Проба рата с Русијом

НАТО маневри

Уз ризично ометање руских офанзивних планова у Украјини, мале су шансе да НАТО из маневара крене у отворену агресију на Русију, још мање да порази ову моћну државу, али због напетости и нервозе до сукоба може доћи грешком и тиме угрозити светски мир и покренути трећи светски рат

Сазнање да су све бомбасто најављиване украјинске контраофанзиве пропале и поред тога што је Колективни запад у антируском фронту уложио у њих све што је могао – оружје, муницију, „добровољце“, плаћенике, новац, па до сурове дипломатско-политичке подршке и тоталне пропаганде – релативно брзо прераста у нервозу и праву панику. Зашто су стратеге НАТО-а толико уплашиле чињенице да нека држава (Украјина) губи рат у коме они не учествују, него једино, како тврде, помажу њену одбрану? Зашто су се уплашили толико истине као да њихова судбина, а не само украјинска, од тога зависи? Страх и паника нису без основе јер Украјина овде губи тек конвенционални рат, а НАТО и Колективни запад два рата у која су уложили сву своју моћ и којима су смислили имена – прокси рат, који су водили преко украјинских леђа, и тотални хибридни рат до сада невиђених размера. Обе новокомпоноване војне стратегије, и прокси и хибридна, које су смишљене како би водеће државе НАТО-а ратовале „с нултим губицима“, падају у воду и постају неефикасне када је Русија у питању.

НАТО ПАНИКА Дакле, када чујемо паничне изјаве НАТО званичника и државника водећих држава Алијансе, да „Русија не сме добити рат у Украјини“, не брину они за Украјину и Украјинце већ брину за опстанак западног војног пакта, који губитком ових ратова губи смисао постојања. Јер ако не могу да заштите Украјину „од руске агресије“, како они приказују руску Специјалну војну операцију, како ће заштитити Западну Европу којој се представљају као једини моћни заштитници којој директно или посредно наплаћују своје заштитничке услуге. Новонастала ситуација била би помало и смешна да није крајње опасна по светски мир, јер амерички генерали који руководе Алијансом, поред катастрофално лоших процена које су их довеле у ову ситуацију, сада доносе још горе, на којима заснивају своје будуће планове који се могу третирати као ратни. Суштина тих нових „идеја“ заснованих на погрешним проценама јесте, да ако већ нису успели да добију новокомпоноване ратове, конвенционални рат у Украјини могу продужити војним притисцима на Русију кроз мегавежбу НАТО снага „Стедфаст дефендер 24“ (Непоколебљиви бранилац 24). Очекују, наравно опет погрешно, да ће демонстрација војне моћи Алијансе бити толико уверљива да ће уплашити Русију и тако зауставити офанзивни део њене СВО.
Највећа претња Русији још од времена Хладног рата не може поразити ову моћну државу, али може угрозити светски мир и покренути трећи светски рат.


„Стедфаст дефендер 24“ аналитичари светског калибра већ сада називају „пробом рата с Русијом“, не без разлога јер у питању су у ствари маневри, као виши степен вежби, где се симулирају операције које по форми треба да изгледају што ближе реалном ратном стању и стварном сукобу с Русијом. Сукоб с РФ се симулира у скоро свим НАТО вежбама, уз супозицију да је редовно у питању изненадна агресија Русије на једну или више чланица Алијансе, где се исто тако редовно, иако је званично одбрана у питању, планирају нападне операције. Вежба има и симболику и јасну поруку Русији – највећа је након Хладног рата у коме је поражен СССР, што је условило његов распад и гашење Варшавског уговора као источног војног савеза, а слично би се могло догодити и Русији. Међутим, на тако неаргументована подметања могу насести западни савезници, али не и Русија, која је до сада употребила мали проценат својих војних капацитета и могућности. Зато ако је вежба замишљена као застрашивање Русије, она је чист промашај, а уколико постоје идеје конвенционалног угрожавања руских територија од стране НАТО-а, онда су оне сулуде и не могу се рационално анализирати.


Вежба је започела и обухвата огроман простор, гледано запад-исток, од Северне Америке, преко Европе до руских граница, и гледано север-југ, од Норвешке до Румуније. Учествују 32 чланице Алијансе са 90.000 војника, 50 морнаричких бродова, 80 авиона и више од 1.100 борбених возила. Посебно је опасно и рискантно што у вежби учествује и Молдавија која није чланица НАТО-а, и која би због Придњестровља, и не само због тога, могла бити иницијална каписла за сукоб голијата. Сврха вежбе је, како то објашњава генерал Кристофер Каволи, командант НАТО-а за Европу, да тестира одбрану НАТО-а од Русије, а провераваће се способност ојачања евроатлантског простора преко трансатлантског премештања снага из Северне Америке у Европу. Замишљено је да то буде демонстрација јединства, снаге и одлучности, како каже генерал, „да заштитимо једни друге, наше вредности и међународни поредак заснован на правилима“. Вероватно ни сам генерал не верује у оно што прича јер се спремају да бране оно што су сами уништили игнорисањем међународних закона и гажењем свих могућих правила.

ПОДБАЧАЈ У СТАРТУ Уместо да демонстрира моћ, вежба већ у старту показује бројне недостатке Алијансе који само допуњавају ионако лошу слику о њој која је створена вођењем прокси рата у Украјини. Америчка војска нема довољно снажну моћ вертикалног маневра великих снага, па тако ни брзог премештања великих војних формација са својом сложеном техником. Једноставно немају довољно транспортних капацитета ваздушним путем, па су се оријентисали на бродове. Зато имамо прву вест о вежби да је амерички војни брод испловио из америчке луке, како би преко Атлантика дошао у територијалне воде Алијансе у Европи. У ствари и транспорт бродовима и премештање борбених бродова третираће се као једна од мањих вежби које чине „Стедфаст дефендер 24“. У реалној ситуацији сукоба две највеће светске силе, што се проиграва кроз ове маневре, није само питање када ће амерички бродови стићи до одредишта него да ли ће уопште стићи поред руских подморница које дежурају Атлантиком.
Идеју о енормном повећању ваздушних транспортних капацитета америчке војске имао је својевремено бивши председник Доналд Трамп, као услов за гашење већине од 800 америчких војних база у свету, као економски потез који не би ослабио америчку војну ефикасност јер би били способни да брзо интервенишу на било којој тачки на планети. Међутим, није имао времена да своју идеју оствари, као што и данас реализација такве стратегије захтева време и велики новац. Сада су, што се тиче изненадног руског напада на неку чланицу Алијансе (када се активира члан 5. уговора НАТО, где се напад на једну третира као напад на све), ослоњени једино на заједничку оперативну групу ВЈФТ, која има само 6.000 војника јер само она може да се за неколико дана распореди на било ком угроженом делу Алијансе.
Због недостатака и проблема мале су шансе да НАТО из маневара крене у отворену агресију на Русију, али су велике шансе да до сукоба дође грешком због напетости и нервозе.
Други велики проблем-недостатак Алијансе јесте што се након отварања ратног жаришта на Блиском истоку, и преоријентацијом САД на друге приоритете, исувише ослањају на немачке војне капацитете који практично не постоје. Американци теоретски предају руковођење источним крилом НАТО-а Немачкој, која то не може да оствари. Тај проблем ће бити јасно видљив и током ове вежбе.
Поред увежбавања брзог премештања и распоређивања снага на источном крилу Алијансе, Немачка има и посебну вежбу у склопу ове велике, под називом „Квадрига 2024“. Имају задужења, имају вежбе, само немају довољно војних формација и оружја. По препоруци САД, Немачка тек треба убрзано да ојача своју војску. Питање је да ли ће то бити могуће уз нарастајуће унутрашње проблеме јер чини се да су се Немци помало освестили. Њихов министар финансија Кристијан Лиднер каже да они више не могу ни Украјину да помажу у већој мери од других. Тренутно, Немачка има тенкова мање него Србија а током ове вежбе премешта 10. панцир дивизију у Литванију, тако да ће то пре бити симболично возикање војника са малим бројем борбених возила. Иначе, по плану у вежби учествује 12.000 немачких војника. Тако и није смешно када црногорски министар одбране Драган Краповић каже како и Црна Гора појачава источно крило НАТО-а слањем војника у Летонију и Бугарску.

