TOTALITARIZAM JE PROCVETAO U SAD I EU

Fašizam i (socijal)demokratija

Demokrate su danas deklarativno pacifisti. Načelno, oni se izjašnjavaju protiv svakog rata. Ali tu postoji jedna prividna protivrečnost: to evropske i američke političare uopšte nije sprečilo da pruže podršku Evromajdanu u Kijevu i da tamo drže vatrene govore. Osim toga, oni su jednoglasno podržali i bombardovanje Libije 2011. godine i razaranje Sirije

Kod ruskog geopolitičara Leonida Savina možemo naći jednu važnu misao: većina današnjih političkih partija u Evropi predstavlja samo umereno krilo fašizma, a mnoge stranke koje se smatraju levičarskim podržavaju fašizam.
Imali smo do sada već mnogo prilika da to vidimo. Najpre u Hrvatskoj, potom u baltičkim republikama i, konačno, sada u Ukrajini. Pre toga fašizam je cvetao u Latinskoj Americi, sa režimima poput Pinočeovog, u Čileu. Sve to uz podršku i budni nadzor Sjedinjenih Američkih Država.
Fašizam se možda promenio u nijansama, ali suštinski je ostao isti. U Rusiji se fašizam obično povezuje sa Drugim svetskim ratom i ogromnim žrtvama sovjetskog naroda, dodaje Savin, u Latinskoj Americi sa strašnim iskustvima diktatura, dok u Evropi podseća na političke eksperimente koji su doveli do Nirnberškog suda.
Prava borbena organizacija buržoazije danas je vojni blok NATO. Alijansa, koja se formalno zalaže za „demokratiju“, promoviše fašizam u Evropi. Fašizam je direktan proizvod buržoaskog društva, zaključuje Savin, podsećajući nas da je još 1924. godine Josif Staljin napisao da je fašizam „borbena organizacija buržoazije, koju podržava socijaldemokratija“. Zapravo, zapadna (socijal)demokratija je samo umereno krilo fašizma.

Fašizam i demokratija nisu antipodi već blizanci Fašizam ne može postići uspehe u ratu ili u upravljanju državom bez podrške socijaldemokratije, kao što ni socijaldemokratija ne može ostvariti svoje ciljeve bez fašizma. Ali stub zapadnih društava bile su i ostale fašističke organizacije, čak i ukoliko deluju iz senke.
Kako uočava Savin, fašističke i socijaldemokratske organizacije ne opovrgavaju jedna drugu već se nadopunjuju; one nisu antipodi već blizanci: „Fašizam je nastao u kontekstu krize imperijalizma i osmišljen je da se bori protiv proleterske revolucije.“ Buržoazija ne može da se održi na vlasti bez podrške fašističkog bloka.
Demokrate su danas deklarativno pacifisti. Načelno, oni se izjašnjavaju protiv svakog rata. Ali tu postoji jedna prividna protivurečnost: to evropske i američke političare uopšte nije sprečilo da pruže podršku Evromajdanu u Kijevu i da tamo drže vatrene govore. Osim toga, kako primećuje Savin, oni su jednoglasno podržali i bombardovanje Libije 2011. i razaranje Sirije. Godine 2014. otvoreno su podržali puč u Ukrajini, a potom su stali na stranu neonacističke kijevske hunte. Sve to nije imalo nikakve veze s demokratijom. Hunta je pokušala da od Ukrajine napravi anti-Rusiju, zabranjujući ruski jezik i ukidajući sva prava Rusima. Upravo to je primoralo Rusiju da u februaru 2022. započne svoju Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
U ekstremno glupoj, ali sasvim ogoljenoj formi, ovakav stav navodnih pacifista sažeo je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, kada je izjavio da je obezbeđivanje „oružja Ukrajini put koji vodi ka miru“. Više zapadnog oružja, više zapadnih bombardovanja, više zapadnih intervencija, tvrdi Stoltenberg, doneće Ukrajini i svetu mir. To neće učiniti pregovori, ni spremnost na kompromis već samo rat. Demokrate ostvaruju svoje, tobože čovekoljubive i miroljubive ciljeve putem direktne militarizacije i rata.

Liberalni fašizam Upozorenja na ovu pojavu, na istovetnost (socijal)demokratije i fašizma (a rodno mesto fašizma je, podsetimo, Evropa), nisu stizala samo iz Rusije. Tokom susreta s Maksom Lesnikom, Fidel Kastro je predvideo da će Rusija ponovo morati da se bori protiv fašizma, samo što će se tada fašizam nazivati demokratijom.
U julu 2014. Kastro je razotkrio odnos zbivanja u Ukrajini i u Pojasu Gaze, ukazujući na sličnost genocidnih akcija Tel Aviva i Kijeva. Međutim, tadašnji predsednik SAD Barak Obama nazvao je agresivne akcije vlade Porošenka i izraelsko sistematsko ubijanje stotina palestinske dece „činom samoodbrane“. Fašizam i rat su, ponovo, proglašeni za put koji vodi miru.
Uloga SAD u sponzorisanju svojih fašističkih satelita u mnogim regionima sveta je ogromna. Američki pisac Džon Goldberg, u knjizi „Liberalni fašizam“, opisao je transformaciju političkog sistema u SAD i prelaz na totalitarne metode vladavine u upravljanju državom.
Uprkos prividno demokratskoj retorici, nastavlja Savin, u SAD zapravo već duže vreme postoji fašistički sistem vladavine državom, koji se zasniva na principu „gvozdenog trougla“, gde kongresni komiteti, zvaničnici i interesne grupe (lobisti) predstavljaju stvarnu moć, koja donosi odluke na osnovu međusobno čvrsto povezanih interesa.

Demonizacija socijalno odgovornih vođa Taj sistem se, iz nekog razloga, naziva demokratijom, iako i takozvana američka i evropska demokratija pate od hroničnog „deficita demokratije“. I u SAD i u zemljama EU narodi su potpuno otuđeni od donošenja političkih odluka.
Otuda, i u SAD i u EU se kao diktatori žigošu predsednici država koje se suprotstavljaju savremenom korporativnom fašizmu, a to su upravo lideri socijalno orijentisanih i odgovornih zemalja. Zato u liberalnoj američkoj i evropskoj štampi uporno demonizuju vođe poput Vladimira Putina, Nikolasa Madura, Si Đinpinga, Migela Dijaza Kanela ili, ranije, Mao Cedunga ili Staljina.
Prelaz na otvoreno fašističke, totalitarne metode vladavine u SAD jasno je pokazao režim Džozefa Bajdena. Ovu atmosferu „na ivici“ najbolje je demonstrirao spektakl inauguracije 46. američkog predsednika po redu, posvećene prošlim „danima slave“ i zatvaranju očiju pred promenama koje su se za četiri godine već desile u globalnoj politici.

Uloga SAD u sponzorisanju svojih fašističkih satelita u mnogim regionima sveta je ogromna. Američki pisac Džon Goldberg, u knjizi „Liberalni fašizam“, opisao je transformaciju političkog sistema u SAD i prelaz na totalitarne metode vladavine u upravljanju državom

Totalitarna brutalnost Bajdenovog režima Bajdenov režim je odmah pokazao da neće tolerisati suprotstavljanja i da će u svemu „ići do kraja“. Na prividno demokratsku retoriku američkog predsednika možemo da zaboravimo, on se njome služi samo ritualno.
Da li je ovaj savremeni fašizam moguće zaustaviti?
Kako je nedavno primetio Aleksandar Dugin, globalisti u SAD (i sekundarnoj i sve više marginalizovanoj EU) danas pokazuju totalitarnu brutalnost i sada to rade bez rukavica, sasvim otvoreno.
Za njih, dodaje ovaj mislilac, svako ko se ne slaže s njihovim stavovima ne postoji, niti bi trebalo da postoji. Globalisti su tvrdoglavo usmereni samo na svoju agendu, bilo da je reč o imigrantima, abortusu, takozvanoj zelenoj energiji, otvorenim granicama, veštačkoj inteligenciji ili rodnim pitanjima. Oni nemaju nikakav smisao za finese ni za drugačije stavove. Zapravo, oni ih ne podnose. A to isključuje bilo kakav dijalog.
Jedina američka tradicija zasnivala se na tome da li stvari efikasno funkcionišu ili ne. Sada je taj pragmatizam nestao.
Svaki dijalog između dve strane zbog toga je u potpunosti isključen. Neće biti nikakvog dijaloga ni između dve, suštinski različite Amerike, kao što nam pokazuju događaji u Teksasu. To stvara duboku i nepremostivu kontradikciju u američkom sistemu. Amerikom danas vladaju ljudi koji nemaju nikakve veze sa njenim identitetom.
Svakog ko se protivi njihovim stavovima, globalisti nazivaju „fašistom“, ili ga, što je još gore, upoređuju sa Trampom ili Putinom. Globalisti će istrajati u takvom pristupu i nemilosrdno će slediti ovu agendu, bez obzira na destruktivnu prirodu njihovih ciljeva.
Zapravo, kako uočava Dugin, globalisti dele ove osobine sa savremenim Ukrajincima nacistima, a to je veoma uznemirujuća sličnost. Ovaj, sada već svetski rat, stoga ima samo dva moguća ishoda: ili će se završiti porazom globalista ili će dovesti do uništenja planete.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *