ČOVEČANSTVO VAPI ZA NOVIM SVETSKIM PORETKOM

ETNIČKO-POLITIČKI KONFLIKTI – UZROCI I POSLEDICE

DRUGI DEO

Objavljujemo izlaganje predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih saopšteno na II Spoljno-političkom susretu mladih istraživača u Fondu „Gorčakova“ u Moskvi – povodom sećanja na ambasadora Vitalija I. Čurkina

Agresija NATO-a je okončana usvajanjem Rezolucije SB UN 1244 kojom se, pored ostalog, garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ), vraćanje dogovorenih kontingenata vojske i policije Srbije u pokrajinu, uključujući i na važnije granične prelaze prema Albaniji i Severnoj Makedoniji, te sloboda i bezbedan povratak svih proteranih lica, jednaka bezbednost svih koji žive u pokrajini.
Prema Rezoluciji SB UN 1244 Kosovo i Metohija je pod privremenim mandatom SB UN koji vrše civilna UNMIK i vojna misija KFOR. Faktički, pokrajina je pod okupacijom NATO-a koji obezbeđuje većinu od oko 4.500 vojnika. Najveći procenat sastava KFOR-a čine vojnici SAD. Zapad 25 godina opstruira vraćanje dogovorenih kontingenata vojske i policije Srbije u pokrajinu. Tokom tog perioda s KiM je proterano oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca koji nemaju mogućnosti da iskoriste Rezolucijom SB UN zagarantovano pravo na slobodan i bezbedan povratak.
U isto vreme oko 130.000 Srba koji su ostali u pokrajini izloženi su svakodnevnim pritiscima, pretnjama i teroru privremenih prištinskih institucija, čiji je cilj okončanje etničkog čišćenja. Nedavno je Priština donela odluku kojom ukida korišćenje dinara kao zvanične valute Srbije kojom srpska vlada isplaćuju obaveze prema Srbima u pokrajini kao što su: plate zaposlenih u javnim službama, penzije, socijalna pomoć, stipendije, dečji dodaci i drugo. Pitanje je životno značajno za Srbe koji tamo žive i rade i nedavno je bilo na dnevnom redu specijalne sednice SB UN. Rešenje još nije na pomolu zbog nespremnosti ključnih zapadnih zemalja da izvrše delotvorni pritisak na vlast koju su tamo postavile i potom 2008. godine priznale. EU je, posredstvom svoje misije EULEKS, odigrala ključnu ulogu u uspostavljanju institucija ilegalne separatističke tvorevine nastale zahvaljujući oružanoj agresiji NATO-a.

ASIMETRIČNA DIPLOMATIJA I PROKSI PRITISCI Svi problemi opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, uključujući najnovije sa ukidanjem dinara kao platežnog sredstva u srpskim sredinama, rezultat su tzv. asimetrične diplomatije i posrednih (proksi) pritisaka Zapada na Srbiju zato što Srbija odbija: a) da prizna ilegalno otcepljenje dela svoje državne teritorije; b) da odustane od politike vojne neutralnosti; v) da odustane od odbrane Republike Srpske sa nadležnostima utvrđenim 1995. godine u Dejtonu; g) da uvodi ilegalne sankcije Zapada protiv Rusije; d) da odustane od strateškog partnerstva s Kinom.
Štaviše, zemlje članice NATO-a koje su 1999. učestvovale u ilegalnoj oružanoj agresiji, 2008. godine su priznale jednostrano ilegalno otcepljenje pokrajine Kosovo i Metohija od Srbije, bez saglasnosti SB UN iako je pokrajina u to vreme bila i ostala pod mandatom SB UN u skladu sa Rezoluciji SB UN 1244 kao imperativnom pravnom dokumentu najveće pravne snage u međunarodnom pravnom poretku!
Naterati Srbiju da prizna nasilno otimanje Kosova i Metohije, da odustane od Rezolucije SB UN 1244 (1999) i od Dejtonskog sporazuma (1995) i da se okrene protiv Rusije i Kine kao istinskih, tradicionalnih prijatelja i strateških partnera – pravi su ciljevi svih pritisaka vodećih sila Zapada protiv Srbije danas.
Godine 2010. pod otvorenim pritiskom vodećih zemalja Zapada, formalno na predlog tadašnjeg državnog rukovodstva Srbije, GS UN usvojila je rezoluciju savetodavnog karaktera, kojom se Evropskoj uniji poverava da „olakšava dijalog strana“, odnosno Beograda i Prištine. SAD koje nisu članica EU učestvuju u tom procesu bez mandata bilo kojeg organa UN iako se radi o teritoriji pod mandatom UN. Deklarativno SAD podržavaju ulogu EU, faktički Vašington ima odlučujuću ulogu.
Do sada je potpisano više dokumenata i sporazuma „o normalizaciji odnosa“. Proces njihove primene tekao je jednostrano – Beograd je izvršavao sve što je dogovoreno, Priština, koja uživa podršku vodećih zemalja Zapada, nije. EU je formalno prihvatila „statusnu neutralnost“, na šta je obavezuje i činjenica da pet njenih članica nije priznalo ilegalno otcepljenje, dok je u praksi uvek neprekidno bila na strani Prištine jer je to prvorazredni geopolitički interes Nemačke, kao ključne članice EU. Nemačka se, praktično, od Dejtona 1995. nadalje „saveznički“ utrkuje sa SAD oko podele balkanskog „kolača“, ili plena pobednika u ovom hladnom ratu. I jedna i druga, pritom, koriste EU kao mamac za Srbiju, ili štap protiv nje.
Tokom 2023. godine pojavio se tzv. Šolc–Makronov plan u vidu dva nova dokumenta od kojih je jedan isporučen u Briselu, drugi u Ohridu, po principu „uzmi ili ostavi“. Ovim dokumentima-ultimatumima zahteva se da Srbija prizna uspostavljanje još jedne albanske države „Republike Kosovo“, i to na delu teritorije koja je na osnovu međunarodnog prava, Povelje OUN, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija, Rezolucije SB UN 1244, kao i na osnovu Ustava Srbije, integralni deo suverene teritorije Republike Srbije.

STRATEGIJA EKSPANZIONIZMA I HEGEMONIZMA To pokazuje da SAD, Nemačka i Francuska svesno krše navedena dokumenta i mandat koji je EU dobila od GS UN („olakšavanje dijaloga strana“), kao i da svesno podržavaju ilegalnu secesiju. Te zemlje su svakako upoznate da njihovo držanje potpomaže uspostavljanje „Velike Albanije“ u čiji sastav bi ušla Republika Albanija, ilegalna, nepriznata „Republika Kosovo“, zapadni deo Severne Makedonije, delovi Grčke i Crne Gore u kojima, sticajem istorijskih okolnosti, žive pripadnici albanske nacionalne manjine. U osnovi takve politike nalaze se ekspanzionistički interesi navedenih zapadnih zemalja, kompletiranje isključive i potpune kontrole Balkana i intenziviranje širenja na Istok, što je deklarisana strategija NATO-a, odnosno njenih vodećih članica. To što je ovakva geopolitička računica kratkovida, što izaziva ogromne rizike i povratnu štetu, izgleda, ne uznemirava njene kreatore i nosioce. Uprkos svemu oni ostaju dosledni strategiji ekspanzionizma i hegemonizma sa kojim su i 1999. krenuli preduzimajući oružanu agresiju protiv Srbije i Crne Gore (SRJ). Bondstil svakako nije dizajniran prema proporcionalnom značaju srpske pokrajine Kosovo i Metohija, ili Srbije a najverovatnije ni celog Balkana.
Jasno je da etničko-verski sukobi imaju veoma negativni uticaj na međunarodne procese i odnose čineći ih nestabilnim a razvoj težim i sporijim. Takvi konflikti ostavljaju za sobom dugotrajno nepoverenje, razorena društva i ekonomije, pokidane ljudske i fizičke veze, dok područja konflikata postaju zavisnija od vanregionalnih faktora. Naročito duboke i dugotrajne posledice ostaju iza verskih sukoba. Razbijanje SFRJ, kao zajedničke države, pored ostalog, vodilo je najpre proglašavanju pet a potom i šest državica neotpornih na mešanje sa strane i zavisne u razvoju. Dve su ušle u EU (Slovenija i Hrvatska), a četiri u NATO (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija). Zahvaljujući razbijanju tih zajedničkih država, NATO je ovladao većim delom Balkana i čitavom istočnom obalom Jadranskog mora.
Ni 25 godina posle građanskih etničko-verskih ratova na području bivše SFRJ nema stabilnosti, značajan deo novih granica nije pravno definisan, privredni i ljudski resursi ni približno nisu aktivirani a većina bivših jugoslovenskih republika još nije dostigla nivo privrednog razvoja i kvaliteta životnog standarda kakvi su postojali u bivšoj zajedničkoj državi. Konfliktni potencijal raste posebno zbog jednostranog, ilegalnog otcepljenja Kosova i Metohije koje podržavaju vodeće zemlje Zapada, NATO-a i EU. Postojećim podelama unutar NATO-a i EU dodata je još jedna – pet od 27 članica EU (Španija, Rumunija, Slovačka, Grčka i Kipar) ne priznaju jednostranu, ilegalnu secesiju tzv. Republike Kosovo. Većina članica UN, njih 109, takođe ne priznaje ilegalnu secesiju, a trend povlačenja priznanja se nastavlja. Verujem da će opadanje globalne moći Zapada, multipolarizacija i demokratizacija međunarodnih odnosa još više ohrabrivati povlačenja priznanja i stvarati uslove za mirno, uravnoteženo i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju kao autonomiju unutar Srbije, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kako je to utvrđeno Rezolucijom SB UN 1244 kao opšteobavezujućem pravnom dokumentu. Iskustvo je pokazalo velika ograničenja i principijelne nedostatke formata dosadašnjeg dijaloga koji je izašao iz okvira ne samo Rezolucije SB 1244 već i iz mandata GS UN i pretvorio se u format za ispostavljanje diktata i ultimatuma. Verujem da će, pre ili kasnije, rešavanje pitanja Kosova i Metohije morati da se vrati u format Saveta bezbednosti koji je jedino za to nadležan.

KAKO DO SUŽIVOTA RAZLIČITIH VERSKIH ZAJEDNICA Na kraju, imajući u vidu celokupno tragično iskustvo iz građanskih, etničko-verskih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina prošlog veka, izneću nekoliko najkraće izraženih pretpostavki preventivnog karaktera.
Prvi uslov stabilnosti i suživota različitih etničkih i verskih zajednica jeste njihova ravnopravnost u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima, u prvom redu na planu očuvanja etničkog, kulturnog i duhovnog identiteta.
Drugi, adekvatna raspodela odgovornosti za sopstveni i zajednički razvoj i reprezentativnost unutar državnih, političkih i kulturno obrazovnih institucija.
Treći, ravnomerni socijalno ekonomski razvoj unutar suverenih država sa međunarodno priznatim granicama.
Četvrti, dobrosusedski odnosi matičnih i domicilnih država pripadnika etničkih zajednica, odnosno nacionalnih manjina.
Peti, snažni nacionalni i međunarodni mehanizmi pravovremenog reagovanja na situacije koje bi mogle dovesti do međuetničkih, međuverskih tenzija i konflikata.
I šesto, ali najbitnije, čovečanstvu je neophodan novi evropski i svetski poredak zasnovan na poštovanju univerzalnih principa suverene ravnopravnosti, koegzistencije različitosti i specifičnosti, partnerstva i saradnje na obostranim interesima, kao i na nedeljivosti i jednake bezbednosti za sve i svakoga. Najkraće, potrebno je ubrzano konstituisanje pravednijeg, inkluzivnog multipolarnog svetskog poretka na čemu su veliki rezultati već ostvareni, prvenstveno zahvaljujući angažovanju Rusije, Kine, Indije, BRIKS+ i globalne većine.

Moskva, 21. februara 2024

Kraj