Јевгениј Баранов – Врата руске куће широм отворена

Како је руска просветна, културна и научна институција постала дом српској публици

Заиста се осећам привилеговано што ми је указана прилика да већ четврту годину будем на челу руске институције културе изузетног значаја не само за очување богатог културног и историјског наслеђа Русије већ и одржавање традиционално добрих веза између Русије и Србије, те промоције духовних и моралних вредности које су заједничке за наше народе, каже у интервјуу за „Печат“ директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов.

Пре преузимања дужности директора Руског дома, Србију и српски народ упознали сте као новинар бележећи изузетне репортаже и снимајући документарце. У којој мери вам је то искуство помогло у креирању програма Руског дома у Београду?
Узимајући у обзир мој досадашњи новинарско-истраживачки рад на овим просторима који датира од 1998. године, слободно могу рећи да ми је Србија постала веома блиска и драга срцу – овде сам стекао велики број познаника и пријатеља, те се кроз свакодневне, како пословне, тако и приватне контакте уверавам да су Срби један добар, отворен и непосредан народ, који према нама гаји посебна осећања емпатије, те наше победе, али и тешке тренутке доживљава веома емотивно и лично. Стога не чуди да је програм који реализује Руски дом изузетно тражен и популаран. Од тренутка оснивања 9. априла 1933. Руски дом као најстарији руски културни центар у иностранству постао је не само просветни, културни и научни центар руског Београда већ и дом чија су врата увек била и остају отворена за српску публику.
Протекла 2023. година била је изузетна и по броју догађаја, и по квалитету, нивоу, као и изузетној посећености и пажњи публике и посетилаца…
С поносом могу рећи да смо у протеклој години реализовали више од 370 дешавања, усмерених на развој културног дијалога двеју земаља – концерте, изложбе, научне трибине, хуманитарне програме, књижевне сусрете, премијерне пројекције најновијих остварења руске кинематографије, мастер клас радионице и др. Ово је апсолутни рекорд, те нас овај број ставља на лидерску позицију међу руским културним центрима који у систему наше дирекције „Росотрудничество“ послују широм света. Година 2023. започета је изузетно успешно, па ни њен наставак није могао бити другачији. Уз то јубиларна година у којој смо прославили девет деценија постојања и рада. Била је ово прилика да широкој српској јавности представимо културно и историјско наслеђе Руса на овим просторима, те су април и мај били изузетно богати уметничким, културним и образовним дешавањима. Поштујући славну традицију руске емиграције која је изузетно допринела развоју Београда, али и значајно утицала на оснивање Руског дома, припремили смо изложбу о животу и раду ,,Белих Руса“ у Краљевини СХС и делатности Руског дома у различитим периодима постојања. Изузетан допринос квалитету поставке дала је веома лепа сарадња са нашим партнерима из водећих образовних, научних и музејских установа у земљи, али и у Русији. Заједно с Руским научним институтом у Београду објавили смо монографију „Руски дом у Београду: историја и сећање“, а у сарадњи са ,,Србијамарком“ Поште Србије пригодно филателистичко издање. Посебна је за нас била част да поводом јубилеја на нашој великој сцени угостимо и једног од најбољих савремених пијаниста, иначе омиљеног у Србији извођача класичне музике – виртуоза Бориса Березовског. Велики успех смо постигли и концертом Пелагеје, једне од најпопуларнијих вокалних уметница у Русији. На Тргу Републике се окупило неколико хиљада гледалаца, па је ово свакако био један од најзапаженијих музичких догађаја у Београду.
Прошле године обележили смо 185 година успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.

Трудимо се да рад не буде сведен само у оквире просторија Руског дома, па улажемо напоре да руска култура буде присутна на улицама и трговима широм Србије, али и малим екранима

Како је Руски дом одговорио на овај значајан јубилеј?
Била је то година у којој смо обележили још једну значајну годишњицу – 185 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, те смо успели да пажњу јавности скренемо на две историјске фигуре које представљају важну спону у историји односа наших држава. Реч је о Србину из Херцеговине – Сави Владиславићу Рагузинском (1669–1738), оснивачу дипломатске службе Руске империје, који је пружао велику подршку словенским народима на Балкану, и руском дипломати који је радио у Србији непосредно након успостављања дипломатских односа – првом конзулу у Косовској Митровици Григорију Шчербини (1868–1903). Вреди поменути да је Шчербина својим самопожртвованим радом на заштити права и слобода народа на Косову заслужио велико поштовање код Срба, али да је ово „платио животом“, погинувши од последица напада албанског фанатика. Желео бих да направим малу дигресију и најавим један од пројеката који би требало да буде реализован у току 2024. године: реч је постављању споменика Григорију Шчербини на Чукарици, у улици која носи његово име. Пројекат реализујемо у сарадњи са академским вајаром Руске академије уметности Ајдином Зејналовом, чији радови нашим залагањем од прошле године красе Вршац, али и Андријевицу и Никшић у Црној Гори. Надамо се да ће ускоро и Пале у Источном Сарајеву добити споменик сталном представнику Руске Федерације у Уједињеним нацијама Виталију Чуркину (1952–2017). Срби у Републици Српској гаје посебно поштовање према Чуркину, који је увек на страни српског народа, у Савету безбедности је гласао против признања геноцида у Сребреници. Споменик ће бити постављен на захтев српске стране, на месту садашње спомен-плоче.

У протеклој години Руски дом је реализовао више од 370 догађаја усмерених на развој културног дијалога двеју земаља

Руски дом су умногоме „оживели“ и руски филмови који су судећи по одзиву гледалаца пленили пажњу овдашње публике…
У прошлој години смо, нажалост, били сведоци незапамћеног насиља код младих у Србији. Све ово је, између осталог, и последица агресивне западне реторике и утицаја који Запад врши на младе преко медија, телевизије и филма. Ми смо за здраве и нормалне породичне и моралне вредности, те смо српској деци понудили другачији, позитиван поглед на свет, а путем пројекција најновијих руских анимираних и играних остварења, показали да се и данас може снимати квалитетан и интересантан филм у чијој су основи праве вредности. Пројекције су наишле на изузетан одзив, те ћемо с овом праксом наставити и у овој години, тим пре што смо 2023. уз подршку Руске филмске фондације напокон успели да унапредимо квалитет наше биоскопске сале и оплеменимо је новом опремом која нуди доживљај попут оног у великим београдским биоскопима. Кад смо већ код правих вредности, 2023. није могла бити приведена на лепши и бољи начин: крајем децембра смо организовали свечану доделу медаља „За љубав и верност“, а признања су уручена породицама с више деце и брачним паровима који живе у миру и слози, поштујући традиционалне породичне вредности. На једном месту смо окупили породице из Србије, укључујући Косово и Метохију, из Републике Српске, Црне Горе. Наша иницијатива наишла је на подршку Његове светости патријарха српског Порфирија, који је присуствовао догађају. Доста пажње поклањамо српској омладини, не само кроз програме које реализујемо у Руском дому већ им пружамо могућност да своја знања и таленте унапреде у Русији и то захваљујући бесплатним програмима као што су „Стипендирање студија на руским универзитетима“ и „Нова генерација“.

Прошле године Руски дом је обележио два јубилеја – 90 година постојања и рада ове куће, али и 185 година дипломатских односа Србије и Русије

Нисте занемарили ни заједничке странице историје…
Поводом Дана ослобођења Београда у атмосфери Другог светског рата, у бункеру генерал-пуковника Луфтвафеа, оживели смо херојску ратну причу југословенских и совјетских војника која се одвијала управо на том месту. Том приликом смо приказали историјски филм с документарним елементима „Проверено, нема мина“ из 1965. године. Режију су потписали Јуриј Лисенко и Здравко Велимировић. Трудимо се да наш рад не буде сведен само у оквире просторија Руског дома, па улажемо напоре да руска култура буде присутна на улицама и трговима широм Србије, али и малим екранима. Стога смо крајем 2022. покренули специјални ТВ пројекат „Културиста у Русији“ – гледаоци овог путописног серијала су већ могли да се упознају с Москвом, Санкт Петербургом, Псковом, Краснодарским крајем, а ове године их очекују нове путописне авантуре. Све ово не би било могуће без наших српских пријатеља који нам излазе у сусрет. Надам се да ће та сарадња у 2024. бити још боља. Немогуће је побројати сва дешавања одржана у протеклој години. Радује ме чињеница да од српске стране на сталној основи добијамо предлоге за сарадњу. С обзиром на регионални карактер рада Руског дома развијамо културну и образовну сарадњу не само са Србијом већ и Републиком Српском, а од прошле године и са Црном Гором. Верујем да смо на правом путу. Трудићемо се да задржимо постојећи ниво квалитета рада, али и да га унапредимо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *