Колико је продубљен јаз између Израела и САД

Бајденова администрација све отвореније износи своје незадовољство ратном политиком Нетанијахуове владе забринута и због политичког бремена које у унутрашњој политици носи безусловна подршка Тел Авиву

У Рафи, граду на крајњем југу Појаса Газе, уточиште налази, према различитим проценама, и до милион и по Палестинаца избеглих пред ратним разарањима у северном и средишњем делу енклаве. То је једино подручје Појаса Газе где до сада није било замашних војних дејстава израелских оружаних снага. Израелски наум да тамо прошири операције наишао је на оштре критике неколико западних држава, и превасходно америчке администрације. Међутим, нису само америчке демократе критичне према израелском вођењу рата. Немачки канцелар Олаф Шолц – лидер земље где је безмало свака критика Израела проказана као антисемитизам – током посете Израелу изјавио је: „Не можемо стајати по страни и гледати како су Палестинци у опасности од изгладњивања.“ Немачки канцелар је после сусрета са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом у Јерусалиму поделио забринутост због многобројних цивилних жртава у досадашњем току израелских операција у Појасу Газе, преноси Ројтерс.
Већ крајем прошле године (видети број 792) постало је јасно да продужење војних операција у Гази уз велике цивилне жртве обремењује америчко-израелско савезништво. Нетанијаху и Бајден нашли су се у улози својеврсних узајамних талаца у којој је деловање обојице, подстакнуто расположењем изборне базе у њиховим земљама, поткопавало узајамне политичке позиције.
Незадовољство гласача Демократске странке у САД у години председничких избора довело је до неочекиване серије потеза америчких власти – санкционисања израелских насељеника, пружања директне хуманитарне помоћи становницима Газе у време када Израел додатно ограничава доток добара у енклаву, јавног упућивања забринутости око поштовања хуманитарног права током вођења операције и, на крају, јавног позива предводника већине у Сенату, демократског сенатора Чака Шумера да се у Израелу, „чим се стиша рат“, одрже ванредни избори.

ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ ОКО РАФЕ Главно размимоилажење наступило је око евентуалног продужења израелских операција у Рафи. Иако су израелске снаге нанеле велике губитке Хамасу, за сада нису успеле да остваре стратешки важне циљеве своје операције – још је велики број талаца у рукама Хамаса и других тамошњих милиција, вођство ове организације није елиминисано, а целокупна војна операција своди се на праћење бораца Хамаса широм појаса Газе, од Газа Ситија на северу преко Кан Јуниса у средишњем делу Појаса до Рафе.
Страховање да би жестока војна операција у Рафи довела до огромног скока броја цивилних жртава довело је до сигнала Бајденове администрације како продужење борби без евакуације цивилног становништва и побољшања хуманитарних услова не долази у обзир. „Не може се допустити још 30.000 мртвих Палестинаца у јурењу за Хамасом. Постоје други начини да се изађе на крај са Хамасом“, рекао је Бајден у интервјуу за Си-Ен-Би-Си. Први пут од прошлогодишњих напада Хамаса амерички председник је указао да постоје „црвене линије“ у вези са израелским операцијама у Гази. Бајден је нагласио да Израел има право да се брани, али да Нетанијаху „мора, мора и мора“ да посвети више пажње како би се спречиле цивилне жртве у Гази.
На постављање америчких „црвених линија“ Нетанијаху је реаговао брзо и бурно. „Ући ћемо тамо. И ја имам црвену линију. Знате ли која је то линија? Да се седми октобар више не понови. Да се никада не понови“, изјавио је премијер Израела.

ПРИТИСАК И ПОМОЋ Није јасно како би САД реаговале уколико израелске снаге наставе војне операције у подручју у којем се хуманитарна ситуација погоршава из дана у дан. Према незваничним информацијама које су од неименованих америчких званичника дошле до медија, једна од могућности јесте да се ограничи употреба америчког наоружања у офанзивним операцијама израелске војске. Друга могућност која се спомиње је америчко допуштање да Савет безбедности Уједињених нација усвоји резолуцију у којој позива да се сместа успостави примирје.
У питању је потенцијално прибегавање двама главним полугама америчког утицаја на Израел – снабдевање наоружањем и муницијом и сигурност дипломатског кишобрана пред Уједињеним нацијама које омогућује америчко право вета. Постоји још неколико потенцијалних полуга утицаја. Једно је једнострано признање палестинске државе, што су спомињали и поједини амерички и други западни званичници. Потпуно обустављање испорука оружја Израелу је мало вероватно, али га није могуће ни искључити.
Офанзива израелске војске на Рафу није извесна. Амерички званичници сматрају да је мало вероватно да ће било какав знатан покрет трупа уследити пре окончања рамазанског поста половином априла. Није дато ни наређење за евакуацију цивилног становништва што би, уколико до тога дође, сигурно потрајало неколико недеља.
У међувремену, америчка администрација настоји да поправи нарушени кредибилитет упућивањем хуманитарне помоћи у Појас Газе. Од почетка марта америчко ваздухопловство храну спушта падобранима. Сцене занемоћалих људи који покушавају да се домогну пакета хране уверљивије од било којих расположивих података дискредитује израелско вођење рата. Успоставља се и пристаниште за доставу помоћи морским путем.
Међутим, нема назнака да је Израел вољан да одустане од елиминисања непријатељских снага и у овом подручју. Према Нетанијахуовим речима, у интервјуу за америчку ТВ Фокс, у Рафи се налази четвртина снага Хамаса, те би допуштање да оне остану непоражене било аналогно са допуштањем четвртини војске нацистичке Немачке да остане непоражена у Берлину. У медијско-политичкој борби олако и радо се прибегава историјским симболима.
Готово отворени напад на израелску владу са највиших позиција америчке Демократске странке извео је Чак Шумер, предводник већине у Сенату и највише позиционирани амерички званичник јеврејског порекла. Он је указао да Нетанијахуова влада не одговара тренутку, те да би требало одржати нове изборе „чим се стиша рат“. „Нетанијахуова коалиција више не одговара потребама Израела након напада 7. октобра. […] Верујем да би одржавање нових избора, једном када рат почне да се стишава, дало Израелцима прилику да изразе своје виђење поратне будућности“, рекао је Шумер.
Посреди је врло директан покушај интервенције у израелске унутрашње послове. Али изгледа да врх америчке политике овде занемарује да, без обзира што је забележен велики пад поверења јавности у Нетанијахуов Ликуд од почетка рата прошле године, кључна опредељења „ратне владе“ подржава већина Израелаца. То је нагласио и премијер у свом одговору који је дао на телевизији Си-Ен-Ен. Указао је да већина Израелаца подржава продужење операција док таоци не буду ослобођени а Хамас коначно војно поражен, као и да се противе једностраном наметању успостављања палестинске државе. Нетанијаху не спори да је потребно одржати изборе, али после војне победе и окончања рата, а не када се „рат стиша“, како је Шумер рекао. Међутим, јасно је да до потпуног окончања рата могу да прођу месеци и то под условом да не дође до шире ескалације.
Покушаји да се непосредно интервенише у политику друге државе нису страни ни САД ни Израелу. Новинар Барак Равид подсећа да је Нетанијаху подржао Мита Ромнија, републиканског кандидата, уочи избора 2012. године, те да је без знања председника Барака Обаме уприличио сопствено иступање пред америчким Конгресом 2015. недуго пре америчког потписивања нуклеарног споразума са Ираном, затим да је председник Доналд Трамп 2019. признао Голанску висораван као део израелске територије уочи израелских избора. Бајденов тим Нетанијахуа види као препреку сопственој блискоисточној политици. Но ни на другој страни немају повољније мишљење о политици администрације за коју верују да је неопрезно и безобзирно допустила експанзију иранске регионалне моћи.
Геополитичке обзири пресликавају се и у унутрашњој политици обеју земаља. Бајденова администрација би несумњиво хтела да без бремена рата у Гази уђе у завршни предизборни период. Од јануара ове године аналитичари упозоравају да је подршка гласача у Мичигену и Џорџији повезана са оним што процењују као неадекватну политику према рату у Гази. Но блискоисточни пожар не да се лако угасити чак и када би дошло до пада израелске владе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *