РОСИ ФЕСТ 2024

Међународни музички фестивал Роси фест инспирисан је европским композитором и виолинистом Саломоном Росијем (1570–1650), јединственим по синтези Истока и Запада

Седми Роси фест одржан је у Београду од 27. јануара до 1. фебруара. Међународни музички фестивал инспирисан је европским композитором и виолинистом Саломоном Росијем (1570–1650), јединственим по синтези Истока и Запада (касне ренесансе и раног барока западне Европе и јеврејских традиционалних и синагогалних текстова). Одабрани страни и домаћи уметници наступили су у Јеврејском културном центру, Дорћол Плацу и Свечаној сали Јеврејске општине. Фестивал су у Дорћол Плацу свечано отворила Три псалма за гудачки оркестар америчког савременог композитора Давида Ческија у оквиру сталне програмске целине Портрети и сећања, чиме се сваке године обележава Светски дан сећања на жртве холокауста. Наступио је Јеврејски камерни оркестар са солистима Мином Менделсон (виолина), Ладиславом Мезејем (виолончело) и диригентом Раданом Јовановићем. Први псалм, Смрт, са истакнутом соло виолинском деоницом, други – Рефлексија – са трагичним контемплативним монологом виолончела у дијалогу са оркестром, и трећи – Васкрсење, апотеоза трилогије, представили су високе квалитете оркестра и солиста у овој емотивно изузетно захтевној и трагично обојеној партитури. Узнемирујући музички предложак, суптилан, али и величанствено спокојан, добио је визуелну подршку у перформансу балетских солиста Тамаре Пјевић и Јакше Филиповца (у режији Ане Григоровић и сценографији Дуње Костић) и видео пројекцијама.


У сарадњи са Београдском барокном академијом одржан је 28. 1. концерт Барокна гозба у сали Јеврејске општине, на историјски аутентичним инструментима, као и опера Риналдо Г. Ф. Хендла, 30. јануара у Јеврејском културном центру. У режији Сретена Манојловића, са диригентом Предрагом Гостом, оперу су извели међународни солисти, учесници Београдске барокне академије, праћени барокним оркестром. Дан касније гостовали су у Новом Саду. У вези с Хендлом, др Иван Ћурковић је одржао предавање Рат и мир у ораторијумима Георга Фридриха Хендла.
Затварање је припало хору Браћа Барух, највероватније најстаријем јеврејском хору на свету, поводом 145 година од оснивања. Диригент је био Стефан Зекић, уједно и уметнички директор фестивала. Концерт у Атријуму Народног музеја назван је Ерев шел шошаним (Вече ружа), по називу једне од најлепших љубавних песама на хебрејском језику. Пажљиво састављен програм представио је љубавну хебрејску поезију и композиторе јеврејског порекла. Уводна песма, као и Пет хебрејских љубавних песама Ерика Витакре на текст Хиле Плитман за хор и Јеврејски камерни оркестар представљају тужне љубавне приче, елегично и сетно, а штета је да текстови песама нису били у штампаном програму. Виолинисткиња Мина Менделсон се опет представила на најлепши начин, култивисаним виолинским тоном. Ларго Боаза Авнија за гудачки оркестар зазвучао је тешко и депресивно. А онда је наступио чаробни Густав Малер и Песме лутајућег путника за глас и оркестар. Баритон Стефан Хаџић је маестрално извео сваку песму са посебним осећајем за драму, тугу, хумор, лирику, уградио се у све уметничке и музичке захтеве у Малеровој музици. Антологијска четврта песма са ритмом погребног марша. Складна баритонска боја гласа у свакој лаги, контрола и прецизност интонације, а пре свега улажење у саму суштину текста, од овог циклуса песама направило је врхунац вечери. Диригент Стефан Зекић и Јеврејски камерни оркестар одлично су пратили ову нелинеарну и компликовану партитуру.
Концерт је завршен сплетом сефардских песама за хор и оркестар, са тенором Марком Живковићем у главној улози. Познате песме Scalerica de oro, Adio querida, Ken es esta, које наши хорови често стављају на репертоар, ефектно су заокружиле концерт. Хор Браћа Барух тренутно по вокалним и уметничким карактеристикама и дометима припада врху аматерског хорског певања код нас. Марко Живковић има светлу и пријатну боју гласа, контролисану и култивисану, као шлаг на торти оркестру и хору. Кларинетиста се истакао свирањем у клецмер стилу. Овације у препуном Атријуму, где игла није могла да се баци, довеле су до бисева и жеље да овакве концерте пуне радости заједничког музицирања чешће чујемо у Београду. Adios, queridos.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *