је упозорила да ће „Твитер остати релевантан само ако су сви ти пацови… сабијени (назад) у своје рупе“. Управо на такво закључивање упозорава судија Келш када опомиње да „орвеловски (ДСА) језик позива на уклањање садржаја“ са медијских портала и друштвених платформи, а у том циљу „заштиту слободе говора“ злоупотребљава као смоквин лист. Келш истиче да ДСА промовише цензуру и све што је супротно слободи говора.
Поврх свега, остала су без одговора кључна питања: Шта је „незаконит садржај“ чије уклањање треба олакшати? Ко контролише дефиницију „незаконитог садржаја“? Недостатак ограничења у опредељењу тих појмова прети устоличењем „владавине сумње“ која се може запатити у свим областима јавног живота. Европска унија себе уздиже на пиједестал браниоца слободе говора, а истовремено не само Европи него целом свету намеће отровне „дарове“ преко тројанских коња својих „директива“. Директива које хране владавину сумње и неограничену, строгу цензуру коју су Европљани у протекле две године већ искусили кроз паушалну, потпуну забрану приступа главним руским медијима.