Александар Стуб нови председник републике

Након лањског приступања Финске НАТО-у, упркос оштром противљењу Русије, функција шефа државе у овој нордијској земљи додатно је добила на значају, јер је он главнокомандујући војске и (са владом) задужен за безбедносну и спољну политику

Бивши конзервативни премијер Александар Стуб (55) постао је нови председник Републике Финске, победивши у другом кругу гласања кандидата „зелених“ Пека Хависта (65), који је трећи пут узастопно изгубио председничку трку. Стуб, кандидат владајуће Партије националне коалиције (НЦП), освојио је 51,4 одсто гласова, а његов ривал Хависто 48,6 одсто. У овом кругу избора, првих од када је Финска (прошлог априла) ушла у НАТО, гласало је 71 одсто грађана с правом гласа, око пет процената мање него у првом кругу у који је ушло девет кандидата.
„Ово ми је највећа част у животу“, изјавио је Стуб после успеха који је назван круном његовог повратка у политику након седмогодишњег добровољног изгнанства. Вратио се 2022. због, како је често истицао, напада Русије на Украјину и жеље да помогне Европи у супротстављању Кремљу.
Био је члан Европског парламента, фински премијер, министар спољних послова, заменик директора Европске инвестиционе банке. Школовао се у САД, а са титулом доктора за међународне односе био је и универзитетски предавач. Осим финског, говори шведски, енглески, француски и немачки.

НОВЕ ОКОЛНОСТИ Стуб на чело Финске, као тринаести шеф државе, долази после Саулија Ниниста, који иде у пензију након два законски дозвољена шестогодишња мандата, током којих је успевао да одржава добре односе своје неутралне земље са Истоком и Западом. Своју функцију ће обављати у битно другачијим околностима од оних у којима је деловао његов претходник. Разлог томе је чињеница да је Финска, уласком у НАТО, не само погоршала односе са Русијом, која се томе противила, него и добила нова задужења и обавезе у западној војној алијанси, укључујући и буџетске издатке какве досад није имала.
Иако је Стуб често изјављивао да неће имати било какве односе с Владимиром Путином и руским политичким врхом све док не зауставе рат у Украјини, његова прва победничка изјава била је доста „мирнија“. „Морамо имати на уму да је један од кључних задатака председника да осигура да Финска промовише мир, и ја ћу се понашати управо тако“, рекао је новинарима, по сазнавању изборних резултата.
Током предизборне кампање Стуб и Хависто су имали готово идентичне погледе на безбедносна и спољнополитичка питања која су у надлежности председника и владе. Истакли су неопходност јачања веза са Вашингтоном, наставак подршке Украјини и чврст став према садашњем руководству у Москви, означавајући га одговорним за руско-украјински рат који траје већ две године. Тај сукоб је, према ставу званичног Хелсинкија, и био разлог због којег је Финска напустила политику неутралности и придружила се западној војној алијанси.
Стуб је, најављујући што тешњу сарадњу са НАТО-ом, рекао да то подразумева и дозволу за транспорт нуклеарног оружја преко финске територије и постојање заједничких снага западне алијансе у Финској. „Повремено је нуклеарно оружје гаранција мира“, истакао је, али и нагласио да је против складиштења тог наоружања у Финској.
Иако је у финском парламентаризму унутрашња политика углавном домен деловања владе, Стуб је обећао лични допринос јачању јединства, јер је Финској то потребно након низа расистичких скандала, за које су одговорни били и поједини министри, као и да ће се позабавити проблемом учесталих штрајкова, због плата и услова рада, јер доводе до блокада јавног живота.

ПОКВАРЕНО ДОБРОСУСЕДСТВО Након учлањења Финске у НАТО, упркос противљењу Русије и њеном упозорењу да ће тај корак повећати ризик од конфликта, Москва је реаговала најавом „контрамера“. Тиме је дуготрајно добросуседство две земље, са међусобном границом од око 1.340 километара, најдужом у Европи, замењено неповерењем и јачањем напетости, не само између њих, него и између Русије и НАТО-а чија је линија додира сада готово удвостручена.
Финци су као први сигнал најављених контрамера схватили нагло повећање броја тражилаца азила који у њихову земљу стижу с руске територије. Хелсинки је прво реаговао затварањем више граничних прелаза, а онда и привременом блокадом целе границе, што је Москва назвала корацима ка „уништавању билатералних односа“, одбацујући уједно тврдње да усмерава мигранте ка Финској да би је дестабилизовала.
С друге стране, Русија је оштро упозорила Финску због давања дозволе НАТО авионима да патролирају у пограничном појасу, а критиковала је и њен споразум са САД о одбрамбеној сарадњи, потписан у децембру, којим се америчкој војсци омогућава приступ у финске војне базе.
Резултат настале затегнутости била је Путинова одлука о формирању Лењинградског војног округа на граници с Финском. Руски председник је више пута поновио да су Русија и Финска све своје спорове, укључујући и територијалне, решили давно, средином 20. века, и да је одлука Хелсинкија да се прикључи НАТО-у глупост због које су Финци себе довели у неповољнији положај од доскорашњег.
Аналитичари у Финској сматрају да још није јасно какву ће стварну улогу имати њихова земља, као новајлија у НАТО-у: да ли ће бити претходница у растућој напетости између те војне алијансе и Русије или ће, попут Турске, моћи да буде умеренија према „великој сусетки“ од чланица које се не граниче с Русијом. Стуб је, пре избора, знао себе да назива и „јастребом“, али и да призна да је супротстављање Москви постало теже у ери хибридног ратовања.
После председничких избора, на Западу су се појавиле процене да би Русија, пре Стубове инаугурације (1. марта), могла послати ново упозорење Финској упадом у њен ваздушни простор или сајбер нападима. Указујући на сложеност ситуације у којој се Финска сада налази, лист „Илта Сономат“ је закључио да се лако може десити да „Стуб чак постане ратни председник“.
Занимљиво је истаћи да Стуба, за разлику од већине његових сународника, није забринула недавна изјава Доналда Трампа да ће, ако поново буде изабран за председник САД, дозволити Русији „да ради што год хоће“ чланицама НАТО-а које не плаћајући своје рачуне у оквиру алијансе. На питање како би реаговао ако би Трамп поново ушао у Белу кућу, новоизабрани председник Финске је прво рекао да би га позвао на партију голфа и пустио га да победи, а онда је додао да је Трамп, у основи, у праву.

Вучић честитао Стубу

Председник Србије Александар Вучић честитао је Александру Стубу победу на председничким изборима у Финској. „Честитам старом пријатељу Александру Стубу на победи на председничким изборима у Финској. Уверен сам да ће ваше значајно политичко искуство допринети даљој изградњи боље будућности ваше земље и Европе у целини“, написао је Вучић на свом налогу на мрежи Икс.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *