Марко Миљковић
Аутомобил је слобода
Службени гласник
Аутомобил је слобода! Овај технолошки изум, који је 1903. године стигао у Србију, олакшао је и улепшао живот многима, али и допринео бројним друштвеним променама. Књига о 120 година аутомобила и аутомобилизма у Србији због тога је важан прилог политичкој, друштвеној и културној историји Србије, али и књига која нас, аутомобилом, вози кроз Краљевину Србију, Краљевину Југославију, социјалистичку Југославију и савремену Србију, кроз процесе њихове модернизације, али и кризе и ратове, показујући сву сложеност, али и све богатство једне овакве теме. Користећи најразноврсније историјске изворе – архивску грађу, новинске чланке, фотографије, делове аутомобила, рекламе, позивнице, постере, филмове и ТВ серије, популарну музику, сећања савременика…
Марко Миљковић је модерном историографском анализом објединио технолошки, друштвени, идеолошки, политички, естетски, спортски, хедонистички приступ аутомобилима и аутомобилизму, пратећи њихов развој од парних до електричних аутомобила, од народних возила до лимузина краљева и лидера, од возила која су служила и женској еманципацији до возила која су имала значајну улогу у ратовима. На овом путовању кроз време Марко Миљковић нас је, уз помоћ различитих возача, возио по разлоканим али и модерним путевима, сипајући бензин некад на првим београдским пумпама, а некад, у време санкција, из пластичних флаша, заустављајући се на првим семафорима, али и у модерним гаражама, упорно тражећи слободно место за паркинг.
Марија Микетић
Поноћно светло
Књига комерц
У овом животопису енглеске племкиње, чије срце је пет деценија несебично куцало за српски народ, ауторка прати њен живот од рођења до смрти, кроз епоху највећих историјских превирања у злехудом 20. веку. Писан на основу релевантних историјских докумената и бројних сведочанстава савременика, овај филигрански избрушени портрет мале српске нације, која је у три узастопна рата поднела страдања несагледивих размера, истовремено нам открива и интимну драму једне тихе, посвећене жене, јаке личности и задивљујуће упорности, жене која неће поклекнути ни пред најтежим ратним искушењима, а чији ће живот до последњег дана остати симбол милосрђа и оданости, доказ да само чиста и искрена љубав може да превазиђе све препреке и разлике, да премости мора и континенте, и најзад – да се упише у књигу вечности.
У граду Сан Агустин де Танго никада не знате шта ће се догодити, или кога ћете срести, тешко је разликовати банално од реалног, а опасност, делиријум или истина вребају иза угла. Током читавог дана – јучерашњег – обухваћеног овим романом, главни јунак и његова вољена супруга присуствују необичним дешавањима: мушкарца гиљотинирају због проповедања интелектуалних задовољстава секса, у зоолошком врту ној прождире лавицу, а можда и не, јер у Емаровом надреалном свету до извесности је тешко доћи. Емар, савременик Пабла Неруде и Висентеа Уидобра, писао је претежно током међуратних година. Иако је утицај европске авангарде на њега очигледан, тешко је не прогласити га постмодернистичким писцем, који је скоро пола века испред свог времена. Пинчон, Вонегат, Гадис и многи други, иду, нехотице, његовим стопама, а готово сигурно га нису читали. Није тешко разумети зашто су Емарови савременици били збуњени овим романом. Филозофске перегринације никада никуда не воде; приметно је одсуство политичких и идеолошких скела, чини се да је Емар више заинтересован за постављање питања него за одговарање на њих. Међутим, оно што је својевремено изгледало као недостатак, сада то више није. Одавно смо схватили значај саме активности а не циља, као и то да је потрага за крајњим значењем наивна намера. Јуче је, дакле, једна кривуља из прошлог века, која изгледа некако савршено усклађена са нашим данашњим, а вероватно и сутрашњим (не)приликама. Превод са шпанског: Бранко Анђић.
Миодраг Мајић
Деца зла
Вулкан издаваштво
У средишту романа налази се драматично убиство, а потрага за починиоцем биће само окидач за низ других догађаја који ће открити да је реч о злочину страсти, освете, опомене и симболике. Како пронаћи кривца у свету у ком је истина изобличена, а прошлост јунака уткана у њихову садашњост нераскидивим нитима зла?
Никола Бобић, београдски адвокат, покушаће да пронађе одговор на то питање, ни не слутећи да ће га одговор заувек променити. Према речима Гојка Божовића, ова прича тиче се свих нас, јер ћемо у њој пронаћи обрисе наше друштвене стварности, али, што је још важније, пронаћи ћемо изгубљено зрно наде – чак и у друштвеном систему дубоко огрезлом у корупцију има места за хероје.