АМЕРИКА „МИНИРАЛА“ ДОГОВОР ИЗ ЛАКТАША

Челници три владајућа национална блока постигли на састанку у Лакташима начелне споразуме о новом Изборном закону и бирању судија за Уставни суд БиХ, али је после негативне реакције амбасаде САД бошњачка страна „кориговала“ претходно дату сугласност тражећи да се разговара о промени Устава БиХ

На састанку у Лакташима, одржаном 18. јануара, челници три владајућа национална блока на нивоу Босне и Херцеговине постигли су начелан договор о новом Изборном закону БиХ, као и бирању судија за Уставни суд дејтонске творевине у коме више не би било страних арбитара. Споразум је постигнут како би се испунио бар део услова из „пакета“ Европске уније за добијање кандидатског статуса за БиХ, али и онемогућило усвајање Изборног закона, који је, након претње Кристијана Шмита да ће наметнути свој закон, предложила Странка демократске акције. Договором лидера СНСД-а, бошњачке „тројке“ и ХДЗ-а предвиђено је да убудуће за све грађане Босне и Херцеговине гласање на изборима постане обавезно, као и да мандати припадају странкама, а изборне листе буду затворене. Три стране су се усагласиле да се обезбеди софтвер за идентификацију бирача и издавање гласачких листића, а постигнут је споразум и о начину избора чланова Председништва БиХ који (што је веома важно за наставак ове приче) не би тражио промену Устава БиХ. Док би начин бирања српског и бошњачког представника у овом телу фактички остао исти (за члана Председништва из РС би се могли кандидовати Срби, као и остали грађани овог ентитета), „корекцијом“ је утврђено да хрватски члан Председништва убудуће буде изгласан већинском вољом припадника хрватског народа. То, практично, значи да, у случају усвајања овако предвиђеног Изборног закона, кандидати попут Жељка Комшића више не би имали могућност да гласовима бошњачке већине буду изабрани да представљају најмалобројнији народ некадашње централне југословенске републике у најважнијем заједничком државном органу.
За интересе Републике Српске је, без сумње, значајно што је на састанку у Лакташима такође договорено да се до краја априла донеса Закон о избору судија Уставног суда БиХ. Споразумом Милорада Додика, Драгана Човића, Нермина Никшића и Елмедина Конаковића је предвиђено да двојицу судија овог суда бира РС, четворицу Федерација БиХ, док би три члана споменутог трибунала била изабрана од стране Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Тиме би се напокон окончало готово три деценије дуго присуство страних арбитара, који су пресудно утицали да овај суд – у складу са интересима западних налогодаваца – доноси политички мотивисане пресуде са циљем уставног „демонтирања“ Републике Српске.

ДОДИК: НЕЋЕМО БИТИ ПОСЛУШНИЦИ ЕУ

Делегација ЕУ, коју су чинили председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, те премијери Хрватске и Холандије Андрија Пленковић и Марк Руте, боравила је у Сарајеву, где је с домаћинима разговарала о могућем датуму за почетак преговора БиХ о приступању ЕУ. Да је дејтонска творевина још далеко од испуњења задатих циљева, потврдила је председница ЕК рекавши „иако је БиХ постигла одређени напредак на путу ка ЕУ, потребно је да видимо усвајање још неких закона“. Мада је у дипломатском маниру ову посету оценио „као добар знак за БиХ“, Додик је истовремено нагласио да су се током обраћања „могле чути неистините тврдње које се тичу наше усклађености са спољном политиком Уније“. Он је поновио да је Република Српска против санкција Русији, поручивши да „неће пристати да постане послушница и ради све што од ње неко тражи, па била то и Европска унија“.

ОПЕТ МЕШАЊЕ АМЕРИКЕ Искуство са неким ранијим, никад реализованим начелним договорима политичких лидера у босанском „троуглу“, наводило је на опрез, односно не баш нереалну могућност да и споразум из Лакташа доживи сличну судбину. Челници руководства из Бањалуке нису скривали забринутост да постигнути договор могу „минирати“ страни фактори, али су, ипак, изражавали наду да ће он бити преточен у законска решења. Милорад Додик је нагласио да усаглашени споразум представља компромис којим нико није добио све што је желео.
„То што је договорено је пакет, све или ништа. Не можете узети све што ви мислите, нити ја могу све. Има ствари са којима сам незадовољан али смо се трудили да направимо неки компромис који је увек тежак међу различитим политичким опцијама. Мој утисак је да је састанак произвео вољу и атмосферу да се све заврши у фебруару и мислим да су партнери из Федерације БиХ, због неких својих локалних потреба, омекшали“, оценио је председник РС.

ДОДИК У ФЕБРУАРУ КОД ПУТИНА И ЛУКАШЕНКА

Милорад Додик је, након састанка са мађарским министром спољних послова Петером Сијартом у Бањалуци, саопштио да ће Виктор Орбан почетком марта допутовати у главни град РС. Том приликом мађарском премијеру ће бити уручен Орден Републике Српске на огрлици, а биће потписани и неки уговори између мањег ентитета БиХ и Мађарске. Додик је најавио и да ће 17. фебруара отпутовати у Русију и Белорусију, где ће се састати са Владимиром Путином и Александром Лукашенком, а након тога требало би да уследи и његов састанак с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом.

Да ће оно што је договорено у Лакташима свако тумачити онако како му одговара, показало је објашњење бошњачке „тројке“ да се „ради о радној верзији споразума“, те да они „неће одустати од предложених корекција“. Странка демократске акције је у свом саопштењу упозорила да је споразум „опасан по интересе државе и Бошњака“, док је њен председник Бакир Изетбеговић оценио да је последњим договором челника владајуће коалиције „Додику и Човићу отворен пут да под своју контролу ставе три важне државне институције – Председништво БиХ, Уставни суд и Централну изборну комисију“.
Много значајније су биле реакције страних фактора, у првом реду, у оваквим случајевима, неизбежне амбасаде САД у Босни и Херцеговини. Дипломатско представништво предводника Колективног запада у Сарајеву је негативно оценило договор из Лакташа поручивши да „промене у Председништву БиХ могу бити направљене само уз промене Устава Босне и Херцеговине“.
„Једини прави начин решавања пресуде Европског суда за људска права у вези са Председништвом БиХ су уставне измене. Остали предлози у документу би ојачали тренутни неодговорни систем и покренули страначку политику у БиХ према олигархији, управо погрешном смеру за демократију у земљи“, истиче се у саопштењу амбасаде на чијем челу је доказани србофоб Мајкл Марфи.

КОНАКОВИЋ ПОДРЖАО ЛАГУМЏИЈИН ПОТПИС У УН

Амбасадор Сталне мисије БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија је, без претходно усвојеног става Председништва БиХ, ставио свој потпис на документ којим се Русија позива „да прекине агресорски рат и повуче трупе из Украјине“. Није ово био први случај да „босанске патриоте“ у међународним институцијама спроводе, мимо одлука заједничких органа, „прозападну политику“, због чега је, као и ранијим сличним ситуацијама, уследила оштра реакција челника Републике Српске. Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић затражила је, преко свог кабинета, од Министарства спољних послова БиХ да јој „хитно достави информације о околностима које су претходиле поступку Лагумџије“. Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић је на тај захтев реаговао изјавом да „није било потребе да се Лагумџији даје налог, пошто је претходно дата инструкција свим дипломатама Босне и Херцеговине да се прате усклађени ставови ЕУ“.

НОВИ ЗАХТЕВ „ТРОЈКЕ“ Очигледно је, наравно, да је овакво инсистирање на променама дејтонског устава заправо америчко „минирање“ споразума из Лакташа, пошто је свима јасно да су уставне промене у складу са пресудом Европског суда за људска права из Стразбура (донесеном крајем августа 2023) неприхватљиве за Републику Српску. Подсетимо да је овај суд, разматрајући предмет тужбе Славена Ковачевића против БиХ, пресудио „да ентитети не треба да буду посебне изборне јединице за избор чланова Председништва БиХ и делегате у Дому народа БиХ“, те констатовао „да конститутивни народи

Амбасадор САД у Сарајеву Мајкл Марфи

уживају привилегован положај у Босни и Херцеговини“. Пристајањем да се спроведу уставне промене по „директивама из Стразбура“, Бањалука би довела у питање дејтонским уставом гарантовану равноправност РС, што је заправо и циљ Вашингтона и његових европских вазала. Не изненађује што ни ОХР није имао лепе речи за договор из Лакташа, док је лажни високи представник Кристијан Шмит у интервју датом „Тагесцајтунгу“ предложио да мартовски преговори БиХ и ЕУ о интеграцији ове земље у породицу из Брисела буду условљени претходним Додиковим пристанком да потпише Декларацију о лојалности држави Босни и Херцеговини.
„Европска унија поставља услове о којима се не може преговарати. Ту спадају Уставни суд, функционалност државе, укључујући спољну политику, али и прихватање досадашњих закона и прописа. Морају се поштовати и пресуде Европског суда за људска права, као и друге неопходне промене устава БиХ“, објаснио је гаулајтер из Баварске шта заправо захтева од Додика.
Није требало да прође много времена да порука из америчке амбасаде нађе позитивног одјека код бошњачке „тројке“. Министар спољних послова БиХ и лидер странке Народ и правда Елмедин Конаковић упутио је у име ове коалиције позив свим парламентарним странкама на нивоу БиХ да у понедељак, 29. јануара (кад овај текст буде у прелому), дођу на састанак на коме би се разговарало о изменама Устава БиХ. Том приликом је објаснио да је „циљ да се реши приоритетно питање и претпоставка за измену изборног закона, које се тичу провођења пресуда међународних судова“.
Милорад Додик је Конаковићев позив окарактерисао као „извршавање директног налога америчког амбасадора Марфија којим се покушава развалити унутрашњи договор у БиХ“. Тешко је очекивати да, после инсистирања бошњачке стране на променама Устава БиХ, споразум из Лакташа има било какву перспективу, могло би се заправо већ сада (с великом дозом сигурности) констатовати да је практично „клинички мртав“. Највеће заслуге за такав готово извесни неславни епилог начелног договора челника три национална блока припадају Вашингтону, који очигледно не жели било какав споразум народа некадашње централне југословенске републике већ тежи даљем заоштравању кризе на простору коју доживљава као своју колонију. Ипак, Америка своје планове не би могла да спроведе у пракси без послушничког односа бошњачке политичке елите, која је не први пут у тешким временима показала спремност да властите интересе покуша реализовати кроз сервилно служење великим окупаторским силама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *