ИЗЛОГ КЊИГЕ

Лојд Левелин Џоунс
Персијанци: Доба великих владара
Лагуна

Велики краљеви Персије владали су највећим царством антике које се простирало од Либије до степа Азије и од Етиопије до Пакистана. У срцу тог царства налазио се Персеполис, бајковити град-палата, у којем су Ахемениди имали двор неупоредиве раскоши. Ту су Кир Велики, Дарије, Ксеркс и њихови наследници доносили законе, дизали војске и владали огромним царством. Али ту су се Ахемениди међусобно борили за власт, супруге и наложнице ковале завере да би довеле своје синове на престо, а евнуси и дворани се надметали ради утицаја и престижа. Наши појмови о Персијском царству традиционално потичу из историја које су писали Грци, као што је Херодот – па је тако већ вековима наш поглед на њега извитоперен древним политичким и културним агендама. Професор Левелин-Џоунс се, међутим, позива на оригиналне ахеменидске изворе, међу којима су натписи из тог времена, њихова уметност и најновија археолошка открића, и тако ствара аутентичну, персијску верзију, те изванредне прве велике античке империје – Доба великих владара.

Педро Алмодовар
Последњи сан
Лагуна

Ово је нешто попут фрагментарне аутобиографије, непотпуне, помало и тајанствене. Али верујем да ће читаоцу пружити максимум информација о мени као синеасти, као приповедачу (писцу), и на који се начин све то прожима с мојим животом – овако своју књигу описује Педро Алмодовар у уводном делу, уједно представљајући и сваку од дванаест приповедака од којих се састоји. Оне обухватају различита раздобља од краја шездесетих па све до данас, а поред тога што дају увид у еволуцију Алмодовара као уметника, оне су и одраз интимних опсесија као што су: мрачно доба школовања, непријатне стране популарности или експериментисање са жанровима. Својом благом и проницљивом пажњом Алмодовар се у књизи труди да људске страсти сједини с недокучивом логиком живота па разматра целокупни спектар боја наше душе: бол, тугу, љубав, чежњу, усхићење, немир, необуздан порив за комуницирањем, и избезумљеност ћутањем.

Приредио Радоња Лепосавић
NEW DADA CLIPPING
Службени гласник

Преломљено поводом стогодишњице дадаизма – ово вишедеценијско истраживање књижевно-археолошког типа својеврсни је колаж о Драгану Алексићу, српском и југословенском дадаисти који је 1922, дакле пре сто година, објавио две дадаистичке публикације „Dada tank“ i „Dada jazz“. Радоња Лепосавић српски и европски дадаизам (и шире) представља обиљем непознатих чињеница, на модеран и визуелно фасцинантан начин. Текст и слика преточени су у колаж/монтажу чинећи тако једну узбудљиву синтезу. И у књижевно-историјском и у визуелном смислу ремек-дело српског дизајна и српске културе.

Фридрих Хегел
Феноменологија духа
Дерета

Једно од највећих филозофских дела, чији се непосредни утицај може пратити до данашњих дана. Са становишта феноменологије духа општом самосвешћу најзад је досегнут степен ума где су „властите мисли“ схваћене уједно и као одређења „суштине ствари“, чиме је омогућено напуштање чисте унутрашњости и прелаз на конкретни субјективни дух, предмет психологије, која се бави теоријским духом, практичним духом и најзад оним што Хегел назива слободним духом, чиме је означена моћ субјективног духа да се објективира и докучи оно што је апсолутно. У овом контексту можемо схватити чувену Хегелову реченицу, да је оно што је стварно – умно.
Систематску форму у којој је изложен његов систем Хегел није сматрао нечим спољашњим, већ је тврдио да његово учење не би ни било апсолутни идеализам да није изложено у форми у којој је изложено, пошто апсолутност није само карактеристика онога о чему је у учењу реч већ и израз чињенице да је то о чему је реч изложено у форми завршеног филозофског система. „Оно што је истинито је целовито“ стоји већ у „Феноменологији духа“, а целина о којој је реч јесте сам филозофски систем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *