Тексас против илегалне имиграције и федералних власти

Илегална имиграција преко јужне, америчко-мексичке границе, стиче преимућство на попису тема које су бирачима најважније у години председничких избора

Према истраживању „Асошиејтед преса“, спроведеном између краја новембра и 4. децембра 2023, а објављеном почетком ове године, удео испитаника који држе да су имиграције важно политичко питање којим би власти требало да се баве у предстојећој години порастао је са 27 на 35 одсто, у односу на прошлогодишње истраживање. Међу гласачима републиканске оријентације тај удео је 55 одсто, док је нешто преко петине демократа означило ову тему као изузетно важну. И код једних и код других забележен је скок у односу на прошлу годину, са 45, односно са 14 одсто.
Сличне податке доноси и „Еј-Би-Си њуз“. „Бајден се креће дуж ивице у вези са овим питањем“, изјавио је један посматрач за ову медијску кућу. Гласачи на страначким изборима у Ајови и Њу Хемпширу наводили су да је питање имиграције готово подједнако значајно колико и оно економско. „Најважније ми је обезбеђење границе, национална безбедност“, изјавио је гласач из Њу Хемпшира Бил Колинс крајем јануара. Према истраживању јавног мњења агенције „Харвард-Харис пол“, 35 одсто регистрованих гласача смешта имиграцију на прво место по важности, неколико процената изнад инфлације.
Број имиграната који илегално прелазе јужну америчку границу изузетно је тешко проценити. Власти бележе да је у децембру 2023. забележено рекордних 302.000 илегалних прелазака границе. „Не мислим да било ко може искрено да погледа јужну границу и каже да федерална влада испуњава своје обавезе“, изјавио је за „Фокс њуз“ професор права и стручњак за америчко уставно право Џонатан Тарли. „Бајденова администрација створила је егзистенцијалну кризу практично уводећи отворену границу“, потцртао је Тарли.

ОПЕРАЦИЈА УСАМЉЕНА ЗВЕЗДА Према доступним подацима, број забележених илегалних прелазака америчко-мексичке границе нагло је порастао од јануара 2021. и почетка Бајденовог председничког мандата. Током 2023. месечно је бележено и до 200.000 илегалних имиграната, односно 1,4 милиона од почетка године закључно са септембром. По свој прилици током прошле године на тло САД је из Мексика нелегално ступило више од два милиона људи. У питању су усељеници из различитих делова света, махом из Латинске Америке, држава са уске територије јужно од Мексика, али с других континената – на друштвеним мрежама разноврстан је мултимедијални садржај који упућује како доћи до Мексика, контактирати с кријумчарима и потом изиграти имиграционе америчке власти. Додуше, те власти се нарочито не труде да прекину овај талас. Када особа уђе на територију САД, може да затражи азил након чега следи дуготрајни процес обраде овог захтева током којег може да борави у земљи. Шансе да буду депортоване су врло мале.
Обе велике политичке странке у САД користе имигранте у складу са сопственим опортунистичким интересима: демократе рачунају на евентуално будуће изборно опредељење мањинских усељеника, док републиканске власти у пограничним државама укрцавају усељенике у аутобусе и развозе их по великим градовима на северу и североистоку САД, као што су Њујорк или Чикаго, очекујући да изазову политичко нерасположење у овим демократским изборним тврђавама.
Међутим, огроман имиграциони талас довео је до конкретних мера тексашких власти: почетком марта 2021. гувернер Грег Абот покренуо је „Операцију Усамљена звезда“ – изграђена је секција граничног зида у граду Рио Гранде крајем године, а у априлу 2022. отпочето је превожење миграната у америчку престоницу. Абот је затим, у децембру 2023, потписао закон којим илегалну имиграцију проглашава за државни злочин, што омогућава тексашким полицијским властима да хапсе илегалне имигранте било где у држави, а не само на граници. Такође, допушта државним судовима да издају налоге за депортацију којима се заповеда враћање миграната на мексичку територију.
Током ове операције заплењено је више стотина хиљада доза фентанила, моћног синтетичког опоида, док је преко сто хиљада миграната развезено по „градовима уточиштима“ – местима која углавном контролишу демократске власти где су раније усвојене одлуке како се неће повиновати евентуалним налозима федералних власти о депортацијама.

УСТАВНА КРИЗА? Крајем прошле и почетком ове године почеле су да се нижу вести које више подсећају на исечке из дневничких бележака Борисава Јовића него хронику америчких политичких збивања. Припадници тексашке националне гарде преузели су контролу над Шелби парком, двадесетак хектара земљишта у граду Игл Пас, на реци Рио Гранде, на самој мексичко-америчкој граници. Гувернер Тексаса Абот прогласио је стање непогоде, што је послужило као правна основа за мере физичког онемогућавања уласка имиграната у САД преко реке Рио Гранде. Тексашке власти поставиле су плутајући препреку од великих бова, као и бодљикаву жицу.
Забележено је више утопљеника на овом делу границе, укључујући мајку са двоје деце. Критичари су указали да су ове мере претеране и окрутне. Оспоравана је правна основа увођење стања непогоде. „Декларација о непогоди служи да омогући ограничене хитне акције у случају непогода како су оне одређене у Тексашком акту о непогодама из 1975. године“, рекла је Натали Луис, адвокат која заступа Џесија Фуентеса, власника кајакашког клуба који је тужио Абота и друге државне званичнике због постављања бова, наводећи да штете његовом пословању.
Државне полицијске власти онемогућиле су службеницима америчке пограничне полиције да приступе парку преко којег је постављена бодљикава жица. Међутим, амерички Врховни суд донео је одлуку већином пет према четири да федералне власти имају право да уклоне бодљикаву жицу и друге препреке које су поставиле тексашке власти.
Заменик гувернера Тексаса, републиканац Ден Патрик изјавио је да ће држава настављати да поставља физичке препреке на граници упркос одлуци Врховног суда. „Наставићемо. Уколико је исеку, ми ћемо је заменити“, изјавио је за „Фокс њуз“. Бајденова администрација указала је да бодљикава жица онемогућава граничаре да дођу до миграната који прелазе реку и да федерални имиграциони закони надвладавају тексашка настојања да спрече доток миграната.
У судској борби тексашке власти позивају се на 10. одељак 1. члана америчког Устава према којем државе неће водити рат, нити ће позивати војску на оружје уколико „нису заиста жртва инвазије, или се налазе у иминентној опасности која не допушта одлагање“. Гувернер је након судске одлуке изјавио да Тексас има право на „самоодбрану“ од имигрантске „инвазије“. „Тексашка бодљикава жица је ефикасно одвраћање од илегалних прелазака границе које Бајден охрабрује. Наставићу да браним тексашка уставна права како бих осигурао границу и спречио Бајденову администрацију да уништава нашу имовину“, изјавио је Абот. Готово сви републикански гувернери америчких савезних држава подржали су Тексас у овом настојању, што је на друштвеним мрежама изазвало духовита домишљања о новом сецесионистичком покрету.
Инсистирање власти Тексаса да имају право да се бране од „инвазије“ уколико се федерална влада оглуши о своје обавезе очекивано је наишло на крајње опречна мишљења. Џош Хамер, уредник „Њузвика“, подсећа на образложење судије врховног суда Антонина Скалије у случају „Аризона против Сједињених Држава“ из 2012. у којем је назначено да Аризона има инхерентна права да искључи особе са своје територије која се могу ограничити само у складу са Уставом, или ограничењима која је на уставни начин усвојио Конгрес. „Након усвајања Устава било је неких сумњи око уставности моћи федералне владе да контролише имиграцију, али није било сумње о моћи државне власти да ово чини“, назначио је том приликом конзервативни судија Врховног суда. „Да ли сз суверене државе на милости федералне извршне власти да спроводи националне имиграционе законе?“, запитао се Скалија, који се сматра еталоном конзервативног судије Врховног суда.
Абот се позвао на ову судску одлуку када је прогласио да се држава налази на удару „инвазије“ према 3. клаузули 10. одељка 1. члана америчког Устава. Према речима Џонатана Тарлија, након одлуке Врховног суда Тексас нема правних основа да онемогући федералне агенте да приступе и уклоне постављене препреке. Међутим, према наводима тексашких званичника, њих судска одлука не спречава да поставе нове препреке.
Текзит? Професор права са Универзитета Минесоте Ричард Пејнтер изјавио је за „Фокс њуз“ да овде постоји општији проблем пошто нема сагласја о томе ко је задужен за имиграционе законе – да ли само федерална влада или федерална влада заједно са савезним државама. Према његовим речима, ниједна партија није конзистентна када је посреди ово питање. Иако инсистирају да је Тексас у обавези да се повинује федералним властима у овој ситуацији, демократске власти у савезним државама ће инсистирати на праву „градова уточишта“ да се оглуше о друге федералне законске одлуке. „Тексас се сада користи извесним двосмисленостима у законима, како би разрешили онако како желе проблеме за које верују да их председник Бајден не решава на одговарајући начин“, указао је Пејнтер.
Чак и, за сада мека, уставна криза између Тексаса и федералних власти довела је до различитих медијских промишљања о сецесионистичким покретима. Магазин „Њузвик“ је своју насловну страну посветио „Текзиту“, политичком покрету чији је циљ издвајање ове државе из америчке уније. Покрет има маргиналан политички утицај од када га је половином 1990-их покренуо Данијел Милер, који и даље води политичку борбу за тексашку независност. Махом узгредно, многи републикански политичари су помињали овакву могућност уколико федералне власти не буду испуњавале сопствене дужности.
Дубоке политичке поделе међу Американцима унеле су у политички речник појмовник „националног развода“, неки облик мирног раздруживања дуж линија најважнијих политичких подела.
Ствари се засад своде на конкретну правну и политичку борбу око теме која ће у изборној години бити у средишту пажње. Помоћ Украјини и Израелу, покушај да се испослује примирје између Израела и Хамаса у Појасу Газе, статистике о кретању инфлације и раста бруто домаћег производа, и на крају питање контроле границе сједињују се већ сада у буку изборне кампање.
Свеопштем политичком метежу прикључују се и запомагање невољника с реке Рио Гранде који покушавају да се домогну Америке и бес оних који покушавају да их одврате од тог наума.