НОВА ЕРА

ПРВИ ДЕО

Живимо у времену цивилизацијских – историјских и геополитичких променa незабележених размера. Неке су глобалне, неке регионалне, неке националног нивоа – али све су испреплетане и узајамно условљене

Земље БРИКС+, међу којима водеће улоге имају Русија и Кина, постале су покретачка снага изградње новог мултиполарног светског поретка. Нови трендови који воде ка равноправности, миру и солидарности долазе до изражаја и у међународним форумима, у првом реду, у Генералној скупштини Уједињених нација. Огроман напредак остварен у науци, технологији и комуникацијама увећао је потенцијал за узајамно разумевање, мир и просперитет човечанства. И док одређени политички обрасци раздора и кризна жаришта из прошлих времена упорно опстају, добијају на интензитету, појављују се и нови видови конфронтације који угрожавају мир и безбедност, претећи чак и глобалним нуклеарним сукобом. Поједини центри моћи усвојили су доктрину изазивања конфузије, страха и неизвесности као средстава за остварење своје експанзије и глобалне доминације. НАТО наставља свој рат против Русије посредством Украјине, док се рат Израела у Појасу Газе претворио у масовно убијање цивила и деце, без преседана у новијој историји. Једностране санкције, прекиди ланаца снабдевања, поремећаји у обезбеђивању и дистрибуцији енергената, хране и других есенцијалних роба, довели су до глобалног успоравања трговине, економије и рецесије у многим земљама, укључујући и оне најразвијеније. Инфлација, пад животног стандарда и даље продубљивање друштвено-економских подела изазивају социјално незадовољство и промене у политичком спектруму, укључујући јачање екстремистичких идеологија.

Позитиван прилаз Земље и интеграције Глобалног југа, БРИКС+, СЦО, ЕАЕУ, БРИ, Г20 и појединачно њихове државе чланице настављају позитиван и конструктиван курс према изазовима у најважнијим правцима као што су: обустављање сукоба, ескалације и конфронтације; обнова и изградња међународног поверења; спречавање глобалне рецесије; настављање регионалног и глобалног економског развоја; успостављање покиданих ланаца снабдевања; модернизација и изградња стратешке инфраструктуре; интензивирање повезивања народа са народима; уклањање свих вештачких препрека за слободно кретање људи, робе и капитала; подстицање отворености, солидарности, узајамног поштовања и сарадње у обострану корист; ублажавање последице сиромаштва, друштвено-економског раслојавања; интензивирање изградње инклузивног глобалног економског, политичког и безбедносног управљања заснованог на једнакости, коегзистенцији и немешању у унутрашње ствари. Примери таквог отвореног, позитивног приступа су Глобална иницијатива Појас и пут, ЕАЕУ, иницијативе председника Си Ђинпинга о развоју (ГДИ), безбедности (ГСИ) и цивилизацији (ГЦИ).
Непревазиђена достигнућа у материјалној и културној сфери поткрепљују веровање у свеукупни просперитет људског рода у миру и безбедности. Тектонске глобалне промене у свим областима људског развоја, почев од науке, вештачке интелигенције, 5Г технологија, односно Четврте индустријске револуције, све до инклузивног економског и финансијског управљања, не могу се ни зауставити нити заобићи. Слобода избора друштвено-економског система и пута развоја, на основама поштовања историјских, културних и других специфичности, не могу се ускратити покушајима наметања једног те истог обрасца неолибералног корпоративног мултинационалног капитализма. Нације и цивилизације могу напредовати само уз глобално поштовање начела равноправности, узајамног поштовања и солидарности.
Просперитет и благостање људског рода као целине треба да постану глобално прихваћено начело, јединствен одговор на све неправде, ускогрудости, изопачења и нехуманости. Народи широм света су схватили да су неоколонијализам и хегемонизам маскирани у демократско рухо још опаснији по људски напредак од колонијализма. У новом, истински демократском светском поретку заснованом на равноправности свих, нема места за неоколонијалне методе експлоатацију, без обзира чиме се такве методе заодевају.

Самит земаља БРИКС-а у Јоханесбургу у Јужној Африци (одржан 22. до 24. августа 2023) био је скуп посебно значајан за јачање улоге земаља у развоју у обликовању новог, праведног и инклузивног светског поретка. Пријемом нових чланица (Египта, Етиопије, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата), БРИКС је удвостручио своје чланство и отворио пут свом даљем ширењу. Јасно је да се не ради само о географском ширењу, иако је и оно само по себи нови квалитет и показатељ дубинских промена, већ много више, о незадрживом јачању глобалне улоге и утицаја формата БРИКС+. Најутицајније земље Азије, Африке и Јужне Америке које су чланице БРИКС+, уједно су чланице других глобалних, континенталних, регионалних и субрегионалних интеграција и иницијатива (Г20, ЕАЕУ, СЦО, АУ, АЛ, ОИЦ, ОПЕК+ и других), што омогућава ширење заједничких политика, координацију и синергију деловања у многим правцима. Крајњи исход је – снажење глобалне улоге БРИКС+.
Земље БРИКС+ сада држе преко 30 процената светске економије са циљем да тај постотак у догледно време увећају на 50 одсто. Енергетски, минерални, прехрамбени и многи други стратешки ресурси БРИКС+ већ сада су без премца на глобалном плану. На самиту земаља БРИКС+ у Јоханесбургу усвојене су одлуке да се у светској трговини смањи зависност од америчког долара и интензивира процес дедоларизације, да се убрза партнерство са Африком и подржи њен развој, као и да се ради на ефикасном представљању и инклузивном мултилатерализму, укључујући реформе система Уједињених нација и структуре Савета безбедности, у циљу јачања заступљености земаља у развоју. Порука БРИКС+ је јасна – неће бити само посматрач који гласа и следи агенде „изузетних“, већ креатор и промотор новог, инклузивног и стварно демократског светског поретка заснованог на владавини права које једнако обавезује све чланице светске заједнице.

На Трећем економском форуму Појас и пут (ЕФП) одржаном у Пекингу 17–18. октобра 2023, доминирао је позитиван глобални приступ заједничкој будућности човечанства. На седници Самита којој је председавао Си Ђинпинг, председник НР Кине, и коме су присуствовали шефови држава и влада и други високи представници из 140 земаља и 30 међународних организација, обележена је прва деценија импресивне реализације ове иницијативе и усвојене су визија и смернице за рад и пројекте за следећу деценију. У свом уводном обраћању, Си Ђинпинг је приметио: „Иницијатива (ИПП) превазилази разлике међу цивилизацијама, културама, друштвеним системима и фазама развоја“ – тиме чинећи садашње и будуће активности различитим од пракси из прошлости.
Тешко је наћи неки појединачни дипломатски или политички потез који тако убедљиво илуструје природу, ширину и дубину глобалних промена на светском плану као што је то било посредовање председника Си Ђинпинга у нормализацији односа између Саудијске Арабије и Ирана, која је формализована марта 2023. године. Она је оцењена као важан корак ка јачању регионалне солидарности. У ствари, њоме је измењен геополитички пејзаж не само у Заливу и на Саудијском полуострву, али је њен стварни значај још важнији у томе што утиче на политику и дешавања у арапском и исламском свету, глобалном тржишту енергентима, трговину, ланце снабдевања, на глобалну повезаност. Кад узмемо у обзир велике економске, људске и капиталне ресурсе тог региона, нормализација односа између Ирана и Саудијске Арабије биће корисна у бројним правцима, почев од подстицања мирних и праведних решења регионалних сукоба, преко подстицаја за друштвено-економски развој, до управљања глобалном економијом и финансијама. Она је битан корак ка прерасподели утицаја традиционалних спољних актера у овом региону, у корист инклузивности и сарадње у којој свака страна добија. Свакако, то представља историјски успех кинеске дипломатије и Си Ђинпинга лично.

Нова глобална већина Рат у Гази почео је прошлог октобра и до сада је однео око 24.000 живота, од којих 8.000 дечјих. Кад знамо да се та мала територија простире на свега 365 квадратних километара, те да укупна популација у Појасу Газе износи око 2,2 милиона, од којих су већина расељена лица и избеглице, јасно је да је реч о јединственој хуманитарној катастрофи без примера у новијој историји. Па ипак, чини се да светску заједницу нешто и неко спречава да заустави срамно и неселективно убијање невиних људи. Које вредности управљају моћницима и њиховим демократијама, шта се дешава са цивилизацијом која месецима не успева да угроженом становништву допреми чак ни храну и лекове!? Да ли смо свесни стања глобалног управљања основним претпоставкама опстанка људске врсте?

„Свето тројство“ – неолиберализам, униполарност и НАТО Водеће западне земље вековима практикују геоекономску и геополитичку експанзију као битан метод за своје друштвено економско напредовање и богаћење својих елита. То је дуго била стварност током периода колонијализма која се међутим наставила и за време неоколонијализма све до данас. НАТО предвођен САД постао је погонски мотор за неолиберални, мултинационални и неоколонијални систем. САД и НАТО интензивирали су своју стратегију ширења после пада Берлинског зида 1989. године. У Европи, НАТО се ширио на исток и пристигао на 1.340 км од граница Русије; у Индо-пацифичком региону – интензивирао је присуство и појачао савезништво и сарадњу са Аустралијом, Новим Зеландом, Јапаном и Јужном Корејом; глобално гледано – спроводи стратегију познату као „приступ 360 степени“. НАТО не крије амбицију да врши улогу светског полицајца, тј. контролише планету у интересу „златне милијарде“ иако тиме подрива интересе и безбедност „преосталих“ седам милијарди светске популације. „Поретком заснованим на правилима“ сами су себе овластили да интервенишу увек и на сваком месту у свету које сами прогласе местом њиховог „националног интереса“. Не дотичу их ни чињенице да њихово деловање често представља директно кршење оснивачког акта НАТО-а од 1949, националних устава земаља чланица НАТО-а, Повеље УН, мандата Савета безбедности, принципа завршног документа ОЕБС из Хелсинкија од 1975. и универзалних начела међународног права. НАТО не поштује начело једнаке безбедности за све, ни договоре и конвенције. Под изговором да пружају безбедност својим чланицама и пријатељима, да бране демократију и људска права, САД и НАТО су глобализовали војни интервенционизам, грубо кршећи основна начела из Повеље УН, нарушавајући сувереност и територијални интегритет бројних земаља и угрожавајући безбедност неких других. Неолиберални мултинационални корпоративни систем, НАТО и униполарни светски поредак „заснован на правилима“ – чине тројство у глобалној доминацији. Због тога, борба за демократизацију глобалних односа, за владавину међународног права заснованог на Повељи УН и напори на изградњи новог мултиполарног светског поретка морају бити усмерени на потребе и интересе целокупног човечанства а не само било ког његовог појединачног сегмента. Рат који САД и НАТО воде преко Украјине с Русијом траје скоро две године. Западни партнери полако постају уморни од слања помоћи Кијеву у виду наоружања и милијарди долара за опстанак режима у Кијеву, док све више трпе повратна дејства својих антируских санкција. НАТО „политика отворених врата“ и занемаривање легитимних безбедносних фактора који брину Русију највероватније ће остати на снази до наредних председничких избора у САД у новембру. Значајне мировне напоре и иницијативе које су предузели Кина (Глобална безбедносна иницијатива), Турска, Бразил, Катар, афричке и друге земље, минирали су јастребови из САД, Уједињеног Краљевства и неких других западних земаља, а који су интересе америчког војноиндустријског и финансијског комплекса прихватили као сопствене.

Истина, осећања разумевања, правде, одговорности и хуманости стигла су из Генералне скупштине УН. На њеној седници 12. децембра усвојена је резолуција којим се захтева „тренутни хуманитарни прекид ватре, тренутно и безусловно ослобађање свих талаца и обезбеђење хуманитарног приступа“. Трагедија је у томе што моћна мањина, и даље оптерећена својом „изузетношћу“, егоизмом и геополитичким интересима, одбија ставове већине и, у крајњој линији, силом спречава њихово спровођење. Резолуција ГС УН, коју су кредибилни, одговорни и умни људи оценили историјским документом, усвојена је са 153 гласа за, уз 23 уздржаних и свега 10 гласова против. Резултат гласања је драгоцен доказ глобалних промена, немирења са хегемонизмом, принудом и двоструким мерилима. ГС УН је показала да су САД, које за себе тврде да су лидер демократије и људских права, остале изоловане и то не само од земаља Глобалног југа већ и од најближих савезника као што су Канада, Француска, Аустралија и Јапан.
У протеклој години изградња новог светског поретка заснованог на начелима једнакости свих држава, нација и људи добила је нову снагу. Препознавање и поштовање мултиполарности постало је у пракси тачка поделе на оне који истински верују у вредности универзалних начела међународног права, истинску демократију и солидарност у различитости, који се одлучно боре за примену свега тога у пракси, и на оне који вербално прихватају мултиполарност и демократију, али у пракси и даље захтевају привилегије, примењују двоструке стандарде, држе лекције другима и тако редом. Усавршавање и глобализација комуникација, како физичкој и друштвено-економској, тако и узајамној повезаности народа с народима, учиниле су све те ускогруде и превазиђене приступе и сувишним и контрапродуктивним. У новој глобалној стварности, истина да напредак било које појединачне земље зависи од напретка свих других, постала је очигледна. Мултиполарност отвара нове путеве за демократизовање глобалних односа, буђење стваралачке енергије народа и цивилизација, правичну, обострано корисну сарадњу.
У наредном броју: Нуклеарна завеса