„Нуклеарна опција“ омча око врата

ЕУ између консензуса и суспензије

У намери да дисциплинује Орбана применом члана 7 Уговора о ЕУ, којим би Мађарска била искључена из гласања у њеним телима, Брисел је показао и властиту слабу тачку која би и самој ЕУ могла да „сломи врат“

Судећи по најавама из Брисела, у Европској унији су све спремнији да прекину „толеранцију“ према Мађарској и њеном лидеру Виктору Орбану због све чешћег дисонантног понашања Будимпеште у односу на главни тон и одлуке ове наддржавне организације. Све више је најава најозбиљнијег политичког механизма, тзв. нуклеарне опције која се користи у „најекстремнијим околностима“, против државе чланице којим се суспендује њено право да гласа о одлукама Уније, уколико истрајава на кршењу „основних вредности“ и владавине права. „Уколико Орбан буде поново блокирао споразум (о 50 милијарди евра помоћи за Украјину) на самиту у фебруару, коришћење члана 7 како би се Мађарској одузело право гласа постаје реална опција“, рекао је неименовани европски дипломата за портал „Политико“.
Орбан се већ годинама налази у сукобу с бриселским естаблишментом, а саговорници портала наводе да они имају све мање стрпљења за бунтовног мађарског лидера, нарочито сада када је, како пише „Политико“, помоћ Европске уније за Украјину кључно значајна, пошто је будућност финансирања из САД доведена у питање због унутрашњих подела у тој држави, али и потенцијалне победе Доналда Трампа на председничким изборима у новембру.
Чланови Европског парламента прикупили су довољан број потписа за историјску петицију којом се тражи поништавање права Мађарској и Виктору Орбану да гласају о одлукама ЕУ, у складу са поменутим чланом 7 Уговора о ЕУ. Информације о прикупљеним потписима објавио је европски посланик десног центра из Финске Петри Сарвама, који је рекао како су овим чином корак ближе удаљавању Орбана од гласања.
„Сад или никад. Машинерија ЕУ за доношење одлука је заглављена због мађарског премијера Виктора Орбана. Једини начин да то успе је да се Орбану ускрати право гласа у Савету. Истовремено показујемо да у ЕУ није дозвољена уцена“, написао је он на Иксу.
Иначе, у петицији се позива председница ЕП Роберта Метсола да предузме кораке у односу на Мађарску. „Започињање процеса према члану 7 означава први корак за утврђивање постојања озбиљног и упорног кршења вредности ЕУ. Након потврде таквог кршења, омогућава се државама чланицама да пређу на други корак ка члану 7 Уговора што потенцијално може резултирати суспензијом одређених гласачких права Мађарске“, наводи се у петицији.
Европарламентарци су нагласили да је овај корак неопходан да би се заштитиле вредности Европске уније. „Мађарска је више пута критикована због своје ерозије владавине права, а посебно после акција Мађарске да поремети доношење одлука држава чланица на децембарском самиту. Наш главни задатак је да заштитимо европски начин живота и демократију. Покретањем поступка према члану 7 Уговора о Европској унији, послали бисмо јасну поруку Мађарској да су њени поступци неприхватљиви“, поручили су посланици у Европском парламенту.

СТИГМАТИЗАЦИЈА И ИЗОЛАЦИЈА Политичка димензија ЕУ манифестује се и кроз њену утемељеност на одређеним вредностима које морају поштовати како државе чланице, тако и државе које то желе да постану. Чак и ако се прихвати став да ЕУ има надлежност да делује како би заштитила владавину права у државама чланицама, механизам за ту заштиту не подразумева интервенцију, већ више стигматизацију и изолацију државе која крши основне вредност.
У чл. 2 Уговора о ЕУ (УЕУ) кодификоване су вредности које су окоснице пожељног демократског поретка: поштовање људског достојанства, слобода, демократија, једнакост, владавина права/правна држава и поштовање људских права, укључујући и права припадника мањина. У члану 7 УЕУ је успостављен механизам којим се у праву ЕУ институционализује реакција ЕУ у случајевима у којима држава чланица крши вредности ЕУ или постоји опасност од њиховог кршења.
Према члану 7(2) Европски савет може, на предлог трећине држава чланица или Комисије и након добијања пристанка Европског парламента, да једногласно утврди да постоји озбиљно и дуготрајно кршење вредности из члана 2 УЕУ. Уколико Европски савет утврди да је дошло до озбиљног и дуготрајног кршења вредности из члана 2, став 3 члана 7 предвиђа могућност увођења санкција држави чланици која крши вредности, а о њиховом увођењу одлучује Савет ЕУ квалификованом већином. Санкције укључују суспензију права која произилазе из чланства, укључујући и право гласа у органима ЕУ у којима државе чланице имају своје представнике.
Иако је за увођење санкција довољна квалификована већина Савета ЕУ, врло је тешко покренути гласање услед процедуралних захтева (јер је за његово покретање потребна једногласност Европског савета). Поједини аутори наглашавају да је немогуће остварити једногласност јер већ постоје „илибералне“ државе у оквиру ЕУ, што значи да би у случају потенцијалног гласања у Европском савету, Мађарској прискочила, рецимо, Пољска и ставила вето на одлуку, с обзиром да је и сама пролазила кроз сличан процес, иако ове две државе имају дијаметрално различите ставове о рату у Украјини. Или Словачка, чији премијер све сличније говори као Орбан.
Поред процедуралних правила која значајно умањују могућност да дође до покретања чл. 7, постоји још једно ограничење политичке природе. „Проказани кривац“ имплицира политичку тежину коју носи активација овог члана – осуда и политичка изолација државе која крши основне вредности Уније имала би дугорочне последице на односе између држава чланица. У крајњем случају, она би могла да произведе кризу поверења и да утиче на мању спремност држава на интеграцију.
Да је питање вета, односно консензуса, тако лако решиво, не би се поједине државе у Централној и Источној Европи противиле активирању члана 7, из страха да би исти механизам у неком тренутку могао бити употребљен и против њих. Као проблем већ се намеће словачки премијер Роберт Фицо, за кога се и даље не зна да ли ће подржати Орбана или остатак блока. Постоји страх и да би суспендовање права гласа могло да наиђе на отпор и у Мађарској, што би ту државу додатно одвојило од ЕУ, рекао је директор Политичког капиталног института у Будимпешти Петер Креко.
На недавној парламентарној дискусији, европосланик из Орбанове партије Фидес Балаш Хидвеги упозорио је Европљане да „на овај начин сами себи копају гроб“. „Пробудите се и прекините са овим лудачким путем“, рекао је Хедвиги, а „Политико“ додао да је Орбанова позиција ослабљена поразом партије Право и правда на прошлогодишњим изборима у Пољској, али и окретању италијанске премијерке Ђорђе Мелони ка центру када је реч о помоћи за Украјину.

ДВОЛИЧНИ ФРАНЦУЗИ У улози посредника и медијатора нашла се Француска и њен председник Емануел Макрон, покушавајући да придобију Орбана уместо да га кажњавају, а Париз се до сада уздржао од отворених критика Будимпеште. „Постоји права француска офанзива како би се решио проблем са Орбаном. Али велико је питање да ли је његов став ствар принципа или је он спреман да преговара“, рекао је неименовани бивши француски дипломата за „Политико“, вероватно имајући у виду Орбанове речи из децембра, да је отворен да промени став ако ЕУ одмрзне средства намењена за Мађарску која су јој ускраћена због наводног кршења владавине права.
Бриселски портал наводи и да многи Орбанови ставови, који су пре десетак година сматрани екстремним, сада постају све прихваћенији у Европи, пре свега када је реч о миграцијама и односу с Русијом. Рећи ће и да се мађарски лидер сада фокусирао на реформу ЕУ изнутра, у чему наликује на друге десничарске политичаре попут Марин ле Пен и Герта Вилдерса, који су одустали од својих ранијих иницијатива за напуштање тог блока.
У ствари, ако се фокус с Мађарске помери на север, ка наддржавној организацији ЕУ, лако се уочава да искрсли проблем није само мађарски већ суштински важан за ову организацију. А тиче се, у ствари, вета на заједничке одлуке. Коришћење права на вето у ЕУ нарочито је изражено према земљама Балкана.
У протеклим годинама могућност стављања вета исказивана је у више наврата у споровима између Грчке и Северне Македоније, Хрватске и Словеније, Бугарске и Северне Македоније… Зар није управо Француска у октобру 2019, после састанка министара ЕУ, ставила вето на почетак преговора о приступању са Северном Македонијом и Албанијом наводећи да за то још нема услова? Упркос ставу многих земља ЕУ, па и Немачке, да за то постоје услови, Француска, Холандија и Данска блокирале су почетак преговора ове две земље са ЕУ. Француски вето је био кључни, јер су Холандија и Данска тада изјавиле да су спремне да дају пристанак уколико то уради Париз.
Бивши председник Румуније Трајан Басеску је још 2016. изјавио да би Румунија могла да стави вето на прикључење Србије ЕУ уколико Србија не буде поштовала билатерални споразум о заштити права румунске мањине. Тада је изјавио да Румунија „има озбиљну карту у својој руци“, јер може да не ратификује прикључење Србије ЕУ и након завршетка претприступних преговора. Румунија сматра да су и Власи који живе у долини Тимока Румуни, док Србија ту заједницу сматра влашком мањином.
Ако се, с друге стране, осврнемо на континуирано понашање ЕУ према Србији, иако би као посредник требало да буде неутрална, очигледно је да се одлуке доносе мимо консензуса (пет земаља не признаје тзв. Косово), и неупитно се следи политика САД према питању КиМ. Тако се бриселска бирократија креће ка све извеснијој балканизацији Европе, а у настојању да наметне видно дестабилизујуће а наводно компромисно решење Мађарској и врати је на прави ЕУ пут, Брисел је показао шта је његова слаба тачка која би и самој ЕУ могла „сломити врат“.
У данашњој Европи две политичке организације које доминирају континентом – ЕУ и НАТО – примењују консензус у одлучивању. Мада, када је НАТО у питању, у појединим фазама агресије на СРЈ, односно код бирања мета и начина атака на њих, одлучивали су САД и неколико већих европских земаља, потврђујући Орвелову алегорију која каже да су „све животиње једнаке, али да су неке животиње једнакије од других“. Претњом вета на улазак Шведске и Финске у НАТО и тргујући у корист властитог интереса, Турска је на свој начин показала како прокламовани консензус функционише у овом војном савезу.

ЈЕДНОГЛАСНОСТ ИПАК УСЛОВ Правни оквир за политику проширења ЕУ каже да морате имати једногласност на почетку, кад држава поднесе захтев за пријем, и на крају, кад се ратификује споразум о приступању. Да би се то променило, потребно је мењати и оснивачке уговоре ЕУ. Додуше, ЕУ јесте последњих деценија успела да помери доношење одлука у многим областима, с једногласности на оно што се назива гласањем квалификованом већином. То подразумева да се закон у Савету може донети ако га подржи 55 одсто 27 држава чланица, а које представљају 65 одсто становништва.
У дискусијама о будућности клуба, многи се снажно залажу да се такав систем гласања користи у већем броју, ако не и у свим, политичким одлукама. Али и за укидање вета потребна је једногласност, да га изгласају управо и оне земље које би губитком вета биле у већој мери хендикепиране у односу на оне много веће и много јаче. За многе, посебно мање земље, постоји мањак воље да се одрекну ове привилегије. У којој другој сфери би примедбе нпр. Малте или Кипра одједном имале исту тежину као примедбе Француске или Немачке?
„Печат“ је својевремено, сличним поводом, подсетио на Liberum veto (слободни вето) као једно од најчуднијих обележја Пољско-литванске заједнице из 17. и 18. века, када је у Сејму врста правила било једногласно доношење одлука. Дозвољавало се било посланику, у било ком тренутку, да узвикне Sisto activitatem (латински „прекини активност“) и тако стави вето на било који закон, или натера да се седница прекине. На крају, то је резултирало разбијањем овог савеза, док је остао израз „пољски парламент“, као синоним за стање хаоса, нереда и опште неодлучности. Брисел се управо прибојава таквог стања иако се Европа својевремено залагала против централизације СФРЈ и подржавала право република да користе вето на савезне одлуке, односно да спроводе самосталну политику, што је довело до растурања Југославије. Уз несебичну помоћ и учешће те Европе која сада тражи већу централизацију ЕУ.
Ово подсећање уједно слути и сличну судбину ЕУ. Јер оно што желиш другоме, на крају тебе снађе. Треба само бити стрпљив и дочекати.