Жак Клајн

Пре ће бити да да је прави разлог планирања ове мегавежбе јака и директна војна претња Русији, како би се пореметили њени евидентни офанзивни планови у Украјини. Очекује се да Русија на овакве опасне изазове неће бити пасивна и да мора реаговати, не због Украјине него колективног закључивања да РФ не сме победити јер је судбина Алијансе у питању. Није тешко проценити да, без обзира што је у Белорусији већ распоређено руско тактичко нуклеарно оружје, Русија мора у складу са опасностима које ова вежба провоцира померати и премештати конвенционалне трупе адекватно претњама. Ако то уради, очекује се да ће ослабити ударну снагу у Украјини и да неће моћи да крене у озбиљније офанзивне акције, а за то време ће се Запад консолидовати како би Украјини доставио неопходну помоћ у контингентима модерног наоружања, муниције, дронова, ракетних система, оклопних средстава и свега што им недостаје, а све им недостаје због све тањих испорука.
Вероватно само Американци и Британци знају како су успели да заварају друге чланице НАТО-а, па и оне које то до јуче нису биле, као Шведска и Норвешка, и да их тако снажно увере у руску претњу и руску агресивну опасност. То је сигурно највећа стратешка подвала 21. века. У ЕУ скоро сви су им поверовали, на Западном Балкану знају да то није истина, али из сопствених интереса потенцирају руску опасност, Мађарска им не верује и тако се и понаша, док им остали с јужног дела источног крила НАТО-а – Румунија, Бугарска, Грчка не верују, али ће учинити оно што се од њих тражи, док Турска неће ни толико. Значи, тежиште провокација према Русији мора ићи преко Пољске и прибалтичких држава, али само као претња, док Молдавија може постати ново поприште директног сукоба, као држава која учествује у НАТО вежбама, али није чланица и према њој пакт нема никакве обавезе.

Стјуарт Пич

ПРЕВАРНА УЛОГА СТЈУАРТА ПИЧА Након посете Приштини британског министра иностраних послова Дејвида Камеруна, маршал Стјуарт Пич је коначно проговорио, и индиректно нам објаснио шта ће војно лице његовог калибра на Балкану. Није он случајно изјавама типа „Србија би морала да уведе санкције Русији“ започео своју кампању пред ову велику војну вежбу и није случајно да он неку своју улогу, у будућим дешавањима, планира по принципу улоге америчког генерала Жака Клајна, који је извео највећу превару Срба кроз „Ердутски споразум“. Велико изненађење је и то да приштинска паравојска неће учествовати на овој вежби, иако је била скоро у свим до сада од почетка формирања ове параформације. Наводно, они су под некаквим санкцијама па зато нису позвани на вежбу, што је тешко поверовати док их наоружавају модерним и моћним оружјем. Било би паметније закључити да је приштинска паравојска током ове вежбе потребнија на „Косову“ ако се у то време планирају озбиљне војне провокације према Србима и Србији.
Непосредно пред ову вежбу медијски простор, балкански и западни, затрпан је и затрован антисрпским изјавама. Комплетна вежба је отворено планирана као увежбавање сукоба с Русијом а Србија и Република Српска се смишљено приказују као држава и република које су продужена рука Путина и Русије. Тако ову вежбу можемо посматрати и као војни притисак на Србију и Републику Српску. Наравно да ће се у будућим разговорима и преговорима ова војна сила користити као додатни аргумент. Не може се искључити могућност да се повећано присуство војника НАТО-а искористи за упад приштинске паравојске на север КиМ. Али што се тиче директног војног сукоба Русије и НАТО снага, он је могућ на границама с Пољском и прибалтичким земљама. Нерационални и опасни потези су могући због огромне мржње која је створена у овим државама према руском народу, али и због тога што Украјина свим средствима покушава да изазове директан сукоб НАТО-а и Русије. Последњи такав покушај је обарање руског авиона Ил-76, највероватније америчким ПВО системом „патриот“ јер Русија државу испоручиоца оружја којим је оборен авион третира као саучесника у терористичком акту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *